Prošlo je godinu i sedam meseci od kako je Novi Sad zvanično proglašen Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu, odnosno godinu i četiri meseca od kako o realizaciji ovog projekta vodi računa Fondacija "Novi Sad 2021 EPK", a njegovi dugoročno zacrtani ciljevi se već sad jasno naziru. Zato su opravdana očekivanja da će projektom Evropska prestonica kulture (EPK) Novi Sad dugoročno uživati kreativnu metamorfozu koja će doprineti njegovom boljem pozicioniranju kao centru koji podstiče i podržava razvoj kulture i kreativnih industrija. Evo nekoliko primera.

Da Novi Sad sa Fruškom gorom postaje sve poželjnija turistička destinacija, govore brojke: u 2017. godini Novi Sad je posetilo 195.054 turista, 11,8 posto više nego prethodne godine, a u januaru 2018. godine ostvareno je 22,6 posto više noćenja u odnosu na januar prethodne godine, od čega je broj stranih gostiju uvećan za 17 posto.

Pokrenuto je i realizovano nekoliko platformi sa oko 40 projekata, a pokrenuto je i isto toliko procesa. Na primer: Platforma PLUS sa projektima Synergy WTF, Međunarodni simpozijum "Uloga i značaj jezika u procesu individualne i kolektivne samoidentifikacije", Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima i stručni skup sa temom pristupačne komunikacije, ostvarena su mnoga javno-privatna partnerstva, pružena je podrška manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu, i ostvarena saradnja sa međunarodnim ekspertima i evropskim prestonicama kulture. Pokrenuta je internacionalizacija lokalne kulturne i umetničke scene i razmena iskustava. U cilju promocije i komunikacije sa građanima, pokrenut je veb-sajt Fondacije i štampanje časopisa "Kulttura" u tiražu od 10.000, sa 9 izdanja…

U realizaciju projektnih aktivnosti prošle godine uključeno je oko 500 kulturnih radnika, više od 700 ljudi pohađalo je programe edukacije, više desetina hiljada posetilaca kupilo je kartu ili prisustvovalo jednom od besplatnih događaja koji je organizovala Fondacija, 96 najneobičnijih lokacija i zanimljivih kultnih mesta u Novom Sadu poslužilo je kao scena za kulturne i umetničke produkcije, izvedeno je 120 programa najraznovrsnijih muzičkih sadržaja…

Navedene činjenice samo su nasumice izabrani i pobrojani primeri mnogobrojnih aktivnosti Fondacije u ostvarivanju planirane vizije budućnosti i planiranih promena. Sve ih (aktivnosti) okuplja slogan "Za nove mostove". Tematski i simbolično, podeljene su u četiri mosta koji spajaju ljude i prostore, prošlost i budućnost: Most NADA – Kulturni kapaciteti i javni prostori, Most LJUBAVI – Nasleđe i gostoprimstvo, Most SLOBODE – Kreativne industrije i mladi, i Most DUGA – Pomirenje i migracije.

Kao primer ovogodišnjih aktivnosti, navodimo samo najnovije – majske.

Povodom Dana pobede, ove godine organizovano je niz događaja. Otvaranje edukativne konferencije "Neutralno" bila je prilika da Nemanja Milenković, direktor Fondacije, sumira postignuto: "Prvi put posle 300 godina sređuje se podgrađe Petrovaradina, posle 200 godina rekonstruiše se Svilara, a posle 100 godina tzv. Kineska četvrt, posle gotovo 70 godina kroz projekat ‘Nova mesta’ urediće se uži centar grada, a nakon gotovo 60 godina muzička i baletska škola dobijaju svoj stalni dom. Prvi put u istoriji Novi Sad dobija koncertnu dvoranu, sređuju se i izgrađuju nove četiri kulturne stanice koje će početi sa radom u narednih godinu dana…"

Ovog meseca organizovana je dvodnevna Konferencija o održivosti kulturnih prostora. Razmenjena su iskustva o upravljanju u kulturi, održivosti kulturnih prostora, promišljanju, planiranju, realizaciji i vrednovanju kulturnih programa i projekata. Govorilo se i o izgradnji publike, različitim načinima finansiranja u kulturi i kreativnim industrijama, kao i o značaju povezivanja civilnog, privatnog i javnog sektora i individualnih kulturnih aktera. Upoređivan je pristup evropskih i balkanskih modela. Izuzetno je važno i to da je publika imala prilike da čuje konkretne predloge za rešenje problema, da čuje savete o privlačenju sponzora, investitora i publike. Posebno značajan događaj bio je "EUNIC Cafe", susret predstavnika ustanova kulture Novog Sada, Iriga, Beočina i Sremskih Karlovaca (Zona 021), i predstavnika klastera EUNIC Srbija, zato što je doprineo vidljivosti mreže EUNIC, a ustanovama kulture pružio priliku da razvijaju kvalitetniju ponudu, pa samim tim i publiku.

