Višegodišnja priča o kolapsu nekadašnjih stubova domaćeg izdavaštva ne priliči letu, ali nemoguće ju je izbeći: aktuelizovala ju je Prosveta, a priključili su joj se BIGZ, Nolit i SKZ.

PROSVETA I PROSVETITELJSTVO: Rasplet Prosvetinog slučaja ("Vreme" br. 757) nije okončan odlukom Trgovinskog suda, kako se očekivalo, zato što su se odbijeni žalili višoj instanci, ali i zato što se ovih dana pojavio nov momenat, moguće presudan.

Da podsetimo: grupa zaposlenih iz Prosvete podnela je tužbu protiv postavljenja Miodraga Đukića za v.d. direktora, a protiv razrešenja (bivšeg) direktora Dejana Mihailovića, kao i za određivanje privremene mere do pravosnažnog okončanja spora. Odbijeni su (iako je deo javnosti bio gotovo siguran da tako važnim izdavačem kao što je Prosveta neće upravljati ministar kulture u vladi Radomana Božovića), zato što je, između ostalog, njihov zahtev ocenjen neosnovanim. Dejan Mihailović je takvu sudsku odluku okarakterisao kao "flagrantan primer pobede nezakonja i državnog nasilja". Žalba na ovakvu presudu poslata je Višem trgovinskom sudu, odgovor će dobiti verovatno odmah nakon kolektivnog odmora.

Nastalo međuvreme suprotstavljene strane koriste za međusobna optuživanja, koja mediji uredno prenose, a i za prikupljanje podataka potrebnih za privatizaciju, kojoj se u Prosveti nadaju. Mirjana Nardin, glavni poverenik sindikata Nezavisnost navodi da su u završnom računu pobrojani sledeći prostori Prosvete: knjižara "Geca Kon" i poslovni prostor u Čika Ljubinoj ulici, deo nekada rezidencijalne kuće Gece Kona u Dobračinoj ("ostatak je prodat"), kancelarije i magacin u Dušanovoj ulici, dve knjižare na Čuburi i Kopaoniku, garaža i poslovni prostor u Zagrebu "koji je neka od prošlih vlada zamenila za beogradski, ali mi ne znamo gde je" – ukupno 1492 kvadratna metra. "Najveća vrednost koju će dobiti budući kupac je, neosporno, ime Prosvete – a to nema cenu", kaže gospođa Nardin.

Moguće je, međutim, da će se i borba za direktorsko mesto i za što veću prodajnu cenu uskoro pokazati uzaludnom. Naime, ovih dana je, istina nezvanično, javljeno da vlada Srbije želi da iskoristi mogućnost koju joj pruža postojanje 99 odsto državnog kapitala u Prosveti, pa da je od društvenog transformiše u javno preduzeće. U tom slučaju, direktora bi postavljala vlada Srbije, a i odlučivala o eventualnoj prodaji.

BREND I POSLOVNI PROSTOR: Prošlog četvrtka završena je aukcijska prodaja BIGZ pablišinga, jednog od tri dela (preostali su grafičari i knjižari) izdavačkog giganta SFRJ. Od nekoliko interesenata, u zakazano vreme pojavila se samo Nova školska knjiga Beograd i – pobedila. BIGZ pablišing je kupljen za 48,1 milion dinara, to je bila početna aukcijska cena, a procenjena vrednost iznosi 200.502.000 dinara. Po rečima Borislava Soleše, generalnog direktora, toliko vredi "brend, tradicija naših izdanja – i biblioteka i časopisa – zatim oko 2500 kvadratnih metara poslovnog prostora redakcija i magacina, dve knjižare u zakupu i 114 kvadratnih metara u Zagrebu". Borislav Soleša smatra da sada "počinje novo vreme za izdavače BIGZ-a" i očekuje da će se "brzo konstituisati nova vlast koja će pokrenuti proizvodnju". O sudbini 62 zaposlena ništa nije znao.

Po neobjavljenoj monografiji Dimitrija Tasića (glavni i ogovorni urednik Izdavačke delatnosti BIGZ-a od 1986. do 1998), BIGZ je nastao 1831. godine iz "Knjažesko-srpske knjigopečatnje" osnovane u Beogradu po odluci Miloša Obrenovića. Do 1971. godine bavio se samo grafičkom delatnošću (BGZ), a nakon spajanja sa izdavačem Kultura postao je Beogradski grafičko-izdavački zavod. Dimitrije Tasić kaže da je "devedesetih godina prošlog veka BIGZ počeo da strada na način prekookenskog broda (jer je do tada bio ne samo najveća grafičko-izdavačka kuća na Balkanu, nego i kuća koja je bila prisutna i na drugim kontinentima) koji je izgubio svoje okeane, pa potom mora, i na kraju reke u svojoj zemlji": "Mislim na gubitak tržišta – svetskog, evropskog i jugoslovenskog. Prekookenski brod je ostao isti, veliki, ali nasukan u našim plićacima."

