Sve brže propadanje Srbije očituje se strukturom i učestanošću nemačkih delegacija koje nam isporučuju šta-i-kako da radimo, pa tako prošle nedelje i grupa oveštalih starorokera, pojačana deputatima Poljske i Britanije. Provokativno nazvana isto kao i ozloglašena paravojna jedinica iz naše zemlje, u godinama visoki (rađani od 1948) izaslanici dočekani su s počastima kakve svaki strani investitor samo poželeti može. Pošto su ikone Serbische popovske kulture Sv. Toma & Dragica svojevremeno kožirani posetili hard-rock koncert Deep Purple, a njihov nekadašnji posilni brže, bolje & jače avanzovao do heavy-me(n)tala, očekivalo se da najpoznatiji ovdašnji TV propovednik Aleks Volfi uveliča miting u beogradskoj Areni.

Laponaca radi, Scorpions su gastarbajtovanje u rokenrolu počeli još 1965. malterisanjem, gletovanjem i šalovanjem angloameričkih uzor-konstrukcija. Znanje jezika omogućilo im je napredak (isprazne tekstove i na engleskom), pa su krajem ‘70-ih već armirači, instalateri i metaloglodači. Njihovi komercijalno uspešni albumi – Lovedrive, Blackout, Love At First Sting, 1979/84. – s omotima zanimljivijim od sadržaja, licencno su objavljeni u SFRYugi, otud im i danas PUPS-obožavaoci. Ajne Klajne Klaus Majne tada je zapatio grlene probleme čije je lečenje u par navrata sprečavalo da Scorpions okupiraju Balkan. On nikada nije bio izuzetan pevač, a danas su mu dinamika i raspon glasa botoksirani, pa informativno intonira švaba–tra–la–la. Zapravo, melodika Škorpiona otkriva da bi bolje bili pop-grupa, a lepljive im balade ionako su dostojne Selin Dion. Jedino im se mora priznati upornost; npr. Majne decenijama hoda u smeru suprotnom od svog kačketa. Aktuelna turneja se ponovo zove kao i na vrhuncu 1990/91. Crazy World – pa otkud ovde, zar Srbija nije normalna zemlja?

Načelno, dakle, uz časne izuzetke, nemački doprinosi tradicionalnim vrstama popularne muzike uvek su bili drugorazredni, neoriginalni/derivativni i kruti gde ne treba. Tako je protekao i prvi školski čas kad su Scorpions Gmbh najzad nahrupili u halu gde ih je čekalo do 8.000 pretežno mladih posetilaca (s ulaznicama po ceni od 2.990 dinara na gore). Gitarski dvojac R. Šenker-M. Jabs izgledom i kretnjama još i imponuje, dok je Majne dobrodržeći za stalak mikrofona i koreografiju mu čine klimave nožice. Ni trunke van klišea i stereotipa, sve pompa i pozeraj, hi-tech efekti i projekcije urbanog slabo maskiraju da je heavy-metal po suštini duboko provincijalna stvar. Ukoliko Scorpions doživljavate kao kvalitetan RnR, onda verovatno i porniće iz njihove zemlje smatrate nemačkim ljubavnim filmovima (a svi znamo da su švedski akcioni bolji). Elem, solaže su trajale kao da Vlada Srbije subvencioniše svaki ton, bio čak i instrumental da neko promeni pelene, pardon odoru; s nitnama, jašta. Što se metala tiče, pod istim krovom behu i Rammstein, i šlus.

Posle par novijih numera kao We Built This House s albuma Return To Forever (2015) taman sam dumao jesu li ipak manje dosadni od Kraftwerk, kad achtung baby! Blok s akustičnim gitarama, balade kao Send Me An Angel (Pošalji mi neku Angelu) i ključna poruka spakovana kako to već diplo-mafia zna, a sigurno razume naš pevajući ministar spolnih poslova. Jer, Winds of Change nije o sankcijama protiv Rusije, i odavno nije doslovno Sledim (reku) Moskvu… a nije bogami ni Miljacku. Nego, brate, šetnja uz Ibar: leprša beli golub, na platnu iza onaj Mercedes brend sa jednom prečkicom viška, Peace & Chips, stabilokratija, Da l’ si ikad pomislio da bi mogli biti tako bliski, k’o braća…gde deca sutrašnjice dele svoje snove s tobom i sa mnom… Majneu samo što ne izleti i Pusti da tvoja zurla peva što moja dugmetara ‘oće da kaže. Ovaj istorijski kominike oduševljeno su prihvatili metalski radnici, dijalog smesta odmrznut – iako su umesto plamičaka svetleli mobilni telefoni. VIS Škorpioni onda udariše Tease Me Please Me, živnuli pa Miki Di (Mikkey Dee, ex Motorhead) prolebde sa sve podijumom, solo-deonicom diktirajući da čak i n-ti Lemijev bubnjar zabija svirku (obrada Overkill) kao pneumatski čekić u poređenju s prethodnim turpijanjem i tupljenjem. Pozadinske projekcije – posveta pok. Lemiju podvukle su drugu bitnu poruku ovog sastanka: samo počivši su napustili EU.

Nategli su Scorpions nekako 85 minuta nastupa, štedro pobacali raji IPA-trzalice i polako se vratili za ne baš inkluzivni (svima oduševljeni) bis. Svoje izlaganje na ovoj konvenciji podvukli su politikom kontinuiteta – Still Loving You tj. ćirilicom Volim i ja Vas – a pošto se baterija mog telefunkena ispraznila, i valjalo se pripremiti za sledeći 10-časovni radni dan kod stranog poslodavca, protestantski sam se distancirao. Gezund!