Beogradski festival igre nije aprilska iluzija, on je postao znak raspoznavanja ove zemlje, jer predstave su počele da putuju i van Beograda, ili, kako jednostavno reče slovenački koreograf Edvard Klug, "to je definitivno najvažniji plesni događaj u regionu".

Da nije tako, pitanje je da li bi Balet milanske Skale, od ukupno svoja dva gostovanja godišnje, jedno odredio baš za Beogradski festival igre. Na ovogodišnjem otvaranju, 4. aprila u Centru Sava, pored same činjenice da ćemo uživo gledati Balet milanske Skale, kao kuriozitet videćemo i Masima Muru, baletsku zvezdu, omiljenog igrača najvećih baletskih stvaralaca. Koreograf je Mauro Bigonceti, doskorašnji umetnički direktor Aterbaleta, trupe u kojoj je igrala Ašhen Ataljanc, i koja je gostovala kod nas ostavivši veoma snažne impresije. Kuriozitet je i sledeće: Bigoncetijeva predstava Mediteran u izvođenju Baleta milanske Skale, premijerno je bila prikazana 25. marta u Milanu, tako da ćemo mi biti druga publika zaredom koja će ovo izvođenje videti. Mediteran je inače slavni rad ovog koreografa još odranije, iz vremena kada je radio za Balet Toskane, i poznat je po lepoti svojih toplih tonova, ali prvi put u izvođenju Baleta milanske Skale.

Krenemo li dalje po programu ovogodišnjeg festivala, dolazimo do trupe iz Izraela. Opšti stav redovnih posetilaca festivala je da ne treba propuštati izraelske produkcije. One naprosto imaju sasvim poseban senzibilitet, nekad i teško dokučiv, ali su uvek neobjašnjive lepote i gotovo bolne dirljivosti. Videćemo da li će nam to priuštiti i trupa Inbal Pinto, poznate izraelske igračice. Predstava Šejker trebalo bi da gledaoca uvede u snežnu magiju, fantaziju, akrobatiku i neverovatan muzički eklekticizam, satkan, na primer, od Šopena, švedskog folka i muzike pedesetih u izvođenju japanskih umetnika.

Ove godine na festival će doći i kompanija iz Engleske. Henri Oguike je koreograf koga ćemo tek upoznati a za koga važe visoki standardi igre i savremeni ples percipiran najviše iz muzičkog ugla, iz njegove posvećenosti odnosu između žive muzike i pokreta.

Još se sećamo nastupa trupe Alias iz Švajcarske tokom trećeg Festivala igre koji je publiku takoreći ostavio bez daha. Bilo je to neverovatno vizuelno iskustvo (na primer, plivača na sceni), duhovita i cinična opaska o jednoj haotičnoj porodici i posve uzbudljiv plesni teatar koji je lako vodio do suštine priče i sasvim dobro komunicirao s publikom. Alias ponovo gostuje a njihova predstava Hvatanje prašine najavljena je kao dosadna priča o dosadnom danu. Sudeći po iskustvu, jedino dosadu ne možemo očekivati.

Koreograf Šen Vei dolazi iz Amerike sa svoja dva rada: poznatim baletom Posvećenje proleća na muziku Stravinskog, i komadom Slobodan pad. Šen Vei je, inače, iz Kine gde je dugo proučavao kinesku operu i ta znanja ugradio u koreografiju, igru, sliku i dizajn svojih predstava. Ova dva njegova rada predstavljaju intrigantan par, kontrastan i istraživački.

Roni Haver i Gaj Vajzman iz Holandije poznati su nam odranije jer su za SNP u Novom Sadu radili izvanrednu plesnu produkciju Jezik zidova. Njihova mala plesna kompanija Club Guy & Rony izvešće svoje Poetične poraze. Kuriozitet ove predstave jeste učešće igračice s naših prostora Dunje Jocić, koja je član ove trupe.

Iz Rima na festival dolazi kompanija Spellboundance, za koju su tipične veoma zahtevne produkcije, zbog čega su angažovani vrhunski igrači savršene tehničke spremnosti. Estetika pokreta i neuhvatljiv koreografski crtež obeležavaju radove ove kompanije.

Već poznati gost na beogradskoj sceni Edvard Klug iz Slovenije, vodeći koreograf u regionu, odlučio je da njegov novi komad Pret A Porter zaživi upravo na ovogodišnjem Beogradskom festivalu igre. Biće to prava premijera, u kojoj će autor ući u odnos muzike i igre, nezavisne dve dimenzije iz kojih se stvaraju vrhunske kreacije. Dinamična igra baletskih solista biće postavljena u svojevrstan odnos naspram živog klavirskog koncerta dvojice poznatih slovenačkih pijanista Milka Lazara i Bojana Gorišeka, što se odveć očekuje kao atrakcija per se.

Utopija za kraj. Nacionalni balet iz Marseja zatvoriće festival igre predstavom utopije Metapolis II, postmodernog grada, utemeljenog na slikama iz mašte, posmatranog kao tehnički crtež dopunjen ljudskim telima u pokretu. Koreograf Frederik Flaman i arhitekta svetskog renomea Zaha Hadid u ulozi dizajnera, stvorili su ultrasofisticiranu strukturu prostora u kojoj se neobično prožimanju arhitektura i igra. "Igra potvrđuje naše postojanje", kaže Aja Jung, selektor festivala, "i zahteva neograničen prostor." Utopija umesto kraja i veličanstvena Zaha Hadid će to, pretpostavljamo, najbolje potvrditi.