Jelena Šantić (1944–2000) ostavila je u našoj kulturi traga na dva polja – kao umetnica i kao antiratna aktivistkinja. Baveći se baletom, ona je svoju kreativnost izrazila kroz igru, ali i kroz teorijske radove posvećene ovoj umetničkoj disciplini. Njen antiratni aktivizam ju je tokom devedesetih, uprkos teškoj bolesti, odveo u središte mučne realnosti koju je većina radije zaobilazila. Počev od 2006, Fondacija "Jelena Šantić" svake dve godine dodeljuje nagradu kojom se podržavaju inicijative značajne kako po svom umetničkom iskoraku iz kolotečine tako i po tragu koji ostavljaju u svom društvenom ambijentu. Ove godine nagradu je dobilo pančevačko udruženje i prostor "Elektrika".

Tokom dodele nagrade u Pop-up knjižari Kulturnog centra Beograda, prikazan je film koji dokumentuje samo delić aktivnosti ovog zanimljivog kulturnog projekta. U filmu su se mogli videti alternativni umetnici iz raznih delova sveta, koji su u prostoru "Elektrike" predstavili svoj rad, kao i već afirmisani, legendarni autori iz naše sredine, poput Makavejeva i Šijana, koji su se tu takođe osećali na svome. Film dokumentuje razne zabavne epizode iz ovog prostora – kao što je nastup prodavca sa kineske pijace, koji je na otvaranju internacionalne izložbe stripa i ilustracije otpevao nekoliko pesama, uključujući i jednu u kojoj opisuje svoje bavljenje na pančevačkoj buvljoj pijaci, dok njegova dragana čami hiljadama kilometara daleko, u udaljenoj kineskoj pokrajini. S obzirom na to da nije govorio ni srpski ni neki od evropskih jezika, komunikacija sa ovim buvljačkim pesnikom bila je ostvarena kroz saradnju sa jednom studentkinjom kineskog jezika. Takođe, bilo je moguće videti da je "Elektrika" poslužila kao mizanscen u delu dokumentarnog filma Filipa Remunda, češkog režisera, autora hvaljenog dela Češki san, a dokumentarac je posvećen i "nomadskom" bendu Sabot, poreklom iz San Franciska, koji je u neprekidnom pokretu nastupajući širom sveta – uključujući pančevačku "Elektriku". U svakom slučaju, uz minimalna sredstva, ovaj prostor (i udruženje) ostvaruje značajnu vezu sa savremenim svetskim tokovima u različitim sferama kreativnosti.

NASTANAK: Međutim, kako je nastala "Elektrika"? U pitanju je projekat rođen iz već dugogodišnjih aktivnosti Saše Rakezića, poznatog kao Aleksandar Zograf, čiji rad na stripu možete da pratite upravo na stranicama nedeljnika "Vreme". On je, u nedostatku institucionalne pomoći, a u nastojanju da prenese svoja iskustva na druge zainteresovane, 1998. godine pokrenuo strip radionicu pod nazivom "Kuhinja", okupljajući strip entuzijaste za stolom u vlastitoj kuhinji. To je ipak otvorilo put saradnji sa gradskim institucijama kulture, tako da je zajedno sa Kulturnim centrom Pančeva, između 2002. i 2006. godine, Zograf realizovao Internacionalni festival autorskog stripa Grrr!. Nakon toga je pokrenuta ideja da se, umesto na više lokacija i izložbenih prostora u gradu, aktivnosti odvijaju u jedinstvenom okupljalištu. Neko se setio nekadašnje radionice u kojoj su popravljani kino-projektori, a koja je, nakon penzionisanja majstora koji je to obavljao, već više godina uglavnom služila kao skladište. Prostor je nazvan "Elektrika" i – uz maksimalno zaobilaženje administracije i primenjen koncept "uradi sam" (kreatori programa ujedno i čiste prostor, bave se logistikom itd.) – stvorena je gusta mreža aktivnosti, koja traje od 2008. godine. Program su kreirali sam Aleksandar Zograf (koji je započeo seriju manje-više mesečnih dešavanja pod nazivom Grrr!Program), Vladimir Palibrk (koji će ubrzo preuzeti uređivanje izdavačke delatnosti), i brojni drugi koji su dolazili i odlazili, među kojima i Mileta Mijatović (iz grupe "Klopka za pionira", organizator koncertnih aktivnosti). To je doprinelo da ova neformalna radionica ideja, ponekad potpomognuta skromnim sredstvima (uglavnom grada Pančeva), ojača lokalnu scenu – mladi strip crtači Vuk Palibrk i Boris Stanić potekli su upravo iz ovog lonca, tu je negde i Ognjen Glavonić, autor zapaženog filma Živan pravi pank festival, i mnogi drugi. Međutim, to je i prostor koji je značajan katalizator dešavanja na međunarodnom nivou – istaknimo samo rezidencijalni program, zahvaljujući kojem su tu boravili autori poput američkog strip crtača Dejvida Laskija, koji je par sedmica posle svog boravka u Pančevu, na ceremoniji u San Dijegu dobio Ajznerovu nagradu, jedno od najvećih priznanja u svetu stripa. Pamćenja vredi i epizoda sa večeri upriličene povodom četrdesete godišnjice Letećeg cirkusa Montija Pajtona, povodom koje je pozdravno pismo (vrcavo kako samo možete da očekujete) prosledio lično Teri Džons, originalni član Pajtonovske bratije.

Nakon dodele nagrade "Jelena Šantić", Saša Rakezić je izjavio da je "to dokaz da ‘Elektrikin’ minimalizam ima čvrstu podlogu".

OPASNOST: Na Grrr!Programu koji je bio upriličen desetog aprila, osim nagrade, govorilo se i o budućnosti "Elektrike", s obzirom na to da će taj prostor moguće biti zauvek izgubljen za daljnju kreativnu eksploataciju, zbog restitucije. Pored članova Grupe 484, organizacije koju je osnovala Jelena Šantić, gost večeri bio je Dejan Vučetić Vuča iz Darkwood Duba, koji se prvi put na izložbi predstavio kao strip crtač i autor plakata. Na kraju, ali ne i najmanje važno, održan je koncert portugalske muzičarke Rite Brage, koja oličava duh i ekonomičnost same "Elektrike" – ona koncertrira po klubovima od SAD i Brazila do evropskih zemalja (i dalje), tako što putuje noseći mali kofer sa ukuleleom, koji je i jedina instrumentalna pratnja za većinu njenih pesama. Etnomuzikološkinja po obrazovanju, ona je ipak deo andergraund scene, a u njen repertoar ulaze i popularne i narodne pesme iz mnogih krajeva (ubrajajući i naše). Na koncertu je prvi put izvela pesmu "‘Ej Lili lili", razume se na srpskom, staru narodnu pesmu o pačetu koje je zalutalo čak do Pančeva… Danas možemo da tvrdimo da je jedan mali, neformalni prostor uspeo da ovaj grad ucrta u mapu kulturnih zbivanja.