Kultura

TV manijak

Krv i nož u bazenu

Grupa Beogradski sindikat je u himni vaterpolistima Srbije odlično predvidela pobedu u Beogradu. Više od toga – u pesmi su upotrebljene sve floskule iz žargona sportskih novinara, uklopljene tako da shvatite u kakvom okruženju žive i treniraju ovi momci. Danas su u reklamama za akva vivu, ali devedesetih su verovatno uspeli zahvaljujući samo tvrdoglavosti i inatu. Plivali su u razvaljenim bazenima, u ledenoj vodi, niko ih nije šljivio niti brinuo o njima. Okej, poslednjih par godina malo su im pomogli, a oni su vratili desetostruko više – zlatna medalja na Prvenstvu Evrope u Beogradu. U finalu smo igrali sa još jednom zemljom koja nema more – sa Mađarskom. Prenos na RTS-u bio je napet, ali kad smo dobili Mađare, našem komentatoru se desio kratki spoj i uključio mu se onaj epski sportski program. Bitka je bila na krv i nož, do poslednje kapi krvi, bez milosti, udario junak na junaka, moralo je biti ovako tvrdo, a mi smo (ovim redom) – prvaci Evrope, ma sveta – ma svemira! Ne izmišljam – citiram. Posle su se ljudi radovali po ulicama, to je okej, ali u Novom Beogradu se patriotske poruke obično shvataju bukvalno – pa se rokalo pojedinačno i rafalno kao da je Nova godina. Molim javni servis da ubuduće smanji doživljaj – ne bih da me neki pretplatnik rokne tokom šenlučenja.

Događaj nedelje je sigurno najavljivani dokumentarac o JSO-u, koprodukcija B92/Vreme film Jedinica. Sistematski smo gledali razvoj patriotske jedinice – od raspojasanih mameluka u Kninu, preko Delija – do Legije i Zmije Zvekija. Ispade da je i navijanje u Srbiji "državni pos’o". Glupo je prepričavati sve ono što smo videli, ali upečatljiv detalj je smotra Arkanove Garde koja peva song iz filma Boj na Kosovu. Tu se kosovski ratnici opraštaju od vjernih ljuba, nerođenih sinova, ruže i ruzmarina i roditelja. Odlazimo da se ne vratimo, uvek u šumu što dalje od asfalta! Bokte, ta loša tv-drama – koju još uvek tu i tamo repriziraju tokom letnje šeme, kad nema baš ništa pametnije – evidentno je postala (uz song Goce Lazarević Vidovdan) klasik i lektira. Mojoj generaciji su to bili Otpisani, devedesetih Boj na Kosovu, a ne znam ko danas protiv koga ratuje na filmu. Glavni narator je Kapetan Dragan – možda on zna. Ima još delova (filma, a ne Jedinice nadam se), ili što bi rekao Mile sa Čubure – Nastaviće se!

Iste večeri, tog 11. septembra, na RTS-u sam uhvatio dokumentarac o patrijarhu Pavlu. Čoveku je rođendan 11. septembra (zaista zvuči antiamerički) a napunio je 92 godine. Emisija je svojevrsno tv-žitije, gde se o Pavlu govorilo u prošlom vremenu, tako da sam počeo da vrtim kanale u strahu od vesti da se patrijarh nije bože sačuvaj upokojio na rođendan. Oni koji ga poznaju govorili su o njegovoj skromnosti, učenosti i predanosti jevanđelju. Iskreno – to niko nije morao da mi govori, jer smo ga videli i na ulici tokom protesta i u javnom prevozu i među nevoljnicima svake vrste. Ono što nisam shvatio jeste svojevrsno tumačenje istorijskih okolnosti u kojima je patrijarh izabran. Mnogi dokumentarni snimci iz emisije o JSO-u pojavili su se i ovde, da bi pokazali kako je teško bilo srpskom narodu poslednjih 15 godina. Takođe, pokušali su da nam predstave (i tu je emisija po meni omanula) patrijarha kao neshvaćenu političku figuru, odnosno aktera događaja i političkih promena. Naš patrijarh je čovek mira i vere, nikako političar, a jedine greške je napravio kada je pokušavao da se uključuje u politički život. Skromnost patrijarha ne može i ne sme da bude opravdanje za ponašanje nekih drugih sveštenika SPC-a, koji žive u izobilju i luksuzu, bave se biznisom, koketiraju sa ultradesnim pokretima i strankama, ili blagosiljaju paravojne formacije. RTS se dakle postavlja iznad Sinoda, jer kao da vrši pripremu za beifikaciju, odnosno proglašenje budućeg sveca. Siguran sam da u svojoj skromnosti naš patrijarh nikada ne bi poželeo takvu vrstu uznošenja i hvale.

Na kraju – Zamka na Pinku. Znate, tamo publika glasno pokazuje sve predrasude ovog društva. Kada je voditeljka najavila gostovanje Ivane Dulić-Marković u narednoj emisiji, iz publike je neko dobacio – znači još jedna ustaška emisija! Emisija je dakle upala u sopstvenu zamku, jer će vam pre ili kasnije ta ekipa koja aplaudira glupostima i šalje skaradne i nepismene SMS poruke preuzeti voditeljsku ulogu. Posle vi vidite kome ćete darovati "manual" kese.

Iz istog broja

Scena

S. Ć

Knjige

Konstantin gorča

Teofil Pančić

63. Venecijanski filmski festival

Savest i angažman

Dubravka Vojvodić

Intervju - Jovan Ćirilov, umetnički direktor Bitefa

Radost provokacije

Ivan MedenicaPriredila: Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu