Štrumpfovi iz našeg detinjstva nisu nam se direktno obraćali kao u novoj 3D verziji, zato što su onda bili inkapsulirani u svom svetu, ne mnogo različitom od našeg detinjeg. Bića iz mašte su nam kazivala o drugarstvu, zajedništvu, toleranciji i drugim opštim vrednostima koje smo slagali u očekivanom nizu. Kad smo mrvicu porasli, počeli smo da se pitamo zašto je Štumpfeta jedina devojčica u selu, a kad smo ušli u pubertet ona je postala simbol za nešto drugo. U nekoj fazi odrastanja dečaci su se poistovećivali sa Gargamelom, zlim čarobnjakom koji više od svega želi da potamani mala dosadna bića da bi postao još moćniji.

Novi Štrumpfovi pričaju istu priču koja greje srce i dušu, ali koriste jezik nove tehnologije – putuju portalima ka onostrano-stvarnom svetu i upleteni su u savremenu magiju advetajzinga. Nova verzija Štrumpfova je poluanimirana, u njoj glume ili su glasove pozajmili poznate strane i domaće ličnosti. Štrumpfovi su slučajno izašli iz svoje čaure pod gljivama, krenuli su zabranjenom stazom da bi spasili Trapu i zatekli se u njujorškom Central parku. Upoznaju divan par koji čeka bebu, oni im pružaju utočište od strašnog Gargamela dok Veliki Štrumpf mozga kako da oboji Mesec u plavo, jer se samo tada otvara portal za povratak kući. Dirljiv detalj je kad Štrumpfeta priznaje ženi iz Njujorka da nikad nije imala drugaricu, kao i da nije znala da može da ima više od jedne haljine.

Reciklaža starih animiranih filmova prilagođenih današnjim klincima uobičajen je Holivudski postupak. Reditelj Radža Gosnel je procenio da je današnjoj deci dosadno da gledaju film o Štrumpfovima u njihovom izmišljenom selu, pa ih je izmestio u začarani grad kojim šetaju svakakva bića. Scenario tipa riba-na-suvom u filmovima često doživljava fijasko, ali se to u ovom filmu nije desilo zato što je napravljen balans između spektakla i slepstika koji ne ruši originalnu zamisao. U novoj verziji Štrumpfova ponovljeni su svi stereotipi – jednu jedinu plavušu stvorio je zli čarobnjak da bi sludeo i posvađao malena bića, mačke služe mračnim silama… Ipak, Gargamel i Azrael u 3D verziji više su smešna nego strašna bića.

Zahvaljujući kompjuterskim efektima najzad smo saznali šta mačak Azrael misli (i govori) o svom gazdi Gargamelu. Mačak Azrael je pametniji od čarobnjaka i zabavan, a to što juri mala plava bića deca mu ne zameraju. Desetogodišnja Selena je oduševljena novim "Štrumpfovima" i kaže da joj se najviše sviđa upravo mačak Azrael. Jednom je možda gledala originalne Štrumpfove, a pre filmske projekcije je tvrdila da zna o čemu je reč. Kad negde putuje sa roditeljima, ona pita svog tatu: "Koliko još ima, Veliki Štrumpfe?", a on joj kaže: "Još malo, još malo!"

POLITIČKO UREĐENJE ZAČARANE ŠUME: Priča o Štumpfovima iz belgijskog sela na Menhetnu može da se tumači i kao oda zaboravljenim američkim bogovima, vilenjacima i drugim nestandardizovanim bićima iz evropskih zemalja. Štrumpfovi su takođe bili zaboravljeni i odbačeni, i da sad nije izašao rimejk, ko bi se u moru filmova uopšte setio onih Štrumpfova iz stripa i crtanog serijala? Sličnu teoriju izneo je i sin autora Pjera Kulifora Pejoa, rekavši da je njegov otac bio fasciniran gnomima i goblinima, a budući da nije umeo da crta automobile odlučio se za srednji vek.

