Baš smo se raspevali. Prvo je Neno Belan prošetao beogradskim medijima, pa zatim održao fantastičan koncert u Domu omladine. Omladina (doduše mahom stariji omladinci i omladinke) toliko su zbunili Nenu i Fjumense (njegov prateći bend), da se desila paradoksalna stvar – muzičari su tokom koncerta slikali publiku. Televizije su jednom emitovale novi spot, a na svirci su već svi znali reči. Dakle, Dalmacija i nije toliko daleko, a gladni smo i sofisticirane pop muzike. Samo par dana kasnije, na TV Politici gledao sam snimak dolaska Ibrice Jusića u Beograd. Ibrica vozi kola, pevuši uz muziku, a reporterka mu nabila mikrofon pod nos. Nisam čuo ni lavež ni zavijanje u pozadini. Da li je stigao i Vagabund ili su ga vratili sa granice? U svakom slučaju, nimalo sigurna vožnja Novim Beogradom, ali Ibrica je uredno vezao pojas i samouvereno grabi ka nastupu. Znači, eto nam i zvuka sa Straduna iz prve ruke.

Marina Tucaković najavila je nešto što će biti generalna proba za naše učešće na Evrosongu dogodine. Spektakl će se zvati Beovizija i biće obezbeđen ozbiljan fond nagrada za učesnike. Kapiram, nešto kao Mesam, samo oročeno na godinu dana. Kad imate rogobatan naziv države, onda kreću lokalni toponimi, pa bi na primer mogle da se organizuju kvalifikacije po delovima Beograda za Beoviziju. Vračarovizija, Brdovizija, Borčovizija, Dorćovizija itd. Mogli bi da nastupe i gosti sa strane, iz Mladenovca, Obrenovca i šire.

Koliko sam uspeo da primetim – sportski radnici su se najlakše navikli na novu državnu zajednicu. Reprezentacija je na stadionu Pod Goricom, hendikepirana užasnim i orkanskim naletima vetra izborila bod u utakmici protiv Azerbejdžana. Komentator sa TVCG nije nijednom pogrešio i pomenuo Jugoslaviju. Ma ni da mu se otme Ju…, već po peesu, kako se pravilno zove naša reprezentacija. Sad, malo je nezgodno kad pominješ reprezentaciju u prošlom vremenu, tada moraš da kažeš Jugoslavija pa je za očekivati da se zbuniš. Predlažem da se zato smisli i u upotrebu stavi odgovarajući opisni naziv poput Tamnica naroda, Trula zajednica, Bivša ili Bivša bivša država…

Od dokumentarnih programa, protekle nedelje sigurno ste primetili kraj serijala "Pad diktatora" na TV B92. Nekako se cela priča o 5. oktobru vezala za Hag. Istini za volju, čuli smo mnogo anegdota, mitskih detalja, ali najpikantniji su uvek u vezi sa Crvenim beretkama. OK, nismo znali da je bubnjar Dragoljub u žaru bitke zaboravio da mokri, pa ga posle iznenadilo. Zato mislim da nije drugarski da ga zovemo upišanko. Videli smo i gospodina Svilanovića kako juriša i guta suzavac. Danas mi ceo taj veličanstveni događaj na slikama ne znači mnogo. Zapamtio sam samo svoje sopstveno osećanje u stomaku – trenutak slobode, koji analize i politička mitologija nisu uspele da umanje.

Zanimljivu dokumentarnu paralelu videli smo u "Trezoru" RTS-a, gde smo se prisetili prenosa sahrane Najvećeg Sina naših naroda i narodnosti. Opet slike skupštine i kolone ljudi, doduše bilo je i stranaca. Kovčeg na lafetu koji putuje na Dedinje, snimci iz helikoptera i deset reportažnih kola. Kažu da su noć pred sahranu imali generalnu probu, sa vojnicima i praznim sandukom, pa se ispostavilo da je raka malečka. Proširilo se, narod u tuzi se postrojio, Kaunda zaplakao kad je trebalo – spektakl. Sad bi gledao integralnu verziju bez daha, samo da ‘oće da puste.

Na kraju – ko ne voli ljude, voli životinje. U emisiji "Srbija danas" na RTS-u video sam prilog o golubaru Dragoslavu Živkoviću iz sela Kličevac kod Požarevca. U selu ga zovu Dragi Lonja, vidi se – duša od čoveka, a neki zlikovac mu noću uš’o u golubarnik i ukrao 150 golubova. Čovek od tad ne spava, sedi u kući i naručuje tužne pesme na lokalnom radiju. Verujem da svaki čovek ima tačku loma, nešto što je samo njegovo, neku sitnicu bez koje ne može da živi. Ne znam da li su lopovi slučajno naleteli, ne verujem, više mi to liči na simbolično ubistvo, kao kad na selu domaćinu ubiješ kuče ili u Dalmaciji magarcu odseku uši. Tako se na Balkanu svađaju braća, kumovi i komšije i tako počinju ratovi. Zato mi je normalnije kad sam na TVCG u emisiji "Agro saznanje" video da je ovogodišnji šampion u borbi ovnova u Ulcinju jedan ponosni ovan vilaš, a vlasnik mu je Šućurija Lika. Divan sport, poučan i potpuno adekvatan vremenu i prostoru. Drugoplasirani se borio srčano, a gazda Junuz Muharemović je povukao ovna kad se povredio. Primećujete da tamo niko ne koristi reč poraz. Postoje samo manji i veći, aktuelni ili lanjski, ali uvek i samo – pobednici.