Muzej
Sa otvaranja izložbe Doma Vojske u Pančevu
Foto: Radovan Đerić / Dom Vojske
Meta Franca Jozefa i Huga Vajferta
Dragocena kolekcija Pančevačkog muzeja je u opasnosti zbog vlage, a na projekat sanacije čeka se već dve godine
U Narodnom muzeju Pančevo u toku su dve izložbe – izložba slika Roberta Hemerštila "Priče u slici – u potrazi za identitetom" i "Poetika i sudbina 20. veka" – iz Umetničke zbirke Doma vojske Srbije (vidi okvir), što je bio povod za priču o ovom muzeju.
Robert Hemerštil, poznatiji u svetu nego kod nas, rođeni Vrščanin, predstavio je dela uglavnom religioznog karaktera čiji su uzori u pravoslavnoj i u zapadnohrišćanskoj ikonografiji. Poznat je i po slikama čije su teme razorena porodica, logorski dani, ratne traume, porodični egzodus, i motiv majke sa detetom kao nedvosmislena asocijacija na "Bogorodicu sa detetom". Sve ove teme su autobiografske – odrastao u multinacionalnoj porodici, preživeo Drugi svetski rat i logor, izbegao u Austriju, ali se uvek vraćao u Vršac. Veliki broj dela poklonio je rodnom gradu i Muzeju Vojvodine, a radovi su mu i u stalnoj postavci Leopold muzeuma u Beču. Druga izložba je reprezentativan izbor umetnika bivših jugoslovenskih prostora: Vlaha Bukovca, Jovana Bjelića, Ljube Babića, Lazara Vujaklije, Ljube Ivanovića, Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Krste Hegedušića, Marka Čelebonovića, Save Šumanovića i drugih.
Narodni muzej Pančevo nalazi se u centru grada u zgradi Magistrata, koja je i sama istorijski spomenik. Zgrada je izgrađena 1838. i do 70-ih godina prošlog veka bila je upravna zgrada Pančeva. Sa terase sadašnjeg muzeja su Austrougarski generali postrojavali vojsku, a iz iste zgrade su vojvode Stevan Šupljikac i Stevan Knićanin rukovodili vojnim operacijama u ustanku 1848. godine. Posle Drugog svetskog rata bila je sedište opštine, a svečani saloni su prekrečeni u belo. Na sreću, ispod više slojeva bele boje sačuvan je stari izgled, pa je svečana sala u potpunosti rekonstruisana 2015. godine. Sada je to izložbeni prostor, a po rečima direktora muzeja Miroslava Birclina, Pančevci nikako da se naviknu da opština više nije na staroj adresi, pa su obavezna slikanja mladenaca vikendima u ovoj sali. Međutim, pored dve galerije za povremene izložbe, veliki deo zgrade je zbog problema sa vlagom zatvoren za posetioce, a stalna postavka je svedena na minimum.
"Zbog vlage, Muzej je bio bez stalne postavke od 2006. do 2011. godine", kaže direktor muzeja Miroslav Birclin. "Vlaga je sanirana u gornjim delovima zgrade, ali u podrumskim prostorijama je i dalje veliki problem pa se zidovi godinama krune. Zbog toga su depoi muzeja premešteni na gornje spratove, a samo u jednom delu su prikazani najosnovniji predmeti nekadašnje stalne postavke. Grad je 2015. godine izdvojio 10 miliona dinara za izradu projektnotehničke dokumentacije za sanaciju zgrade, ali je ona nekoliko puta vraćana zbog promene propisa. Kada bude gotov projekat, pokušaćemo da nađemo partnera u Rumuniji da konkurišemo za IPA projekte. Procena je da je za sanaciju potrebno oko 3,5 miliona evra."
Međutim, i u smanjenoj stalnoj postavci mogu se videti neki zanimljivi predmeti. Tu je meta u koju su pucali car Franc Jozef i Hugo Vajfert. Franc je gađajući svojom puškom sve promašio. Kada je pozajmio pušku od Huga Vajferta imao je pet-šest pogodaka. Jedno od najvećih blaga muzeja je originalna zastava Srpskog vojvodstva iz ustanka 1848. godine. Zastava nije baš u dobrom stanju, a zanimljivo je što je žute i crne boje, boja Austrougarske monarhije, a na sredini je srpski grb sa austrougarskim crnim orlom. Srpski ustanici su na taj način hteli da pokažu da ne žele da izađu iz Austrije, već autonomiju.
U podrumima je, stotinak godina nakon izgradnje zgrade, bio pritvor. Za vreme Austrougarske su pritvarani mahom kriminalci. Pred i za vreme Drugog svetskog rata zatvarani su politički zatvorenici komunisti (Mara Mandić, narodni heroj je tu čekala presudu), kao i Jevreji. O svemu ovome svedoče poruke na zidovima. Međutim, pošto su zidovi u lošem stanju, teško da će biti rekonstruisani, poruke će biti sačuvane samo na fotografijama.
