Knjige
Narodni učitelj za skeptike
Do septembra, kada počinje nova sezona vaše omiljene serije, vreme možete prekratiti uz duhovitu knjižicu Mihaela Roifšeka i Hohena Šteklea Mala kućna apoteka dr. Housea
Sredinom maja prikazana je poslednja epizoda petog serijala broj jedan serije u svetu – Dr Haus, a početkom septembra očekujemo nastavak u kom ćemo gledati Hausove doživljaje iz ludnice. Ono što smo videli kao najavu obećava, a do septembra vreme može da se prekrati uz Malu kućnu apoteku dr. Housea, knjigu koja se u hrvatskom izdanju pojavila u ovdašnjim knjižarama.
Mihael Roifštek, tridesetčetvorogidišnji radijski voditelj i hipohondar, u prvih 70 epizoda serije "Dr Haus" kod sebe je otkrio 54 najrazličitijih simptoma uglavnom teških bolesti. On je sa kolegom Johenom Štekleom – koji je u isto vreme eksperimentalno dokazao da je hipohondrija jedna od najzaraznijih bolesti – napisao kratak vodič kroz najgledaniju seriju na svetu – "Dr Haus".
Mala kućna apoteka dr. Housea sasvim je sigurno dosadnjikava onima koji ne znaju ništa o seriji. Minimalno poznavanje lika i dela "mrzovoljnog mizantropa" nužno je za dočaravanje i zamišljanje svih prepričanih scena, ciničnih komentara i naizgled besmislenih citata, mnogi će reći, genijalnog lekara koga ne zanimaju sopstveni pacijenti jer su slabi, glupi i lažljivi:
Haus (veoma ozbiljno): "Imate parazita."
Pacijentkinja: "O, ne! Poput pantljičare? Možete li nešto učiniti?"
Haus: "Još možda mesec dana ili malo duže. Nakon toga je zabranjeno vodati ga, osim u nekoliko država."
Pacijentkinja: "Zabranjeno?"
Haus (još ozbiljnije): "Bez brige, većina žena se navikne na tog parazita, da mu ime, oblači ga i vodi u park da se igra s drugim parazitima."
Pacijentkinja: "Pa to je suludo."
Haus: (gleda ultra zvuk, pa se ozari) "Ima vaše oči!"
Autori, dvojica duhovitih Nemaca Roifštek i Štekle, prepričali su, analizirali i izvukli statistike iz svake od ukupno 70 epizoda prve tri sezone (prikazane su još dve). Napravili su mali podsetnik za one koji su je gledali pa sada mogu ponovo i natenane da se smejulje prisećajući se omiljenih scena i epizoda.
No, kao što Gregori Haus ne potcenjuje svoje pacijente, autori ne potcenjuju čitaoce – sve su odmah otkrili: osoba kojoj se u prvoj sceni muti pred očima ili joj ide krv iz nosa nikad ne završi kao Hausov pacijent, već obično onaj ko stoji do nje; Ni Haus, ni članovi njegovog tima – Forman, neurolog Afro-Amerikanac, koji je u mladosti obijao stanove, "plačljiva" Kameron koja se loži na bolesne i slabe, i uštogljena cinkara, Australijanac Čejs – dijagnozu i tretman nikada ne pogode iz prve, jer, šta bi se onda dešavalo sledećih pola sata?
Dakle, 70 puta je prepričana ta, u suštini uvek ista scena: "U restoranu u kojem su večerali Trejsi i Džeremi dogodila se pljačka. Džeremi je savladao napadača, a njegova supruga Trejsi doživela je anafilaktički šok."
Haus: (svom timu) "Moramo ustanoviti jesu li uzrok paraziti, bakterije, gljivice, virusi, zračenje, otrovi, hemikalije ili pornići na internetu. Ja ću proveriti internet, a vi ostalo."
Autori nisu propustili da pribeleže svaki zabavan detalj i dijalog, ne bi li što uverljivije opisali glavni lik. Uveli su male rubrike u kojima su izdvojili na primer svako Hausovo obijanje stanova u kojima žive njegovi pacijenti. Haus i njegovo osoblje (ne previše voljno) ovo rade kako bi saznali što više o pacijentu (koji uvek laže) i eventualno izvoru zaraze, trovanja i sl. Oko osoblja, kao i Kadi, direktorke bolnice, i prijatelja, onkologa dr Džejmsa Vilsona, posebno su se potrudili:
Haus: (ushićeno, dr Formanu, koji zbog smrti pacijenta tuguje u bolničkoj kapeli) "Hej, nećeš verovati šta se dogodilo, Vilson je jednog klinca ubio na isti način kao i ti!"
Čejs: (išao bi rado kući da odspava) "Haus će nas ionako nazvati idiotima, pa zašto onda ne bismo bili naspavani idioti."
Posebne rubrike dobili su i dr Hausovi saveti (pogledaj okvir "Dr Haus savetuje"), Hausov ključ – dijagnoza, odnosno rešenje slučaja, Hausova muzika – pesme iz epizode, i, za kraj svake – citat koji valja zapamtiti:
"S obzirom na svoju veličinu, školjke imaju najveći penis u životinjskom svetu."
"Hipofiza se nalazi između sinusnih šupljina, dakle tačno između očiju."
