Petar Živadinović, Paideia:

"Tri godine od izbijanja prvog talasa svetske krize osećaju se i u oblasti vrhunske kulture, dakle u izdavaštvu. Nama je 2008. godina bila najuspešnija po broju naslova, prometu, poslovanju. Sada smo broj naslova prepolovili, promet smo smanjili za trećinu, moraćemo i broj zaposlenih da smanjimo, i da ukinemo investiranja. Na izdavačkom tržištu beležimo rast u potiskivanju vrednih knjiga i, neću da kažem, pobedu onih koji izdavaštvo shvataju kao trgovinu nad onima koji je shvataju kao kulturnu misiju. Knjige koje smo nekad kupovali na kioscima kao roto-romane, danas se nalaze na najboljem mestu na Sajmu. Ali, to je realnost i u drugim oblastima. Nepojmljivo mi je da se od knjige očekuje da bude roba. Najvrednija dela niti nastaju u uslovima tržišne privrede, niti mogu da se valorizuju na tržištu. Zatim, poslednjih godina knjižari prodaju isključivo knjige svojih vlasnika. Mi nemamo distribuciju. Najprodavanija knjiga u Srbiji je Alef Paula Koelja, naše izdanje, ali ako je nađete izloženu u knjižari u centru grada, javite mi, da se iznenadim. Isto važi i za liste bestselera. Moja kuća se nalazi u relativnoj izolaciji, ali knjige se prodaju. Postoji, pretpostavljam, par hiljada ljudi koji će uvek naći naše knjige, iako nas čak i mediji gotovo ignorišu.

Mi 31. oktobra punimo 20 godina. Opstali smo ekonomski na tržištu, i ovaj posao je za nas uvek bio kulturna misija."

Vladislav Bajac, Geopoetika:

"Mene ljudi znaju kao nekog ko, iz utopističkih razloga, pozitivno govori o našem izdavaštvu i onda kada ne treba. Sad sam polako ušao u fazu kada mislim da bih mogao da počnem da kritikujem. Opet iz utopističkih razloga. U izdavaštvu se, istina kao i u celom društvu, događa da suštinske stvari odlaze sa strane, i da pokazivanje počinje da bude važnije od suštine. Naravno, ovo o čemu ja govorim ne remeti istinu da oni koji su uporni u izdavaštvu i koji vole to da rade, i dalje rade dobro. Ne protivim se svemu postojećem, naprotiv, ali ravnoteža mora da bude drukčija. Ne možemo da dozvolimo da zavlada prosek, niti kampanja o samome sebi u kojoj ono što kažete o sebi – to ste. To je negativna strana te pojave. Ona pozitivna je da su poklonici kulture ubeđeni da i u takvim uslovima treba da rade ispravnu stvar i do krajnjih granica se trude da to izvedu. Ne treba zaboraviti da su između dva Sajma neki izdavači propali, da su mnogi na ivici. Između ostalih, i moja Geopoetika se ljuljala zbog propasti nekih distributera. Tu je i osećaj da radite za nekog drugog, a zapravo ne znate ko to zavlači ruku u vaš džep. Takođe, nije dobar osećaj ni kad vam država radi to isto."

Slađana Novaković, direktorka izdavačke kuće Rende:

"Ja sam zadovoljna našom ovogodišnjom produkcijom, objavili smo 12 naslova, čak mislim da smo malo preterali s obzirom da smo usko profilisani izdavač, i da promociji svakog naslova posvetimo književno veče u formi performansa, što ne može da se priredi više od jednom mesečno. Ljudi nas prepoznaju po piscima iz regiona što mi je drago, ali mi istovremeno bude i krivo zato što imamo i dobre prevedene naslove. Kod nas možete naći autore od Slovenije – Gorana Vojnovića na primer, preko Bosne – Aleksandra Hemona, Ivančice Đerić, Muharema Bazdulja, zatim Hrvatske – Miljenka Jergovića, Ante Tomića, Renata Baretića, Ivane Simić Bodrožić, Vedrane Ruden, Mirjane Dugandžije… Čini se da objavljujemo sve relevantne pisce ex-YU.
Moja zamerka Sajmu je cena karte: četvoročlana porodica može da za taj novac kupi dve skuplje knjige. Ne razumem ni kako je moguće da Sajam knjiga ne sponzoriše Grad, koji ga je osnovao, a ni Ministarstvo kulture. I to, u državi sa 60 odsto formalno pismenih, u državi gde su ljudi neuki pa to vuče u druge loše stvari. Ja mislim da se to leči obrazovanjem."

