Printovi strip tabli i objekti koji su tematski sadržaj tih stripova izloženi su od danas, četvrtak, na izložbi Tragom malih otkrića Aleksandra Zografa u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Namera izložbe je, prema rečima kustoskinje Aleksandre Estele Bjelice, da se demistifikuje postojanje koncepta. Ona navodi Zografovu poruku publici: "Nemojte da verujete umetnicima koji vam, kiselog lica, obrazlažu nekakve teoreme" i objašnjava da je Tragom malih otkrića izložba doživljaja, a ne apstraktnih artefakata.

"Tokom godina bavljenja stripom", kaže Zograf, "shvatio sam da postoje događaji koji pokreću moju imaginaciju, tačnije, da priče koje sam želeo da ispričam često nisu uopšte bile deo mog mozganja i intelektualne kalkulacije. Ne! Češće je to bilo nešto sa čim sam se susretao, što sam pronalazio. Bio sam vrlo inspirisan slučajnim pronalascima, u kojekakvim starinarnicama, ili na ulici, ili još pre na buvljim pijacama. Posebno zadovoljstvo bio je sam proces traganja, radosnog otkrivanja. U tome je sadržana neizvesnost koja mami i oduševljenje kada do otkrića konačno dođe. Kao dete, uživao sam da gledam TV reportaže o istraživačima koji su se zaputili nekuda, bilo u prašumu da bi otkrili staništa neke retke zverke, ili možda na Mesec, da odatle donesu parče kamena. Oduševljavala me je ta posvećenost cilju, kao i zamisao da me ništa ne sprečava da to primenim u vlastitoj svakodnevici, tragajući za nekim možda ne tako bitnim, ali intrigantnim detaljima, koje bih zatim uobličavao u stripove. Tokom vremena, bio sam sve više uveren da su mala otkrića ponekad vrlo potentna, čak da mogu da budu od šire društvene važnosti. Kada sam na buvljoj pijaci u Pančevu pronašao fotografije iz aprila 1941, nastale tokom nacističkih egzekucija nad slučajno odabranim taocima, shvatio sam da je moguće nabasati i na istinska istorijska svedočanstva, dokumenta nad kojim se mogu zamisliti čak i ozbiljni učenjaci. Dok sam te nalaze proučavao, nastajali su stripovi koji su me vodili pravo u centar priče, među okolnosti koje je trebalo razumeti, domisliti. S druge strane, pokazalo se da nebitni predmeti kao što je mali drveni rezač mogu biti potencijalni izvor estetskog ushićenja, čak iako to nazovete oduševljavanjem nad nevažnim kič proizvodom.

Pripremajući izložbu Tragom malih otkrića, imao sam na pameti i činjenicu da su povodi ili pronalasci na osnovu kojih sam kreirao priče, ti predmeti nađeni na ulici ili u prašini srpskih (i inostranih!) buvljih pijaca, zapravo jednako važni i da ih treba prezentovati uz same stripove. Ipak, za mene je to izložba doživljaja, a ne apstraktnih artefakata. Način na koji sam do njih došao, proces kojim sam ih dokučivao, pa čak i sam rad na strip storiji koja ih je ovekovečila (što je često iziskivalo dodatno istraživanje), za mene je pre svega bio doživljaj. Želeo bih da neko ko posmatra te… nazovi eksponate, bude svestan njihove emocionalne vrednosti."