Retko imamo priliku da sarađujemo s nekim kao što je Pola Šer. Ona je zvezda američkog grafičkog dizajna, jedna od malobrojnih koja je svojim rešenjima uticala na izgled Njujorka. Pola Šer je autor Publikumovog kalendara za 2007. godinu, i to je bio direktan povod njenog gostovanja u Beogradu i samostalne izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti (19. januar – 5. februar), kada je održala i predavanje u galeriji Artget Kulturnog centra.

Svaki Publikumov kalendar je umetničko delo. Od 1993. godine, kada je u Beogradu na ruševinama nekadašnje galerije Sebastijan predstavljen prvi broj nazvan "Nemoguće", Publikumov kalendar je postao inovativni medij, sredstvo komunikacije umetnika i publike. Tragajući za novim formama, baveći se kulturnim identitetom, okupljajući opšte poznate umetnike, Publikumov kalendar postaje prepoznatljiv brend. U realizaciji prvih deset brojeva učestvovalo je više od sto domaćih umetnika. Od 2004. godine, serijom "Fenoman", Publikumov kalendar je postao internacionalni projekat, pa su njegovi gosti bili svetski priznati umetnici Barbara Kruger, Oliviero Toskani, Kristo, Tadanor i Joko, Mirko Ilić, Hjaltij Karlson, Jan Vilker, i Andrea Dežo. Autor projekta Publikumov kalendar je Umetnička grupa FIA, konkretno Stanislav Šarp i Nada Rajičić.

BLA, BLA, TRUĆ: Naslov ovogodišnjeg kalendara je "Bla, bla, truć". Njegova autorka Pola Šer je spajajući ćirilična i latinična slova u maštovite odnose, njihove susrete pretvorila u novu komunikaciju otkrivajući tako neočekivana značenja. "Način na koji je Pola Šer prepoznala ćirilicu i poigrala se tim pismom, predstavlja bolji put ka njemu od onog kojim idu branioci ćirilice dopisujući se preko novina", komentar je Stanislava Šarpa. Tako je, na primer, u oblicima ćiriličnih slova Nj i Lj videla zanimljive stolice, slovo Ž je pretvorila u sto, F u luster, D u komodu i tim novim dizajnom nameštaja ilustrovala mesec avgust Publikumovog kalendara.

Njen nameštaj od slova moguće je videti uživo u izlogu Kulturnog centra Beograda, a na izložbi u Salonu MSU-a 50 plakata za njujorška pozorišta. "Ovo je prilika da zajednica shvati koliko je grafički dizajner važan kako u komunikaciji tako i u tržišnom poslovanju." Među eksponatima su i posteri za Pablik teatar, obavezni deo istorije grafičkog dizajna, i plakati za Šekspirove komade koji se smatraju za prve autentično američke dizajnerske interpretacije njegovog dela. Ako je suditi po aluzijama izgovorenim tokom dvodnevnog gostovanja Pole Šer, možda je moguće da će njena rešenja kojima je odredila identitet mnogih svetski zvučnih imena – Koka Kola, Metropoliten opera, "Njujork tajms magazin", Siti banka, Detroitski simfonijski orkestar, Target, Peri Elis – biti dostupna Beograđanima na nekoj sledećoj izložbi.

VELIKE STVARI: Publikumov kalendar je radila kao non-profit projekat. "Prihvatila sam ponudu, i uklopila taj projekat među druge, da bih se zabavljala. Znači, iz sebičnih razloga", kaže Pola Šer. Dopala joj se i forma kalendara: "Volim velike stvari. Takođe, videla sam da su u ovom Publikumovom projektu već učestvovala dvojica američkih dizajnera, Karlson i Vilker, oni su mlađi i više prate modu od mene, pa sam ja htela da uradim više i bolje od njih dvojice." Zašto ćirilica? "Nisam mogla da je čitam, bila sam nepismena kad je vaša azbuka u pitanju. A pojavno, bila mi je zanimljiva. Njeni oblici, njena forma je arhitektonski vrlo inspirativna i – privukla me je. Ponašala sam se kao dete kad uči jezik. Tražila sam reči koje bi mogle da budu iste na mom i vašem jeziku, na primer onomatopeje, mislila sam da životinje na svim jezicima govore isto, ili reči kojima označavate zvukove u stripovima i crtaćima, poredila sam bezobrazne reči, naslove bajki, tekstove pesama." Šta za nju predstavlja slovo? "Formu i značenje. Ti elementi naročito dolaze do izražaja kad ste u kontaktu sa pismom koje vam je nepoznato, kao što je meni bila ćirilica. Onda radite samo sa formom kao da slikate sliku, kao da stvarate novo delo, pa time stvarate i njegovo značenje."

Pola Šer sebe ne smatra zvezdom. Sebe definiše kao radnika u grafičkom dizajnu koji uvek iznova pokušava da napreduje, koga upravo sumnja u samog sebe navodi na to neprestano usavršavanje i promišljanje. Oseća stalni poriv za traganjem, a rad smatra nasušnom potrebom. Danas je posao grafičkog dizajnera komplikovaniji nego ranije zato što je grafički dizajn danas sveprisutan i upadljiv, pa je zato na dizajneru da uradi i ono što se čini nemogućim. "Ali, zar to nije ono pravo, zar to nije najveća draž svakog posla?"

Pola Šer se obraća sagovorniku uvek s osmehom, kao da ga smatra bliskim. Taj osmeh je takođe njen zaštitni znak.