Obeležavajući stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, Francuski institut u Beogradu je nedavno otvorio svoja vrata ljubiteljima devete umetnosti. Razlog za to je izložba Prokleti rat!, posvećena velikanu francuskog stripa Žaku Tardiju i njegovom istoimenom magnum opusu nastalom u saradnji sa stručnjakom za Prvi svetski rat Žan-Pjerom Verneom. Izložba je proizvod saradnje Francuskog instituta, izdavačke kuće Darkwood, koja je kod nas objavila ovaj čuveni strip, kao i Tardijeve francuske izdavačke kuće Castermana.

Paralelno sa ovom postavkom, koja će biti dostupna javnosti do 6. decembra, povod za okupljanje velikog broja stripofila u prostoru Francuskog instituta u četvrtak bila je i promocija francusko-srpskog albuma Linije fronta.

RATNI STRIP: Ukoliko u strip javnosti postoji umetnik čije je ime sinonim za ratni strip, to je Žak Tardi. Ovaj autor je veliki deo svog opusa posvetio Prvom svetskom ratu, vešto izbegavajući da i u jednom kadru nagovesti bilo kakvo divljenje oružanim sukobima. Za Tardija je rat klanica običnog čoveka, bezumna mašinerija za ubijanje i najniži čin ljudskog društva. On u svojim delima ne štedi čitaoca, već ga napada prizorima raskomadanih tela i jezivim opisima rovovskog rata. Istorijska detaljnost njegovog rada u aspektima opreme, oružja, vojne tehnike i rovovskih pejzaža nailazi na bezrezervne pohvale od strane stručne javnosti. Album Prokleti rat! hronološki pokriva period od 1914. do 1919. godine. Svaka godina koju Tardi opisuje stripski propraćena je opsežnim tekstom istoričara Žan-Pjera Vernea i velikim brojem fotografija. Radnja stripa prati neimenovanog francuskog vojnika počev od ushićenja prvih dana rata, pa sve do gorke realnosti u Berlinu 1919. Tardi pritom svoj rad posvećuje malom čoveku, običnom vojniku na ratištu, koji u užasima ratne klanice ima jedino misiju da preživi. Slikovito prikazujući osipanje ratnog zanosa, on redukuje šarenilo sa početka albuma idući ka sivilu postratne Evrope na kraju albuma.

Srpsko izdanje je dodatno opremljeno predgovorom Odbrana otadžbine: Srbija u Prvom svetskom ratu dr Miloša Kovića sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

LINIJE FRONTA: Po rečima Igora Markovića iz izdavačke kuće System comics, ideja o nastanku serije albuma kratkih stripova o Prvom svetskom ratu francuskih i srpskih autora postoji već godinu i po dana. Na otvaranju izložbe Žaka Tardija javnosti je prezentovan prvi album iz ove serije, koji je zbirka deset priča koje su istaknuti domaći strip umetnici radili po scenarijima francuskih i srpskih scenarista. Album su objavili System comics i Francuski institut, a uz podršku francuske Misije za obeležavanje Prvog svetskog rata i Ministarstva za kulturu Republike Srbije, štampan je na srpskom i francuskom jeziku, a predgovor izdanju je napisao Žan–Pjer Verne. Pet priča u prvom svezku napisali su francuski scenaristi Olivije Dobrmel Dobs, Rodolf, Mirjana Mišlov, Bruno Falba i Filip Zitka, a ostale domaći autori Nenad Pejčić, Filip Banković, Miloš Petrik, Milenko Mišić i Dragana Stojiljković. Svih deset stripova nacrtali su srpski autori, i to Aleksa Gajić, koji je ujedno i autor naslovne strane, Aleksandar Zograf, Dražen Kovačević, Zoran Janjetov, Darko Perović, Dragan Paunović, Igor Krstić, Ivan Stojković, Ana Milojković i Milan Drča.

Jedini uslov koji je predočen autorima je da priče budu o običnom čoveku i svakodnevnici rata. "Ujedno smo zahtevali da ne bude zombija, marsovaca i natprirodnih stvari, odnosno da priče budu realne", ističe Igor Marković. Sve priče se protežu na četiri do šest strana, a likovna rešenja pojedinih priča odstupaju od uobičajenog stila njihovih crtača, te tako čitaoci mogu da vide potpuno drugačijeg Janjetova od onog na koga su navikli. Pored ovog izdanja, spreman je materijal za još najmanje dva svezka, a planira se da do 2018. godine bude objavljeno pet-šest albuma, čime System comics želi da zaokruži ovu ediciju.

Do objavljivanja Linija fronta, srpski strip je bio izuzetno oskudan što se tiče prikaza Prvog svetskog rata. Deset priča iz Linija fronta u bukvalnom smislu dupliraju broj srpskih stripova o Velikom ratu, a svaki sledeći album iz edicije će dragoceno povećavati ovaj korpus. Sada prvi put možemo videti kako jedan strip opisuje povlačenje srpske vojske preko Albanije ili scene sa Krfa.