Sigurno je da svi beogradski muzeji čuvaju vrednosti koje su im poverene na čuvanje, svako onako kako može, ali ih čuva. Zatim, verovatno da u svim muzejima kustosi i proučavaju zbirke za koje su zaduženi. Nabavljanje eksponata i povećavanje kolekcije zavisi od raspoloživih materijalnih sredstava svakog muzeja, odnosno od broja darodavaca, ali bi se moglo reći da muzeji i taj zadatak ostvaruju. Međutim, stalnu postavku nemaju svi beogradski muzeji, a među njima su oni najveći. Sa stanovišta publike, ti muzeji čiji eksponati nisu dostupni svakom ko to poželi da ih vidi, bez obzira što ostvaruju tri od četiri svoja osnovna zadatka i funkcije, kao da uopšte ne rade.

Na sajtu Skupštine grada Beograda pobrojano je 37 umetničkih, kulturno-istorijskih, memorijalnih, tehničkih i prirodno-istorijskih muzeja. Ako muzej definišemo kao kulturnu ustanovu koja čuva, proučava, sakuplja i izlaže vrednosti svog naroda, pitanje je da li se za sve beogradske muzeje može reći da, osim što postoje, i – rade.

Probaćemo da kroz jednu moguću šetnju kroz prestoničku muzejsku ponudu sagledamo beogradske muzeje očima publike.

NARODNI MUZEJ: Stalna postavka Narod-nog muzeja povučena je još 1. juna 2003. godine zbog rekonstrukcije zgrade, a nema naznaka da će biti postavljena u neko dogledno vreme. Narodni muzej je najveći i najstariji muzej u Beogradu i u zemlji, pa su njegova zatvorena vrata (na kojima je zalepljen omanji beli papir sa otprintanim obaveštenjem, istina dvojezično, da je Muzej zatvoren za publiku) paradigma za druge muzeje u gradu. Oko 400.000 eksponata, svedoci prošlosti od Lepenskog Vira i Vinčanske kulture do prošlog veka, sklonjeno je u muzejske depoe i depoe Narodne banke. Kao što je nebrojeno puta do sada objašnjavano i navođeno, zaposleni Muzeja su odlučili da je povlačenje eksponata, izlaganih decenijama unazad u neadekvatnim uslovima, jedini način da ih barem sačuvaju ako već ne mogu da ih pokazuju u prostoru kakav zaslužuju. Prema najavama iz vremena zatvaranja zbirke, do sada je već trebalo da bude kraj radovima (vidi "Vreme" 742), a oni još nisu ni počeli.

U nameri da dok ne izlaže u svojoj zgradi bude ipak prisutan u kulturnom životu, Narodni muzej gostuje u drugim prostorima Beograda, po Srbiji i svetu. Od uspešnijih gostovanja pomenućemo samo učešće u izložbi "Vizantija" u njujorškom Metropolitenu, i višemesečno gostovanje u najvećim gradovima Japana. Trenutno su u toku tri izložbe Narodnog muzeja: u Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije u Bukureštu moguće je videti "Vek srpske umetnosti 1850-1950", u Muzeju grada Novog Sada je izložba "1883, osnivanje Srpskog arheološkog društva", a u Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja – "Ostave rudničko-takovskog kraja". Ta gostovanja jesu važna zato što sprovode demetropolizaciju kulture i zato što predstavljaju našu kulturu u svetu, ali ništa ne znače muzejskoj ponudi Beograda. I aktivnosti Galerije fresaka i Vukovog i Dositejevog muzeja, prostora o kojima se stara Narodni muzej, istaknutije su otkako traje rekonstrukcija nego pre nje, ne bi li se povećalo prisustvo Narodnog muzeja u kulturnom životu grada u vreme kad nije u mogućnosti da bude prisutan. Oba ta prostora imaju svoje stalne postavke (oko 1200 kopija srednjovekovnih fresaka odnosno zaostavština Vuka i Dositeja), ali su one tematski određene i zaokružene pa se ne doživljavaju kao deo kolekcije Narodnog muzeja, već kao zasebne i nezavisne celine. Moguće ih je posetiti samo nakon prethodnog zakazivanja i poželjne su grupne posete. Objašnjenje za to je mali prostor. To je ograničavajuća okolnost za posetioca koji ne zadovoljava pomenute uslove.

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI: Ne radi ni Muzej savremene umetnosti, što znači da je nemoguće videti njegove kolekcije jugoslovenske moderne i savremene umetnosti od 1900. godine do danas. Prošle godine je počela rekonstrukcija zgrade, i biće zatvorena za posetioce do kraja ove godine – naravno, pod uslovom da u međuvremenu ništa ne uspori priliv potrebnog novca ni planirane radove. Za to vreme, kao i Narodni muzej, MSUB priređuje izložbe u svom drugom prostoru, u Salonu u Pariskoj ulici, i na gostovanjima po gradu i Srbiji u okviru projekta "Muzej u pokretu". Na primer, u Salonu je od četvrtka 16. aprila otvorena izložba "Slobodan Šijan – Oko filma", slike, akvareli, eksperimentalni filmovi, fotografije i video-radovi ovog filmskog režisera pre nego što je postao režiser i u pauzi bavljenja igranim filmom. Međutim, priređivanje izložbi u Salonu ili na gostovanjima redovna je i obavezna aktivnost MSUB-a i, iako predstavlja jedinu aktivnost koju Muzej savremene umetnosti trenutno može da obavlja, ne umanjuje nestašicu beogradskih muzeja.