Flavio Rigonat, LOM:

"Mi ne objavljujemo komercijalne naslove. Zbirka poezije Milene Marković Pre nego što sve počne da se vrti jedna je od takvih knjiga, mada su Milenine pesme izuzetno tražene s obzirom da se poezija retko čita. Objavili smo i dve knjige Tomasa Bernharda, a planiramo još četiri – on nije pisac koga ćete čitati u dokolici. Isto važi i za romane Knuta Hamsuna. Objavili smo zbirku priča konceptualnog umetnika Raše Todosijevića Ulaz u raj ili kraj istorije, i knjigu o nekadašnjem Beogradu Bore Ćosića Doručak kod Majestica. Početkom godine objavićemo novi roman Srđana Valjarevića koji je od proletos naš pisac. Osim njegovog kultnog romana Komo, objavili smo i njegov prvi roman List na korici hleba i Zimski dnevnik, a uskoro ćemo i roman Ljudi za stolom, koji je objavljen pre desetak godina u veoma malom tiražu.

Mislim da Sajam svake godine izgleda sve lepše i lepše. Šteta što su skupe karte. Čudi me zašto se Sajam ne ugleda na iskustva iz inostranstva, Frankfurtski sajam ima razne pogodnosti za posetioce, a Zagrebački je besplatan. Samo je pre nekoliko godina rečeno da će karta biti 50 kuna, to je oko 70 dinara, i gradonačelnik je pristao da otvori Sajam tek pošto je javljeno da je ulaz slobodan. Od cene zavisi knjiga. A zbog nje i pravi ovaj Sajam."

Dejan Papić, Laguna:

"Između dva Sajma knjiga desilo se ujedinjenje izdavača i knjižara u Srpsko udruženje, što, priznaćete, nije česta pojava kod nas. I to je pozitivan događaj. Nažalost, sugestije našeg Udruženja u vezi s organizacijom Sajma knjiga nisu uvažene. Interesi dva odlučujuća faktora ovog Sajma, izdavača i posetioca, zanemareni su. Mi smo prihvatili novu cenu izlagačkog prostora, 20 odsto veću nego prošle godine, iako za to nije bilo ekonomskog opravdanja, ali smo tražili da cene ulaznica budu 150 dinara, što je bilo ostvarljivo. Beogradski sajam to nije usvojio, pa smo svi na gubitku, i to je negativan događaj između dva Sajma.

Što se tiče Lagune, zadovoljan sam brojem novih naslova: podaci Narodne biblioteke Srbije dokazuju da ih je oko tri stotine, što je 20 odsto više od prošle godine. Moram da podvučem da se radi o vrhunskim svetskim piscima beletristike, i o leksikografskim knjigama koje su dugo i ozbiljno pripremane. Mislim da se Laguna pozicionirala među izdavače od kojih se traže najznačajniji i najzanimljiviji naslovi i pisci. Hteo bih da podsetim one koji ne prate sasvim pažljivo izdavačku produkciju i naslove na top-listama, pa često olako naše knjige opisuju kao naslove nižeg kvaliteta. A zapravo, u našem katalogu su često nosioci prestižnih nagrada. Objavljujemo tri nobelovca. To su Mario Vargas Ljosa – i pre nego što je dobio Nobelovu nagradu, imali smo ekskluzivni ugovor da objavljujemo njegova dela, Ivo Andrić – objavili smo šest tematski organizovanih zbirku njegovih priča, i Žoze Saramago. Od ostalih pomenuo bih još samo Teu Obreht, Beograđanku, dobitnicu Orindž nagrade, autorku romana Tigrova žena."

Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra:

"Ovo nam je bila veoma naporna godina, maksimalno smo radili kako bi izašlo približno isto knjiga kao i prošle godine, znači preko 50. Uspeli smo da u raznim edicijama objavimo nove knjige, pa je nova ponuda raznovrsna. Akcenat je bio na novim naslovima namenjenim roditeljima, i na popularno psihološkim knjigama za decu i mlade. Naš tim urednika i redaktora se trudi da u moru literature nađu najbolje, zato što ima knjiga koje površno prilaze ozbiljnim problemima, pa smo se oslonili na nekoliko kuća koje to provereno dobro rade i na naše autore s iskustvom. Pomenula bih Knjigu za devojke i njihove momke, o sigurnom seksu i seksualnosti, o čemu istina pišu tinejdžerski časopisi, ali sudeći po statistikama, o ovoj temi mora još mnogo da se nauči. Među izdanjima za predškolski uzrast, kojima roditelji i u vremenu besparice posvećuju veliku pažnju, izdvajam serijal Dule i Lule o dečaku i malom zmaju kome ne idu od ruke zmajske veštine iz bajki, i Zmajevu zbirku Ala je lep ovaj svet koju su ilustrovala tri ilustratora kako dosad nije viđeno u njegovim knjigama. U bibliotekama beletristike za tinejdžere objavili smo dva pisca s portugalskog jezičkog područja – Za starije od 16 i Knjige koje su progutale mog oca. Mislim da će i te knjige biti privlačne mladima, kao što su bili i naši prethodni prevodi sa portugalskog."