Ali, nije to samo puko duhovito prepričavanje serije, takvu knjigu niko ne bi štampao. Bilo je tu i malo istraživačkog rada koji je rezultirao "Hausovom bibliotekom", nečime nalik na enciklopediju besmislenog znanja. Recimo, sapunica koju Haus gleda tokom radnog vremena je "Opšta bolnica" (General Hospital), a u njoj su među glavnim likovima Lora i Luk ("oni su postali američki superpar tako što je, tako tipično za sapunice, Luk najpre silovao Loru da bi se potom ona zaljubila u njega", objašnjavaju autori). A onda, u epizodi Leči li svrha svako sredstvo iz treće sezone, kako bi tajno obavio neke pretrage, Haus svom pacijentu daje izmišljeno ime Luk N. Lora; vikodin, lek koji nekontrolisano uzima zbog hroničnih jakih bolova u nozi sastoji se od aktivnih supstanci hidrokodona (derivat morfijuma) i sredstva protiv bolova, paracetamola. Vikodin se prepisuje deci posle vađenja umnjaka, a u mnogim školama je uvek na dohvat ruke. Gutaju ga, "navodno", Kortni Lav, Metju Peri i Melani Grifit. Uzgred, uz svaku epizodu autori knjige su pribeležili "Hausov broj" – broj tableta vikodina koje je popio. Konačnu brojku nemamo jer u nekim trenucima, posebno kad je naš junak bio dobre volje, nisu mogli da se zakunu da je stvarno uzeo pilulu:
"Hausov broj – Doza vikodina: jedna tableta prije opklade i početka odvikavanja, jedna poslije toga. Ne vidi se da je uzeo tablete, no odaju ga blaženi smiješak i sklopljene oči."
Nema tog gledaoca serije koji nije, kao i autori knjige (ali u malo blažem obliku, nadamo se), kod sebe prepoznao brojne simptome i povezivao ih sa onim smešnim nazivima smrtonosnih boleština. Pre svega lupus, pa paraneoplastični sindrom, meningitis, nekroza kože, preeklampsija, vaskulitis, aneurizma, Adisonova bolest, transverzalni mijelitis i, naravno, sarkoidoza. Pošto su "medicinski aspekt svesno skraćivali", autori su baš za hipohondre na kraju knjige napravili i medicinski pojmovnik u kojem su sa po nekoliko rečenica objasnili većinu boleština koje se pominju u seriji. Posebna je pažnja, naravno, posvećena lupusu (autoimuna bolest vezivnog tkiva), na koji se uvek sumnja, ali se dijagnoza uvek ispostavi kao pogrešna. Zbog tolike priče o lupusu, tvorac serije Dejvid Šor dobio je 2006. "Lup nagradu" američkog Udruženja za lupus.
Sve u svemu – duhovita knjiga, sve sa reklamama za lek protiv proliva na njenim koricama. Veća doza, baš kao i serija, kod mnogih izaziva zavisnost.
Gregori Haus za neupućene
Dr Gregori Haus je lekar koji vodi malo dijagnostičko odeljenje klinike Prinston Pleinsbro. On je "mizantrop, pokvaren, samovoljan, nemotivisan, neuviđavan, ovisnik o lekovima, sarkastičan", i veoma loš kolega i načelnik koji maltretira, ismeva i često zlostavlja svoje najbliže saradnike kao i jedinog prijatelja dr Džejmsa Vilsona. Hoda sa štapom jer zbog povrede i pogrešnih tretmana ima strašne bolove u nozi. Zbog toga pije vikodin, lek protiv bolova na bazi morfijuma, koji ga omamljuje i na koji je, baš kao i na porniće, navučen.
Dr Haus bira pacijente sa čudnim simptomima koji zbunjuju sve druge doktore – jednog nedeljno, i tačno toliko života i spasi. Omanuo je dva ili tri puta, ali je slučaj rešio – čak i tada uspeo je da dokuči zašto je pacijent umro.
Haus ima obavezu da nekoliko sati dnevno radi i na dnevnoj klinici, odeljenju koje leči ljude bez zdravstvenog osiguranja. Ti slučajevi su dosadni, a pacijenti glupi (ne propušta da im to stavi do znanja) i uvek, baš kao i oni na odeljenju dijagnostike – lažu.
Haus: (kada je pacijentkinja vrisnula jer joj je upaljačem ispekao stopalo) "Rešite se ludače pre nego što još nešto odglumi!"
Naravno da čoveka sa potpuno narandžastom kožom vara žena, i sasvim je očigledno da koristi previše krema za sunčanje. Zato Hausa mrzi da sedi u dnevnoj klinici – to može bilo ko – radije će da se štekne u svoju sobu i gleda omiljenu seriju "Opšta bolnica", ili u sobu gde su pacijenti u komi i u njihovom društvu pojede sendvič.
Haus: Moram da idem. Zgrada je puna bolesnih ljudi. Ako požurim, možda uspem da ih izbegnem.
Klinika Prinston Pleinsbro ne postoji, a zgrada klinike koja se svako malo pojavljuje u epizodi zapravo je deo čuvenog Univerziteta u Prinstonu i u njoj studenti organizuju razne proslave i dešavanja.
Haus svira klavir i gitaru, kod kuće, ako već nije s prostitutkom, gleda trke kamiondžija, rvanje i porniće. Nekad davno je imao ozbiljnu vezu, ali od kada trpi bolove u nozi, postao je nepodnošljiv i još veći namćor zbog čega je (a i iz još mnogo razloga) sam.
Između njega i Kadi, načelnice klinike, uvek ima nekog varničenja – svađaju se, vole se, ne vole se, podmeću nogu jedno drugome, maltretiraju se uzajamno… Bude tu još ponečega, ali uostalom, ako vas baš zanima – pogledajte seriju.
