Bila jednom jedna knjiga koja je, kao i mnoge knjige koje nisu na spisku lektire, ležala zaboravljena na policama javnih biblioteka. Međutim, postojao je i dečak koji je otkrio šta se nalazi u knjizi: legenda o hrabrosti i strahu. Opčinjen knjigom, čitao ju je ponovo i ponovo. Tako je knjiga počela da živi. Uzdigla se s prašnjavih polica biblioteke i krenula ka čitaocu. Dečak po imenu Igor je to pomogao i fizički, posle nekoliko uzastopnih čitanja ukrao ju je, da bi mogao da je stalno iznova čita. Dečak je odrastao, ali je nastavio opsesivno da iščitava Legende Vamove zemlje, sve dok nije odlučio da napravi strip po knjizi. Nazvao ga je Vam. Legende Vamove zemlje je knjiga izvorno objavljena u Rumuniji 1961. kada je njenom autoru Vladimiru Kolinu (Colin) bilo četrdeset godina. Domaće izdanje Legendi Vamove zemlje dobili smo dve godine kasnije u prevodu pesnikinje i prevoditeljke Florike Štefan.

Dečak Igor, ljubitelj knjiga, u međuvremenu je odrastao, postao poznati autor stripova Igor Kordej, prvo u tadašnjoj Jugoslaviji, a kasnije svetski poznat kao Igor Kordey. Među najboljim delima koja je Kordej stvorio krajem sedamdesetih i osamdesetih, a to su rani kratki stripovi Stranac, Metro, Zvijezde i Jesen, ipak jedno delo nakrivljuje sve. Vam je Kordejevo životno delo. Čitaoci su dobili poklon koji će još decenijama raspakivati, koji će zreti u njihovoj čitalačkoj svesti. Desilo se da ovo bude jedan od najznačajnijih stripova u istoriji jugoslovenskog, hrvatskog i srpskog stripa (granice i pasoške kontrole se menjaju; univerzalna vrednost dela ih prekoračuje). Dečak je vratio dug, Zemljina pogača je iskočila sa svog kamenog tasa i vratila se na pravo mesto.

Strip Vam nije remek-delo reinterpretacije, on je pre remek-delo vizuelnog uskrsnuća čitanja. Onako kako je Kordej desetinama puta imaginirao čitajući, upravo tako je stripski ispisao Kolinov roman-legendu. Kolinov stil je opčinjavajući, izrazito vizuelan. Svako novo čitanje, mnogo pre rada na stripu, bilo je za Igora razrada tog vizuelnog sveta kojim kipti Kolinov tekst. Svaka rečenica zvonila je godinama u ušima Igora Kordeja, vernog velikog čitača Kolinovog dela. Kordej je svojom kreativnom strašću doricao Kolinovo pripovedanje, utkao svoj vizuelni svet u Kolinovu knjigu do te mere da se više ne možemo vratiti čitanju teksta knjige, a da nas u stopu ne prate slike koje je autor stripa u nas ugradio.

KORDEJEV POTEZ: Vam se 1985. pojavio u Stripoteci. Koncentrični krugovi su se dalje širili, preko španskog časopisnog izdanja do francuska tri albuma, pa onda čekanje gotovo četvrt veka na integralno izdanje koje je realizovala Fibra iz Zagreba, i zatim još godinu dana da bi se zatvorio pun krug. Tama u kojoj se odvija borba ljudi protiv straha zahtevala je luksuzno crno-belo izdanje na uvećanom formatu, gozbu koju nam sada priređuje novosadski Marketprint. Kakav je uopšte odnos između crno-bele i bojene verzije Vama? On je originalno zamišljen kao crno-beli strip i tako je i realizovan. Kolorisanje je došlo naknadno, kroz autorovu avanturu bojenja i nadslikavanja Vama. Francusko trotomno izdanje Vama (1988–1989) bilo je impresivno, ali blaga patina kolornog izdanja dovela je do zaključka da je crno-bela verzija uspešnija. Prošlogodišnje Fibrino izdanje ispravilo je ovu nepravdu. Vama su čitaoci konačno mogli videti u punoj raskoši i intenzitetu boja. Sa druge strane, sjaj crno-bele verzije izgleda nenadmašno. Snaga izraza proizlazi iz naglašenog prisustva crne i svaki Kordejev potez je vidljiv u ovom njegovom gotovo rezbarećem crtačkom trijumfu (efekt postignut grebanjem skalpelom ili žiletom površina već pokrivenih tušem na kunstdruku da bi se oponašao bakropis i proizveo osećaj arhaičnosti). Međutim, i impresivno crnilo neobojenog Vama i raskošni, povremeno potmuli kolori su komplementarni vizuelni svetovi, ravnopravne inkarnacije ovog stripa, jer svaka daje nešto neponovljivo.

Začudnost u ovom stripu ne prestaje. Rekreativnog predaha i prelaska u pasivno čitanje nema. Srce priče kuca nemirno i neumitno nas odvodi dalje. Kolinova fantastika je poetična, puna neizvesnosti, nemira, dvosmislenosti i opsesije. Gotovo svaki čin u Vamu ima i ritualno značenje. Reči koje likovi izgovaraju imaju mantričke efekte. Stvari se dešavaju na mističan način i iz mističnih razloga. Reči su važne, jer jezikom simbola narušava se simbolički i svaki drugi poredak. A simboli vladaju svetom otkako je sveta i veka.

