Matica srpska se najčešće poistovećuje sa svojim istoimenim izdavačkim preduzećem. Opravdano, budući da ju je 1826. osnovala grupa Srba, trgovaca u Pešti, "da se Knjige Srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju", i jer je IP Matice srpske, osnovano 1952, u kulturnom životu Srba bilo neuporedivo više prisutno i od Matice srpske, i od Biblioteke i Galerije, čiji je Matica takođe osnivač. Ovog februara na vrata Izdavačkog preduzeća stavljen je pečat.

TRANSFORMACIJA I GAŠENJE: IP Matice srpske je tokom svog višedecenijskog rada objavilo na hiljade naslova u milionskim tiražima. Pomenućemo samo neka od antologijskih izdanja: edicija "Srpska književnost u sto knjiga", edicija proze "Danas" (Kiš, Pavić, Selenić, Tišma…), edicija "Korist i razonoda", sabrana dela klasičnih srpskih pisaca, kao i prevodi dela antičke književnosti… Zbog njegove izuzetnosti, ovog izdavača, zajedno sa radom cele Matice, trebalo bi da štiti postojeći republički Zakon o Matici srpskoj, prema kom je briga o Izdavačkom preduzeću obavezujuća kako za upravu Matice tako i za samu državu.

Predsednik Matice srpske Božidar Kovaček bio je odsutan pa nismo uspeli da saznamo da li o Izdavačkom preduzeću i dalje misli isto što i na sednici Upravnog odbora Matice pre više od godinu dana (komentar, koji, kako smo saznali, jedino i dozvoljava da se objavi). Dakle, da li još uvek misli da Preduzeće "nimalo ne doprinosi ciljevima i ugledu Matice srpske", kao i da "sem pozivanja na već potpuno devastiranu tradiciju, sem sentimentalnosti koju svi imamo prema vremenu kada je Izdavačko preduzeće Matice srpske bilo u vrhovima izdavaštva, nema razloga da se Matica srpska protivi njegovom gašenju". Razlog ovim Kovačekovim ocenama je nerentabilnost IP-a: rezultat lošeg rukovođenja tokom devesedetih su izgubljene knjižare, veliki broj zaposlenih, dugovi, neisplaćeni lični dohoci, neadekvatna kadrovska struktura – i da ne nabrajamo više.

Izdavačko preduzeće je 1998. postalo društveno, pa ga je u vreme tranzicije trebalo transformisati, odnosno privatizovati. "Matica srpska nije u stanju da dokapitalizacijom i otkupom dugova prevede Preduzeće u svoje vlasništvo. S druge strane, prepuštanjem privatizacije trećem faktoru bilo bi neuputno ustupanje imena Matice srpske na nekontrolisanu upotrebu", izjavio je Kovaček na već pomenutoj sednici Upravnog odbora. Preostalo je dakle – gašenje.

BUDŽET I PROFIT: "I dalje smatram da je nešto moglo i da još uvek može da se uradi", kaže za "Vreme" Jelica Nedić, bivši direktor IP-a Matice srpske. Tokom poslednje četiri i po godine, ona je pokušala da prevaziđe krizu koju je zatekla u ovoj kući. Ipak, "otišla sam iz Preduzeća, zapečatila arhivsku i tekuću građu, a Matica, iako je bila u obavezi, nije imenovala novog rukovodioca. Preduzeće je sada čardak ni na nebi ni na zemlji. Još postoji, ono nije izbrisano iz privrednog registra, ali je zapečaćeno. Najtragičnije je što se dugovi i dalje gomilaju, i što je ostalo troje zaposlenih, koji niti mogu da rade niti mogu da odu jer Preduzeće nema potpisnika. To je besmislica. Najveća kočnica da se bilo šta sa Preduzećem učini bila je sama Matica srpska, osnivač. Postojale su razne opcije da se spase kuća. Mogla se sprovesti sanacija Preduzeća, jer bi interes da ono opstane trebalo da je mnogo veći od novca kojim bi se pokrilo njegovo dugovanje. U ovoj državi sigurno postoje raznorazni fondovi gde tog novca ima. Uostalom, bilo je i drugih izdavača u Vojvodini koji su imali slične probleme, pa nisu ugašeni. Na kraju, Matica je kao osnivač mogla proglasiti stečaj, tokom kojeg bi se videlo šta dalje."

