Pre četiri godine, na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu je osnovan prvi Odsek za džez i popularnu muziku. Ujedno, bio je to i prvi akademski odsek takve vrste na Balkanu. Prošlog petka, prva generacija diplomaca i studenata novog Odseka, održala je prvi koncert.

Od prvih pokušaja da džez postane deo fakultetske nastave, proteklo je više od četvrt veka. Rađanje ove ideje za "Vreme" opisuje legenda, trubač, kompozitor, dirigent, aranžer i jedan od najzaslužnijih za osnivanje pomenutog odseka, profesor Stjepko Gut. "Sećam se, na studijama u Švajcarskoj, moj pokojni kum Luka i ja pričali smo ‘zamisli, mi se vratimo jednog dana, iškolujemo se, pa pokušamo da se otvori odsek’. To su bili naši studentski snovi ‘73. ili ‘74. Negde 1986. godine pokušali smo da napravimo prvi korak. Dekan Fakulteta muzičkih umetnosti je bila Darinka Matić Marović, a studenti oni koji su danas među starijima u Big bendu RTS-a:

Vlada Krnetić, Ljuba Paunić i drugi. Organizovali smo veliki orkestar pri FMU, to je funkcionisalo dve godine i trebalo je da bude uvod u osnivanje Odseka. Međutim, bilo je dosta otpora, čak i među profesorskim kadrom, pa taj prvi pokušaj nije urodio plodom."

Zainteresovanih potencijalnih studenata planiranog Odseka džeza, kaže Stjepko Gut, nije nedostajalo. "Predavao sam po evropskim akademijama na kojima je uvek studiralo mnogo naše dece. Znao sam da kad bi bio dobar odsek u Beogradu, oni ne bi morali da idu van zemlje i da peru sudove. Mada ni to nije loše, sve su to dobre škole. Tu čovek na neki način iskristališe da li nešto zaista želi. Mnogi, usled raznih sticaja okolnosti, nisu mogli da idu van zemlje da uče, ni da naprave taj prvi korak. Zato sam ja želeo da kod nas osnujemo Odsek, zbog naše talentovane dece."

I nakon dvadeset pet godina i nekoliko pokušaja, Odsek za džez i popularnu muziku na FMU je – osnovan. "Počeli smo da pravimo tim. Poznavao sam puno naših mladih, uglavnom moji studenti i protežei, koji su bili potencijalni asistenti, pa smo tako okupili sedam-osam predavača", seća se Stjepko Gut. "Većina njih je svirala u celoj Evropi, oni nisu bili samo školovani, nego i entuzijasti, a to znači da zaista vole muziku. Kad rade sa decom i ona osećaju tu ljubav, što je nekad mnogo važnije od znanja koje ćeš da preneseš."

U prvoj generaciji se, kaže profesor Gut, pojavilo nekoliko "ekstremnih" talenata, takvih da se pojavljuju jednom u dvadeset godina. "Oni su vodilja za one koji su u tom momentu na nekom nižem nivou. Kad profesor svira dobro, to je normalno, ali kad onaj iz tvoje generacije svira dobro odmah ideš kući, srkneš kafu i vežbaš. Ja sam im u prve tri godine jednom u mesec i po dana držao master klas i neki su pravili takve pomake za vreme dok me nema, da je to neverovatno. Učim ih da su za dobru muziku neophodni obrazovanje i znanje, ali su najvažnija osećanja. Važno je ono zbog čega si počeo da sviraš, ono što je tebe uzbuđivalo, znači ono što ti treba da preneseš na onoga drugog koji te sluša. Ili treba da mu pritisneš, nezavisno od tog osećanja, neko dugme koje njega vrati negde ili ga plasira negde drugde u vreme. To je deo umetnosti koji mi ne možemo tačno da objasnimo kako funkcioniše. Kad vidiš suzu u nečijim očima, ili kad vidiš osmeh, ti znaš da si probudio neku emociju. Celo obrazovanje služi zato da bi taj deo funkcionisao. Ja studentima kažem kad sviraš moraš da daš stejtment, znači moraš da si ubedljiv. Ako ti je tehnika na vrlo visokom nivou, ali nisi bio ubedljiv, džaba ti posao. Nisi probudio nikakvo osećanje kod mene, niti si me pokrenuo da se muvam, da cupkam, što je sastavni deo muzike."

Dubravka Jovičić, dekan u vreme osnivanja Odseka za džez, priča da su pre pet godina konkurisali za sredstva Evropske Unije iz Tempus fonda. "Dobili smo preko milion evra. Projekat je interdisciplinarnog karaktera i pored otvaranja džez odseka podrazumevao je modernizaciju kurikuluma studija muzikologije i etnomuzikologije kao podršku realizaciji za celoživotno učenje. Mlade kolege, predavače, izabrala je konkursna komisija u kojoj je pored Stjepka Guta bilo i devetoro svetski poznatih džez izvođača i kolega sa fakulteta. Kao gostujuće profesore izabrali smo saksofonistu Simona Rigtera, trombonistu Bert Berena, pevačicu Mišel Hendriks, kontrabasistu i džez ambasadora iz Amerike Patrika O’ Lirija, stručnjaka za džez improvizaciju Aleksandra Miloševića, zatim pijaniste Bojana Zulfikarpašića i Aleksandra Madžara, bubnjara Alvina Kvina, gitaristu Helmuta Kagerera. Tu su i Krunoslav Babić (tuba), Stefan Milenković (violina), Majls Grifit (džez pevanje)… Prvu grupu studenata izabrali su Mirko Šouc, Vojislav Bubiša Simić, Jovan Adamov, Slobodan Marković, Mihailo Miša Blam, Miloš Krstić, i naravno Stjepko Gut", nabraja Dubravka Jovičić.

Na već pomenutom prvom koncertu Džez odseka, svirali su Big bend Fakulteta muzičkih umetnosti pod dirigentskom palicom Vladimira Nikolova, sastav Vajb i ansambli mlađih studenata Odseka za džez i popularnu muziku. "Od kada se poznajemo, mi neprestano sviramo – na faksu, u kući, na sešnima, nebitno gde, bitno je samo da se svira. Odlično se kapiramo. Repertoar nam je od džez standarda do gruvi fanka, a na koncertu smo svirali pesmu Bud Powell Čika Korie i Tight Kurta Elinga", kaže Jovan Antić, vokal Vajba u kome su još i Dušan Sarić (klavir), Aleksandar Petrović (gitara), Miloš Čolović (kontrabas) i Miloš Grbatović (bubanj). Kad se završi ovaj ispitni rok, neki od njih će postati prvi diplomci prvog Odseka za džez i popularnu muziku na Balkanu.