U Srbiji, prema svim relevantnim istraživanjima, građani imaju najveće poverenje u dve institucije – Vojsci i Crkvi. To mnogo govori o našem mentalitetu, ali i o našim institucijama. Pa, pogledajmo kako su one predstavljene u medijima.

Počnimo od vojske u koju Srbi navodno rado idu, neko vojno, a neko civilno. Protekle nedelje, naglo smo zavirili u okoliš vojnog objekta na Topčideru gde su poginula dva vojnika. Ministar Prvoslav Davinić pred kamerama je primio roditelje nedavno nastradalog vojnika, pa smo u prvi mah mogli pomisliti da je sve, što bi rekli, transparentno. Tabloidi su se odmah dohvatili teme, jer čim se ovde govori o Vojsci, pominje se ili neko supertajno oružje (koje su nam krišom dostavili Rusi) ili tajanstveni podzemni gradovi s luksuznim apartmanima za vrhušku, u slučaju ABHO napada. Ono što se tek dalo naslutiti ispod ozbiljnih lica starešina, zbunjenog ministra (koji nekako civilno južnjački brka č i ć) i roditelja u crnini jeste činjenica da i vojska deli sudbinu naroda. Gladna je, siromašna, bez stanova, sluđena kvazireformama i originalnim kadrovskim rešenjima. Da biste upotpunili sliku – pogledajte povremeno emisiju ¨Dozvolite¨, nedeljom na RTS-u. Tamo je, kao nekad u Dnevniku, aktuelni ministar vojni akter prvih 20 minuta, uvek u superlativu i s veeelikim poštovanjem. Sledi prilog ¨sa poligona¨ gde se testira naša nova puška, a posle gađanje PVO-a. Svim vojnicima je sve odlično, drugarstvo i tako to, a redovno se blate oni koji vojni rok služe civilno. Kao, nisu to pravi muškarci, a znamo da ovde bez tandžare ili utoke nisi muško. Na kraju, na poligonu, u rovu su svi zajedno zapevali uz gitaru – samo je falila Milijana Baletić. U poslednje četiri godine, u Vojsci su reforme provodili Pavković, zatim Tadić i sada Davinić; to je mnogo ozbiljnije nego u slučaju prosvete i obrazovanja. U šta onda naš narod toliko veruje? Veruje gladan gladnom.

Međutim, moja sumnja je pukla pred novom emisijom BK televizije pod nazivom "MBS1" (nije šifra za vojni Maslinasto-Braon Samar model 1, već Može Biti Samo 1). Širom zemlje Srbije Aljoša Milenković traga za kandidatima za pripadnike Žandarmerije. OK, to je murija i sasvim druga priča, činovi, ugled u društvu. Na lokalnim stadionima Vranja, Leskovca i Niša, instruktori Žandarmerije driluju frajere i cice koji se lože da budu Rambo (ili Guri). Legiju niko nije pomenuo, ali se njegov duh smeškao sa tribina, maskiran u bakutu s naočarima velike dioptrije. Rade se sklekovi, trbušnjaci, kolutovi, čučnjevi – sve do granice izdržljivosti, s instruktorima koji se unose u lice kandidata i prestaju da persiraju posle prvog skleka. Oni koji otpadaju, uz znoj i suze zaklinju se da će probati opet, jer se dive agresivnosti specijalaca. Nijedan od anketiranih, ni voditelj ni instruktori, nije pomenuo eventualni motiv u vidu borbe protiv kriminala, sigurnosti građana ili slično. Može biti samo 1 – to je nova mantra koja savršeno opisuje stanje duha i tela našeg naroda. Surova borba za preživljavanje i uspon uz piramidu gde na vrhu sedi alfa mužjak i vođa čopora. Podrazumeva se da u atletskom telu mora biti patriotski duh i genetsko osećanje za pravdu. Kržljavi su, po definiciji, amoralne sociopate.

Druga institucija koju Srbi poštuju jeste Crkva. Polako, ali sve sigurnije postajemo teokratsko društvo, a najnoviji primer stigao je iz Trstenika. Grad koji je svojevremeno bio glas da je kolevka srpskog satanizma vratio se na pravi put jer je lokalnu televiziju neko između dva kruga izbora – zaveštao Crkvi. Tako je nastala prva crkvena televizija – Logos, skraćeno CTL. Glavni urednik, tvorac programske šeme, izgleda da je vladika Ilarion, jer se bez njegovog blagoslova ništa ne počinje. U prilogu "VIN-a" videli smo da su i građani zbunjeni tom odlukom, a otkrio sam da je novi gradonačelnik Raka Radović – kolega TV manijak. Gled’o čovek program ceo dan i celu noć, samo idu crkvene pesme – kao u Teheranu. Ma šta mislio o liku i delu Rakinom, ovo blasfemično (zlobnici će reći i levičarski ateističko) poređenje pogađa suštinu. Pitam se da li će neko da nam dobaci Logos na kablovsku pa da se i mi osvestimo i obožimo putem malih ekrana. Na kraju – jedna reklama, ovoga puta za novu knjigu Dobrice Ćosića. Knjiga se zove Kosovo, a spiker kaže da je između ostalog – zabrinuta. Ko je ovde ikada bio zabrinutiji od Dobrice? Pa on je u toj disciplini apsolutni šampion, takoreći etalon, kao Bupka u skoku s motkom. OK, Koštunica se godinama trudi, trenira, ali mora još mnogo da se brine i mršti. Može Biti Samo 1. Kosovo mu tu dođe kao istorijski poligon. Kada već ne umeš ili nećeš nešto da uradiš – možeš da brineš.