Jelica Nedić naglašava da sada "odlične knjige stoje zaključane. To su knjige u bunkeru. Pitam se šta će biti sa njima, da li će završiti u staroj hartiji?" Poslednji direktor IP-a Matice srpske tvrdi da bi analiza kvaliteta izdavaštva u Srbiji pokazala da "tako profilisanog izdavača kakvo je bilo IP Matice srpske, danas skoro i nema. To je bila kuća sa veoma osmišljenim edicijama, izuzetno odabranim naslovima i visoko profesionalnim radom na njima. Danas je mnogo izdavača komercijalne knjige, ali, malo je izdavača koji objavljuju rafinirane knjige visokih dometa".

Pavle Stanojević, sekretar Matice srpske, kaže za "Vreme" da centrala Matice objavljuje knjige "tako da naša kultura nije lišena Matičinih knjiga iako njeno izdavaštvo ne radi". Navodi Srpsko slikarstvo 20. veka Stanislava Živkovića, kapitalnu knjigu objavljenu krajem prošle godine, i leksikografska izdanja koja su u radu ili pripremi: Srpski biografski rečnik u 15 tomova sa 33.000 biografija, Jednotomni rečnik srpskog jezika, pogodan za lektore i za ličnu upotrebu, i Rečnik srpskih govora Vojvodine. S obzirom na to da je Matica srpska neprofitna organizacija, živi od republičkog budžeta, nije jasno kako može da se bavi profitnom delatnošću.

PETICIJE I PREDLOZI: Poštovaoci Preduzeća su pre par godina prikupili preko 1000 potpisa intelektualaca za očuvanje ove kuće. Rešenje vide u predlogu da se deo osnivačkih prava IP-a, koje svakako mora biti transformisano, prenese na Republiku Srbiju, Pokrajinu Vojvodinu i Grad Novi Sad, a da drugi deo osnivačkih prava zadrži Matica srpska. Država bi u tom slučaju pomogla finansijski dok se Preduzeće ne osnaži i ne vrati dugove, a Matica bi, kao i do sada, imala upliva u izdavačku politiku Preduzeća. Ipak, rezultata nije bilo. "Nijedan moj predlog nije ni opovrgnut, ali nije ni prihvaćen. Poenta je da prvi ljudi Matice ništa nisu hteli." Prošle jeseni ministar srpske kulture Dragan Kojadinović pozvao je na sastanak čelnike Matice srpske ne bi li pronašli adekvatno rešenje, pre njega poziv s istim ciljem upućen im je iz Izvršnog veća Vojvodine i iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, ali je Matica te pozive odbila. "Pružena ruka se ne odbija", kaže Jelica Nedić. "Čak i da su ti pozivi bili formalni, a ne verujem u to, trebalo ih je prihvatiti i, na kraju krajeva, loptu prebaciti na drugu stranu."

Jelica Nedić je, pred svoj odlazak, poslala pismo na 11 relevantnih adresa s ciljem da se zaštiti imovina IP-a Matice srpske. Da li je neko reagovao, ne zna. "Izgleda kao da niko ne sme da dira u Maticu jer kad je o njoj reč, vrlo lako je napraviti političko pitanje. Zatim, Matica je mit i vrlo je teško ljudima objasniti da u Matici, recimo, nešto ne valja." Jelica Nedić kaže da joj nije žao što se bez konačnog rezultata sve te godine borila za ovu izdavačku kuću. "To što ja nisam imala uspeha malo je važno. Poražavajuće je, u stvari, da se IP Matice srpske ne prepoznaje kao Matičin i kao opšti nacionalni interes i da ono u ovom trenutku praktično ne postoji. Ipak, IP Matice srpske sada je u rukama svog osnivača, Matice srpske. Red je na nju."