MUZEJ GRADA BEOGRADA: Muzej grada Beograda nije u rekonstrukciji – kod njega je odsustvo stalne postavke redovna pojava zato što otkako zna za sebe – nema prostor gde bi mogao da izloži reprezentativne primerke 132.000 dokumenata o Beogradu od praistorije do danas. Pre pet godina (vidi "Vreme" 729) činilo se da će Muzej grada dobiti vojnu zgradu u Resavskoj 40b, govorilo se da će se useliti za tri godine, a evo, još uvek ništa. Muzejske vrednosti su po kancelarijama i hodnicima sadašnje zgrade u Zmaj Jovinoj ulici, ne treba ni pričati koliko je to pogubno. Nadležni ponavljaju da osim osnovne zbirke, Muzej grada ima i 25 legata i osam područnih muzeja (Konak kneginje Ljubice, Zavičajni muzej Zemuna, Mladenovca, Spomen-muzeje Ive Andrića, Jovana Cvijića, Tome Rosandića, Paje Jovanovića, Muzej Banjičkog logora, i Arheološki lokalitet Vinča) što ga čini dovoljno prisutnim u životu Beograda, a zaposleni u Muzeju ponavljaju da postavke područnih muzeja ne mogu da nadomeste centralnu stalnu postavku u kojoj bi se videla, na primer, bronzana bista rimskog imperatora Makrina iz trećeg veka – jedini njegov sačuvani portret, ili zlatnik koji je u Beogradu kovao Sulejman Veličanstveni 1560. godine, i sve ostale dragocenosti i rariteti Muzeja grada. Osim što ne mogu da budu reprezenti moguće stalne postavke, legati nisu uvek otvoreni: ili ih je moguće posetiti samo nakon zakazivanja grupne posete, ili pod uslovom da vam njihov materijal treba proučavanja radi. Jedini izložbeni prostor Muzeja grada je Sala pod svodovima Konaka kneginje Ljubice, stalna postavka "Enterijeri beogradskih kuća XIX veka". Tu se prikazuju izložbe i javnost podseća da Beograd ima muzej svog imena. U Konak kneginje Ljubice je moguće ući bez najave.

MUZEJ SRBIJE: Istorijski muzej Srbije na Trgu Nikole Pašića je pod skelama, i spolja gledano ima se utisak da će u dogledno vreme i proraditi, pa će moći da se vidi građa o Prvom i Drugom srpskom ustanku. Pripada mu i Konak kneza Miloša na Topčideru. Zatvoren je, na ponuđeni broj telefona niko se ne odaziva, a osim rečenice da je tokom bombardovanja 1999. godine zatvoren, na sajtu IMUS-a nema informacija da li je moguće sada razgledati Konak.

MUZEJ NAUKE I TEHNIKE: Najmlađi muzej Beograda i Srbije, Muzej nauke i tehnike, prilikom osnivanja 1989. godine nije dobio ni zgradu ni zbirku. Zbirka je sakupljana "u hodu", a izložbe su priređivane u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Pre četiri godine MNT dobio je zgradu u Skender-begovoj ulici, zgradu prve javne termocentrale na Dorćolu, pa je nakon osnovnog saniranja tu smešteno preko 4000 predmeta. Zgrada je u rekonstrukciji, za koju je projekat uradio čuveni arhitekta Boris Podreka (vidi "Vreme" broj 858). Dok se rekonstrukcija ne završi, Muzej nauke i tehnike se predstavlja tematskim izložbama u prostoru SANU-a i pokazuje publici deo onoga što će moći da vidi na stalnoj postavci jednog dana kada zgrada bude završena.

BEZ STALNE POSTAVKE: Muzej primenjene umetnosti je u grupi muzeja koji su na sredini između onih koji su zatvoreni za publiku i onih koji to nisu, zato što nema stalnu postavku, ali su u galeriji muzejske zgrade tokom cele godine izložbe pa je u MPU-u uvek u toku neko događanje koje treba videti i uvek ima posetilaca. Muzej istorije Jugoslavije takođe nema stalnu postavku, ali ima Kuću cveća s pratećim stalnim izložbama (štafete, Titova radna soba…) koju je, na primer prošle godine, posetilo više od 150.000 ljudi, i izložbeni prostor Muzej "25. maj" u kome organizuje veoma posećene izložbe. U toku je izložba "Efekat Tito". Do pre dve godine ovaj muzej je imao i izložbeni prostor na Trgu Nikole Pašića, ali mu je odlukom tadašnjeg Ministarstva kulture oduzet. Tu je, na primer, održana "Kraljevska bronza", izložba fascinantne kineske bronze. U ovu grupu muzeja spada i Prirodnjački muzej: nema postavku, ali izložbama u prostoru na Kalemegdanu pokušava da publici pokaže vrednosti i karakteristike flore i faune našeg podneblja.

Sledi, konačno, grupa muzeja Beograda koji imaju stalne postavke i moguće ih je videti. To su, na primer: Etnografski, Vojni, Muzej pozorišne umetnosti, Pedagoški muzej, Muzej afričke umetnosti, Muzej Nikole Tesle, Muzej vazduhoplovstva. Vrlo moguće da je to sve.