Kaži Bogoljub da te ceo svet razume. Kao u reklami za pivo, gde se stranac muči i nateže sa konobarom, dovoljno je bilo reći MOBTEL i Austrijanci su dobili šta su hteli. Karići su takođe zadovoljni, mada su zbog navodnih pritisaka dobili manju cifru. U emisiji ’’Timofejev’’ na TV B92 Karić je optužio ovdašnje političare da su oborili cenu kompanije. Lično ne mogu da tugujem jer meni ni iz džepa ni u džep.

Koncept politike i biznisa koji ovde postoji najviše liči na bespoštednu bitku, da ne kažem mlaćenje. BK televizija je to i ozvaničila emisijom ’’Bez milosti’’ gde gledaoci mogu da odaberu svog borca i tabaju se međusobno. Za sada su u igri Tadić, Koštunica, Bogoljub i Toma Nikolić, sa odgovarajućim nadimcima. Kada Megadeki udari u gong, počinje boks meč, a mi gledamo kako borci dobijaju šljive, otekle usne i izudarane face. Na kraju jedan posustane i pada nokautiran. Gledao sam kako je Koštun namlatio Tadića, pa se posle radovao i skakutao poput Rokija. Biće još boraca, pa ćemo shodno aktuelnim aferama moći da navijamo kada počne makljaža. Nisam siguran, ali pošto je reč o kompjuterskoj igrici, moguće je da virtuelni junaci imaju neke supermoći. Možda Bogoljub zna džudo-karate, Koštun hipnotiše, Tadić te zvekne košarkaškom loptom, a Nikolić polije prepečenicom. Poput pokemona, moramo da ih treniramo, ili evantualno prekinemo meč i bacimo peškir u ring. Naučno je dokazano da udarci u boksu, a ovo je teška kategorija, izazivaju trajna oštećenja nervnog sistema. Zabavljajući se, zaboravljamo činjenicu da bar na televiziji želimo svet u kojem će o našoj sudbini odlučivati pesnice, a ne glave. Sledeća igrica vođena ovom logikom može biti simulacija opsade Sarajeva, srebreničke operacije ili atentata na političke suparnike.

Pošto smo godinama koristili piratski softver, često su se pojavljivali problemi i igrice nisu radile kako treba. Ove nedelje je u vestima B92 prikazana agencija Lupus koju je otvorila Legijina Aleksandra i zaposlila bivše pripadnike rasformirane jedinice JSO, iliti "crvene beretke". U našoj kompjuterskoj igrici, JSO sa simbolom iskeženog vuka pojavljuje se nekontrolisano, uvek u novom ruhu. Ćud se, prema poslovici, ne menja nikada. Prema jednom od mogućih scenarija, ako zaradite dovoljno novca (tokom privatizacije, recimo) možete da angažujete Lupus, da se bori umesto vas. Kada bonus nestane, oni takođe nestaju i mogu da ih angažuju drugi igrači.

Bez potrebe da bilo šta izjednačujem ili arbitriram, primećujem sličnost između dveju igrica koje se bave skupovima na Ravnoj gori i u Blajburgu. Na oba mesta ljudi u velikom broju nose smešne kape i pričaju o ratu i istorijskim nepravdama. Priznajem da je Ravna gora zanimljivija zbog same činjenice da je imala dva izdanja u dva dana. Partizani i četnici su se pomirili, ali su se četnici zavadili međusobno. U Blajburgu je ekipa paradirala u ustaškim uniformama sa nacističkim obeležjima. Da bih dočarao današnju vizuru tv-gledaoca – pomenuću detalj u kojem vidimo mladića i devojku sa crnim ustaškim kapama kako ašikuju. Zamislite to startovanje koje je dostojno cirkusa Montija Pajtona. Šta da kažeš cici – super ti kapa? Međutim, pažljivo oko jedne moje koleginice uočilo je detalj koji dodatno komplikuje ljubavnu priču. Pazi ga zlikovac, muva ženske na mitingu, a nosi burmu – oženjena švalerčina ustaška. Što se mene tiče, nek mu žena polomi oklagiju o glavu, tu mu ni kapa neće pomoći. Kakva igrica, a?

Poseban odijum izazvao je protekle nedelje spot koji je internetom dospeo do Beograda. Grupa norveških vojnika iz sastava KFOR-a obradila je hit Bič Bojsa Kokomo prekrstivši ga u Kosovo. Problematičan je deo prepeva gde se govori o bombardovanju loših srpskih momaka. U ostatku teksta, što je takođe značajno, govori se o mirovnim misijama širom sveta, od Ruande do Iraka. Pitaju se ljudi, šta mi ovde u stvari radimo? Ono što je najgore jeste činjenica da smo stavljeni u kontekst ludaka koji se krve širom trećeg sveta, uz imidž negativaca koji nas prati po holivudskim filmovima. Za većinu vojnika, mi smo još uvek egzotična ludnica, plaćenička tezga, doduše evropska. Norveškim momcima izgleda nije važno što su danas na Kosovu ugroženi nealbanci. Imidž nam se još jednom obio o glavu. Sa Kosovom ovde nema zezanja, a eventualna kompjuterska igrica dolazi u obzir samo ako car Lazar sa ostalim junacima slaže Turke na buljuke. Što se ove neukusne obrade tiče, slažem se sa autorima, ni ja često ne shvatam šta oni tamo rade.