Neograničen je broj tumačenja, učitavanja i iščitavanja priče o Štrumpfovima. Prema jednoj teoriji, političko i ekonomsko uređenje Štrumpfova nalikuje komunizmu, sa totalitarnim poglavarom Velikim Štrumpfom na čelu. Novca nema, svi Štrumpfovi rade koliko mogu i uzimaju koliko im treba. Žive u šumi, plavi su, neodređene dobi, veličine razvijene pečurke (ili kako kaže distributer: veličine tri jabuke), osim starine Velikog, starog 542 godine koji liči na Karla Maksa sa svojom širokom belom bradom, kapom i crvenim pantalonama, prepoznatljivom bojom komunizma. Štrumpfovi žive u savršenom gerontokratskom društvu gde su više-manje svi neodrasli i postoji samo jedan časni autoritativni očinski lik u kojem je pohranjena sva mudrost. U svim epizodama Veliki Štrumpf ima glavnu i poslednju reč, dok u epizodama u kojima Veliki izbiva iz sela u svetu Štrumpfova zavlada nered. Zločesti Gargamel i mačak Azrael su oličenje kapitalizma i nazadnjaštva, novog svetskog poretka koji počiva na jeftinoj radnoj snazi iz čije esencije moćnici postaju još moćniji.

U još luđoj teoriji, Štrumpfovi su nacisti zato što su svi istovetni i pritom plavi! Francuski sociolog Antoan Bueno u svojoj knjizi Le Petit Livre Bleu (Mala plava knjiga) poredi ih sa nacistima i Staljinovim sledbenicima. Za Velikog Štrumpfa kaže da se ponaša autoritativno i patrijarhalno, što je po njegovom mišljenju dokaz da je reč o nacional-socijalističkom stilu života. Dokaz je i jedina gospođica u selu, arijevski tip lepotice. U najluđim teorijama, Štumpfeta je naknadno postala plavuša posle intervencije izdavača i producenata. U zvaničnoj verziji, ona je bila gadna i crna i po Gargamelom ukusu, a onda je magijom Velikog preinačena u slatku plavušu. Gargamel je karikatura Jevreja, posebno zato što mu se mačak zove Azrael. "Gargamel je ružan, prljav, ima iskrivljen nos i fascinira ga zlato", objašnjava Francuz, optužujući kreatore Štrumpfova da su rasisti. "Prvi strip, Crni Štrumpfovi, mogao bi se klasifikovati kao rasna uvreda. U tom stripu Štrumpfovi su bolesni, a kad se razbole, oni ne postanu ljubičasti niti crveni, već crni, a kad pocrne, izgube razum i postanu potpuni moroni. Da stvar bude gora, više ne mogu ni da govore već samo izgovaraju ‘njap njap njap’", izjavio je Bueno za "Vol strit džornal". Američki izdavači su odbili objavljivanje tog prvog stripa, a kasnije su bolesni Štrumpfovi postali ljubičasti. Tijeri Kaliford, sin kreatora Štrumpfova, nije nimalo oduševljen time kako Bueno analizira rad njegovog oca. "Ne slažem se sa ovom interpretacijom. Ona je nešto između groteskne i neozbiljne", poručio je on u intervjuu za "Morgen".

Političke konotacije nismo uočavali kad smo bili mali, jer su nas učili da se stariji slušaju pa je tako valjda i sa Štumpfovima. Negativce smo i bez Gargamela crtali sa velikim nosevima i izbečenim očima, ne znajući da time vređamo jevrejski narod. Da smo tada znali da je reč o sukobu komunizma i kapitalizma, male plave "komuniste" voleli bismo još više.

Novi Štrumpfovi su slatki, zanimljivi i nežni. Ipak, ostali smo uskraćeni za doživljaje iz čarobne šume, taj mistični svet iza linije stvarnog. Film je u holivudskoj izvedbi dobio "koka-kola" dimenziju, ne samo kada je reč o susretu izmišljenih i stvarnih bića posle kojeg više nismo ni mi, a ni oni. Štrumpfovski humor je ciničniji i u duhu XXI veka. Okoreli ljubitelji tradicionalnih crtaća ne tolerišu "hipsterske" izlete u ovoj filmu. – Štrumpfovi sviraju Guitar Rock!. Prva pop-referenca (The Pointer, I’m So Excited) iskrsla je na početku filma, a zatim smo čuli i reperski Walk This Way. Šta onda možemo da očekujemo od budućih rimejkova animiranih klasika, da Bambi ironično otpeva melodiju iz filma Lovac na jelene? Ili da Snežana otpeva nešto od Lejdi Gage dok obavlja kućne poslove? U kompilaciji muzike, televizije i filma, formirala se postmodernistička generacija "previše kul za školu", koja kroz doba nevinosti prolazi kao bosi po trnju. Šta ima loše u tome da budu nevini, nespretni, glupavi, tupavi, iskreni, direktni i dosadni? Poput Štrumpfova iz prošlog veka.