Bliži se kraju drugi serijal "Survivor" na televiziji Fox. Iz dana u dan gledam takmičare kako iscrpljeni pokušavaju da prežive na tropskom ostrvu koje bi na razglednici izgledalo kao slika raja. Napetost raste, nedostatak hrane se oseća, a među pripadnicima plemena stvorili su se klanovi. Mene kao gledaoca manje fascinira egzotika ostrva, majmuni na palmama (ponekad veoma lascivni), tribalna ikonografija i ekstremna naprezanja praćena izgladnjivanjem. Iako su na pustom ostrvu, preživeli su sa sobom doneli deliće naše svakodnevice koji ponekad deluju kao srča, a ponekad kao slagalica. Najzanimljiviji momenti programa su razgovori i intrige tokom kojih gledamo odraz Srbije i Balkana u filipinskom ogledalu. Zamislite samo dane i nedelje bez struje, vode, kupatila i bez dovoljno hrane. Doskora su takve uslove imali stanovnici Balkana uvučeni u vihor rata. Verovali ili ne, pre samo dvadesetak godina, ovde se ratovalo, a ljudi su pokušavali da prežive baš kao da su u rijaliti programu. Posebno je dirljivo što je jedan momak praktično vršnjak rata u Hrvatskoj, dok je drugi Srbin iz Zvečana. On je jednom prilikom pored logorske vatre drugarima smireno objašnjavao kako je to živeti danas praktično bez struje. To su momenti kada je život neuporedivo dramatičniji od bilo kakvog TV programa. Tokom glasanja za izbacivanje gledamo taktike koje veoma liče na političke pregovore u Srbiji, mučne kombinacije koje prikrivaju samo jednu želju – da se pobede svi ostali i osvoji obećani novac. Neverovatan link sa domovinom su učesnici osetili i prilikom ujedinjenja plemena kada im je na plaži, pod zvezdama, pevala uživo Seka Aleksić. Čoveče, pomislite taj povratak u plemenski način života, sa totemima, politeizmom i Kraljicom plodnosti – Sekom! Ona mu dođe ko Vinčanska Venera koja će oblinama, pesmom i lepotom obezbediti prosperitet plemena, snagu ratnicima, uspešan lov i pobedu nad protivnicima. Suočeni sa ekstremnim uslovima, ljudi kao da su spontano i lako napravili taj skok unazad – do nivoa kamenog doba.

Što se tiče skorijeg sujeverja, ove godine se opet na Bogojavljanje plivalo za krstom u ledenoj vodi Save i Dunava. Iskreno rečeno, ne mogu da razumem duhovnu podlogu ove manifestacije, jer ne mogu da prihvatim da je dobar hrišćanin onaj koji je obdaren vrlinom da trpi hladnoću. To mi više liči na rijaliti "Survivor", samo na Adi ili u Zemunu. Umesto Seke Aleksić, pevali su Oliver Njego i, gle čuda, mitropolit Amfilohije u finalu predizborne kampanje za patrijarha. Na sreću, vladike ne plivaju za krstom, već očekuju i priželjkuju apostolski izbor u drugom krugu. Eto kako je kratak put od Filipina do Ade.

Slike tropskog raja ovih dana su na TV ekranima dobile tragičan obrt posle zemljotresa na Haitiju. Užasan zemljotres je praktično celo ostrvo sravnio sa zemljom, odneo stotine hiljada života i pokazao još jednom koliko je velika iluzija čoveka da je gospodar Prirode. Međutim, mnogo strašniji od zemljotresa su ljudi, koji su u očajničkoj želji da prežive počeli da se ponašaju poput takmičara u rijaliti programu. Zemljotres je prošao, a Haitijem su zavladali haos, pljačka i bezakonje. Ukoliko ne znate, Haiti je godinama bio pod vlašću jedne od najsurovijih diktatura na svetu, a diktator je svoj autoritet gradio i kao vrhovni vudu vrač. Tajna policija je masakrirala ljude, pa su ubistva izgledala kao posledice vudu rituala. Ovaj tropski raj još jednom je postao pakao za stanovnike koji danas beže pred bandama koje pljačkaju Porto Prens.

Nešto slično "Survivoru" možete videti danas širom Srbije u talasu štrajkova i protesta izazvanih besparicom i socijalnim buntom. Pošto su mediji mesecima marginalizovali socijalne nemire, sada deluje čudno da je čitav jedan grad poput Kuršumlije u štrajku, ili sva komunalna preduzeća u Novom Sadu. Radnici se ponašaju baš kao i takmičari na pustom ostrvu – gladni će pokušati da osvoje nagradu, koja u njihovom slučaju znači povećanje plate. Plašim se da tu nikakvo pevanje neće imati efekta.