GENEALOGIJA STRAHA: U Vamu je pitanje autoritarnosti i straha centralna tema pripovedanja, uzdignuta na mitski nivo. Vam priča o stvaranju i održavanju sistema moći u svetu. "Ljudi nisu uvijek bili ono što jesu, pa ni narti. Pečat zaborava pokriva prošlost, i baš na taj zaborav narti su se najviše oslanjali." Vam je antiautoritarna saga, povest ne samo o oslobađanju od straha nego i povest o samom nastanku straha. Kolin noćnoj mori autoritarne vladavine i straha suprotstavlja pobunu. Igra mačke i miša koju vrhovni bog Ormag igra s Vamom odškrinjuje vrata opasnih mogućnosti promene. Opasnih po poredak onih na vlasti, bili oni na Olimpu, u Nartazubi, sedištu narta, ili u Skupštini.

Kolin nagoveštava da je svaka hijerarhijska podela u suštini političkog, dakle socijalnog karaktera. Hijerarhija među bogovima je u stvari pervertirana sociologija, ogledalo raslojavanja u ljudskom društvu. Kolin nam razlaže genealogiju straha, njegovo poreklo i sadašnji poredak koji ga održava. A poredak narta je sadomazohistički. Kolin vrtložno ponire u koncentrične krugove prošlosti, tragajući za skrivenim uzrocima perverzije sveta. Njegovo ispitivanje porekla stvari podseća na psihoanalitičku seansu. Vijugavom pričom prodire do dubina naših mogućnosti i nemogućnosti. Ove druge nalikuju prokletstvu, tako ih bar tradicionalna i društva zaglavljena u sebe opisuju. U tim dubinama Kolin traga za pukotinama, za oslobađanjem.

Zanimljivi su detalji iz Kolinovog života (1921–1991). Rumunski pisac koji se posle perioda revolucionarnog entuzijazma, od sredine četrdesetih do sredine pedesetih, udaljio od socijalističkog realizma i svoju istinsku vokaciju našao u fantastici, naučnoj fantastici i legendama. Tome je okidač bio mučan period u kome su njegovi prethodni romani bili kritikovani kao nedovoljno revolucionarni, kao "greška u sistemu", od strane rumunske komunističke partije, čiji je bio član. "Eskapistički" žanrovi su od tada postali njegovo sklonište od vetrova politike, a žanrovski zaklon mu je omogućio da se bavi univerzalnim temama i ljudskom situacijom. Legende Vamove zemlje, pored davnog prevoda kod nas i adaptacije na engleski, prevedene su na nemački, francuski, ruski, bugarski, češki, poljski i japanski. Knjiga apsolutno zaslužuje ponovno objavljivanje. A koliko je odraza Kolinovog života u ovoj legendi o poreklu straha zaključujte sami.

OVI I ONI SVETOVI: Neka poređenja Vama sa Sendmenom su neizbežna. Pripovedačka revolucija Nila Gejmena u Sendmenu nastala je tridesetak godina nakon Kolinove knjige i nekoliko godina posle Vama. Vam i Sendmen donose dva fascinantna lika – u oba slučaja samu smrt. Kolin i Gejmen su svojim talentima učinili čudo i otkrili lepotu smrti. Kolinova i Kordejeva boginja smrti Mastara i Gejmanova Smrt su erotična bića i jedan od najneobičnijih poklona imaginariju stripa.

Kolinova pripovedačka strategija otčaravanja od prevlasti straha vodi nas kosmogonijskim pričama o nastanku stvari u svetu. Autor ne staje na utopiji oslobođenja, ima jači ironični adut u rukavu. Tvorac našeg sveta jeste fantastična ličnost, ali nije bog. Džin Panka nije čak ni džin, on je najsitniji među pripadnicima svoje vrste, kažnjen od svojih brutalnih saplemenika i zatvoren u bure. Iz tužne dokonosti usamljeni zatvorenik je stvorio ljudski svet: "Kao očaran posmatrao sam svet koji sam napravio iz ničega. Nisam mogao da verujem da sam bio sposoban za toliku lepotu." A onda se, kako to biva, rezultat okrenuo protiv svoje izvorne svrhe… došao je Ormag kao druga vrsta potencijala ljudskog sveta. Pišući Legende Vamove zemlje, Kolin se ponašao kao mađioničar koji će u kazanu pomešati popularne legende i mitove svih naroda i svih vremena: naravno rumunske bajke, ali i Žar-pticu, arapske legende, neke od Priča iz 1001 noći, jevrejsku legendu o Golemu, kineski mit o Panguu…

Kordej je završavajući Vama u sebi osetio jednu malu neophodnost intervencije, odmaka od patetike mita, koji sledi Kolinov ironični zaokret s malim džinom Pankom, te je briljirao poslednjom tablom, ironičnim završetkom da sve stvari nastaju slučajem, bogovi naročito. A ljudi se lakše nego što misle mogu naći u ulozi džina Panke ili… zgaženog mrava.