Zaštitni znak BIGZ-a bila je džepna knjiga, "prva prava džepna knjiga u tadašnjoj zemlji, čiji je standardni tiraž bio 10.000 primeraka, a mnogi naslovi su bili i utrostručavani", podseća Dimitrije Tasić. BIGZ je tada prednjačio i u objavljivanju filozofske literature (Filozofsku biblioteku osnovao je Vuko Pavićević, a zatim su je uređivali Petar Živadinović i Dimitrije Tasić). Molbu da navede atraktivne nove naslove Tiodor Rosić, glavni i odgovorni urednik Izdavačke delatnosti, ljubazno je odbio, izgovarajući se dešavanjima koja su mu tog trenutka više zaokupljala pažnju od dešavanja u njegovoj kući. Dva dana pre aukcije Tiodor Rosić se nalazio u Raškoj, u likovnoj koloniji "Jelena Anžujska". Impresioniran tom manifestacijom nije razumeo pitanje o aktuelnostima u BIGZ-u, čak je na momenat tvrdio da razgovaramo (telefonom) s pogrešnom osobom. A kada smo se ipak sporazumeli, izjavio je: "Aukcija je nužni proces da društvena imovina nađe titulara. BIGZ deli sudbinu cele države. Sad je jedino bitno da novi vlasnik ne promeni delatnost, što je moguće, zato što u Zakonu o privatizaciji ne piše da u ustanovama kulture mora da se poštuje postojeće stanje. Uz kadrovsku obnovu, odlazak ljudi koji su za penziju, BIGZ bi mogao da bude najveći izdavač. Šteta što država nije obratila više pažnje na neke ustanove kulture kao što su Prosveta, BIGZ, SKZ i Nolit, što nam nije pomogla."

KNJIGE I KNJIŽARE: Nedavno je izdavačka kuća Evro (poznata po enciklopedijskim izdanjima) oglasom ponudila 4000 dinara po akciji Nolita. Priznajući da za sada nema nijednu akciju u ovoj kući, Evro je naveo da namerava da ih kupi 51 odsto. Ponudio je da sačuva ime i tradicionalne vrednosti Nolita, da povrati izgubljena autorska prava i autore, da vrati ugled njegovih biblioteka, da reorganizuje knjižarsku mrežu značajnim ulaganjima, da uvede prodaju školskog i kancelarijskog pribora, da distribuciju knjiga prilagodi evropskim standardima, i da plasira inostrana izdanja na domaće tržište, kao i naša na inostrano. U oglasu Evra obećano je da nijedan od 122 radnika neće biti otpušten, da će čak biti zaposleni novi, s tim što će prednost imati deca sadašnjih i bivših Nolitovih radnika. Obećano je da imovina ove kuće neće biti prodavana niti davana u zakup. Nakon ove javne ponude za Nolit se zainteresovalo još nekoliko kupaca. Krajem septembra će se znati ko je "pobedio". Gordana Mikelački, finansijski direktor Nolita, navodi da u vlasništvu imaju devet knjižara u Beogradu i Srbiji, a u zakupu deset. Imaju dva poslovna prostora u vlasništvu (Terazije 13) od 227 kvadratnih metara, jedan u zakupu (Terazije 27) i jedan magacin u zakupu.

Većinu Nolitovih akcija (53,7 odsto) imaju mali akcionari, ostatak je državni. Zoran Bradić, generalni direktor Nolita, odbija da komentariše ponudu Evra i predstojeće događaje u kući. "Javnost može samo da nam odmogne. Bitno nam je da zadržimo svoju delatnost. Naravno, voleli bismo što veću cenu po akciji, ali da li ćemo prodati svoje akcije – to se još ne zna." Na pitanje da li Nolit, s obzirom na to da već godinama živi na staroj slavi, ima drugu alternativu osim prodaje, Zoran Bradić nije želeo da odgovori izvinjavajući se stavom da ne komunicira s novinarima.

DONATORI ZADRUGE: Srpsku književnu zadrugu ne brine privatizacija zato što je 1977. godine Zakonom o ovoj kući odlučeno da se ona ne može privatizovati, ali je brine finansiranje. Donatorski skup održan 26. juna, s blagoslovom patrijarha Pavla, najstarijeg Zadruginog člana, bio je akcija čiji bi efekti uskoro trebalo da se osete. "Odazvali su se svi ljudi bliski SKZ-u, ali taj krug, nažalost, nismo uspeli da probijemo. Sredstva prikupljena na Skupu će nam pomoći, ali su ona, nije teško pretpostaviti, daleko od potreba", kaže Nina Novićević, upravnik SKZ-a. "Ta sredstva će tek početi da stižu, i omogućiće nam da nastavimo s planom. Podrazumeva se da naše ‘Kolo’ ima prednost nad svim ostalim izdanjima i zato velikim uspehom Skupa smatram pokretanje inicijative za dopunu Zakona o SKZ kojom bi se trajno rešio problem finsiranja ‘Kola’."

"Kolo" Srpske književne zadruge postoji 113 godina, koliko i Zadruga, i najstarija je živa biblioteka na Balkanu. Za šest knjiga ovogodišnjeg "Kola" potrebno je četiri miliona dinara. Donatorski skup je omogućio nastavak započetih velikih projekata: Srpska književnost u 150 knjiga, Istorija srpske likovne umetnosti u osam tomova, Srpska književnost za decu u 50 knjiga, i Beogradski roman u pet godišnjih kola. "Sve su to, kao što je očigledno već na osnovu navedenih naslova, dugoročni projekti, pa rezultati donatorskog skupa trenutno svakom nisu vidljivi", naglašava Nina Novićević. "Ali, uz malo strpljenja biće jasna jačina injekcije koja nam je tom prilikom data. Ukratko, krenulo se ka promeni."