Za kraj, jedna zanimljivost: Pančevci, po rečima Miroslava Birclina, smatraju da se u njihovom muzeju nalazi originalna verzija Seobe Srba Paje Jovanovića. Sliku je za Milenijumsku izložbu u Budimpešti 1896. godine naručio Saborski odbor u Sremskim Karlovcima, na čijem čelu je bio patrijarh Georgije Branković. Naručioci nisu bili zadovoljni što je na slici Paja Jovanović naslikao ovce, ženu sa detetom, narod koji beži. Želeli su da se prikažu Srbi kao vojna sila koja će braniti granice od Turaka. Tako je nastala i veća verzija ove slike koja se nalazi u Muzeju srpske pravoslavne crkve, gde je umesto žene sa detetom kopljanik na konju, iza su pešadija i vojska. Za vreme Drugog svetskog rata smatralo se da su obe slike uništene, pa je Paja Jovanović naslikao i treću, koja je mešavina prve dve. Pančevačke vlasti su 1972. godine uzele kredit i uspele da otkupe sliku koja se od tada nalazi u pančevačkom muzeju.
Velika zbirka Galerije Doma vojske
Galerija Medija centra "Odbrana", poznatija kao Galerija Doma vojske Srbije, jedno je od referentnih mesta beogradske kulturne scene – ove godine priređeno je 20 izložbi. U zbirci od preko 1500 umetničkih dela su i slike Vlaha Bukovca, Ljube Ivanovića, Save Šumanovića, Mila Milunovića, Jovana Bjelića, Koste Hakmana, Petra Lubarde, Milana Konjovića, Ljubice Cuce Sokić, Sretena Stojanovića i mnogih drugih. Zbirka gostuje po gradovima Srbije u okviru četiri izložbe: slika – "Poetika i sudbina 20. veka", skulptura – "Ogledalo vremena", grafika – "Čitanje linije" i crteža – "Ispovest jugoslovenske moderne", a u Beogradu se predstavlja samo jednom godišnje, u januaru.
Izložbena delatnost u Domu vojske počela je po okončanju Drugog svetskog rata, na inicijativu Branka Šotre, slikara i grafičara i jednog od osnivača Muzeja primenjene umetnosti. Iako usko povezana sa propagandom tog vremena – narodnooslobodilačkom borbom i opštenarodnom odbranom, pored angažovanih izložbi imalo se sluha i za nešto drugačije. Zahvaljujući poklonima umetnika koji su ovde izlagali, ali i otkupima, Dom vojske je uspeo da napravi reprezentativnu zbirku. U toku je izrada kataloga. Od 2010. godine, po rečima Jelene Knežević višeg kustosa i načelnice galerije, počinje i poseban koncept izlaganja: "Saradnja sa ustanovama kulture, muzejima, galerijama, zadužbinama i legatima doprinela je da naše dve galerije postanu referentno mesto za promovisanje umetnosti i kulture u Beogradu. Gostuju nam muzeji i galerije iz Srbije i iz inostranstva i trudimo se da svojim uslovima omogućimo ovim ustanovama da se predstave na najbolji mogući način. Uglavnom za sve izložbe organizujemo i prateće programe: predavanja, radionice, stručna vođenja. Ulaz u galeriju Doma vojske je besplatan, kao i na sve programe. Želja nam je, i veoma se trudimo, da napravimo i stalnu postavku", kaže Jelena Knežević, dodajući da im je jedan od prioriteta i povratak dela koja su se nalazila u reprezentativnim objektima vojske – poput slike Marka Čelebonovića u Titovoj vili na Tari i dela Vlaha Bukovca koje je bilo u ambasadi u Vašingtonu.
I sama zgrada Doma vojske, tzv. Ratnička palata, spomenik je kulture od 1984. godine, a građena je između dva rata prilozima rezervnih oficira. Arhitekte Jovan Jovanović i Živko Piperski projektovali su je u modernističkom duhu. Na terasi je nekada bio letnji bioskop, a ideja je da se ona ponovo aktivira za kulturna dešavanja. Postoji i ideja da se od kule sa satom i originalnim zvonima iz Ratničkog doma napravi galerijski prostor gde bi bili izloženi foto-aparati, fotografije, odnosno soba posvećena Domu vojske. Na pitanje kako sve to postižu, Jelena Knežević kaže da iza njih stoji vojna infrastruktura, ali i da "uvek želite još, uvek imate nešto novo. Neko vam ponudi zanimljivu izložbu i prosto vam je žao da to ne ponudite publici. Kada vidite da je publika zadovoljna, kada ima pozitivan komentar u knjizi utisaka o vašim programima, izložbama, to je satisfakcija da idete dalje. Pogotovo je satisfakcija kada umetnici gostuju u vašem prostoru, a potom poklone delo vašoj zbirci. Mislim da nema ništa bolje od toga."
Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