Tokom ove konferencije održana su četiri panela. U okviru prvog, predstavljeno je nekoliko različitih pristupa infrastrukturnim projektima u okviru evropskih prestonica kulture: pretvaranje krovova zgrada u Lincu u prostor kulture na otvorenom, pešačka staza kulture duga 360km koja povezuje i umrežava regiju Marseja, revitalizacija zgrade industrijskog nasleđa u Rijeci i kulturne stanice kao mreža novih prostora kulture u Novom Sadu. Svi pobrojani koncepti infrastrukturnih projekata sledili su specifičnosti društveno-istorijskog konteksta u kome su realizovani i prilagođeni su potrebama konkretne društvene zajednice, jer i održivost finansiranja (pored toga što su prepoznati od lokalnih vlasti) zavisi od uspešnosti projekata i njihovog realnog značaja za određenu zajednicu. Uostalom, društvene promene koje pokreće projekat Evropska prestonica kulture su raznovrsne i zavise od specifičnog lokalnog konteksta, a kreću se od razvoja nove publike, preko promene identiteta i samorazumevanja određene društvene zajednice, umrežavanja i izgradnje partnerstva između javnog, civilnog i privatnog sektora do decentralizacije kulture i aktiviranja pasivnog građanstva.

Učesnici panela "Kulturni prostori između tržišta i društvenosti – kako balansirati između uloga?" bili su predstavnici nezavisnih kulturnih prostora "Die Bäckerei" iz Inzbruka, UFA Fabrik iz Berlina, Evropski centar za kulturu i debatu Grad iz Beograda, i bivša generalna sekretarka mreže nezavisnih centara "Trans Europe Halles". Čulo se mnogo predloga za ostvarivanje prihoda kroz različite sadržaje, ali je posebno istaknut značaj upravljanja prostorom u čemu treba izbeći klasičnu hijerarhijsku strukturu i stvoriti uslove za pregovore i odlučivanje na bazi konsenzusa. Panelisti su posebno istakli da prostor, ukoliko želi da zadrži svoju misiju i vrednosti, treba da bude nezavisan od političkih i partijskih uticaja u pogledu programa i upravljanja, ali da svakako treba da bude važan činilac u artikulisanju društvenih problema zajednice u kojoj se nalazi, kao i akter u kreiranju kulturne politike grada.

Tema trećeg panela "Kultura participacije – kako razviti proaktivne zajednice?" okupila je paneliste: Elizabet Bernrojtner, koordinatorku participativnih projekata društveno-umetničkog centra "Brunnenpassage" iz Beča, Luku Piškoriča, suosnivača i direktora kreativnog centra "Poligon" iz Ljubljane, Milana Tavčara iz "Filmstreet" festivala iz Beograda i Dušicu Radojčić, predsednicu Koordinacije društvenog centra "Rojc" iz Pule. Po njihovom mišljenju, pristupačnost i bliski kontakt sa građanima najvažniji su preduslovi za aktiviranje društva, a smatraju i da bi visok nivo učešća građana u kulturnim aktivnostima mogao znatno doprineti stvaranju proaktivnih zajednica u kojima su svi pojedinci jednako vrednovani i uključeni.

U tom smislu je i stav učesnika četvrtog panela "Redefinisanje uloge kulturnih centara – Kako se menja Balkan": redefinisanje uloga odvija se u pravcu transformacije iz kulturnog u društveno-kulturne ili "community" centre, upravo na temelju osluškivanja novih potreba zajednica. Neku vrstu ovakvih centara zajednice na Balkanu imale su u obliku domova kulture, čiju tradiciju participativnosti ne treba odbacivati, već iskoristiti njen veliki potencijal za reinterpretaciju u današnjim okolnostima.

Razmena iskustava izuzetno je važna za sve aktere u polju kulture i zbog toga je organizacija konferencija na kojima se mogu čuti različita iskustva iz čitave Evrope, kakva je bila ova, od neprocenjive važnosti za razvoj kulturne scene na Balkanu.