Kasandra Vilson izuzetna je muzička ličnost, osobena pevačica na džez sceni i dobitnica dva Gremija. Pripadajući džezu, ona pripada barem pomalo svim muzikama sa kojima se džez može dovesti u vezu. Ili, koje su povezane jedna sa drugom u mulju Delte Misisipija, jer budući da dolazi iz grada Džeksona u ovoj američkoj državi, Vilsonova je mogla da sve to oseti još u kolevci. Bluz, folk, kantri, R&B pop, njeno su generacijsko, nacionalno i rasno prirodno stanište. Harijet Tabmen, pak, bila je prva američka crnačka aktivistkinja, poznata po nadimku "Crni Mojsije". Ali, Harriet Tubman (Brendon Ros gitarista, Melvin Gibs basista i Džej Ti Luis bubnjar) jeste i opasni trio koji na aktuelnoj turneji pravi društvo Kasandri Vilson, uprežući sve svoje rokerske, soul, fank, fri džez i ine ambicije sa njenim nadnaravnim glasovnim moćima. Divno društvo, koje se ne odvaja ni na sceni niti tokom našeg razgovora sa glavnom zvezdom. Radujemo se susretu sa njima uživo na otvaranju 29. beogradskog džez festivala, u četvrtak, 24. oktobra, u Sava centru.

"vreme": Kako ste počeli sa ovim projektom, kakva je interna priča iza svega, i kako ste upoznali Kasandru?

MELVIN GIBS: Svirali smo prošle godine sa Last Poets i sa Dejvidom Marejem i tokom nekih naših razgovora o tome ko ima kakve buduće planove, oni su predložili celu stvar, konkretno Kasandru Vilson kao najbolju saradnicu za naš novi poduhvat. I jedni i drugi su mislili da je upravo ona ta umetnica koja je dovoljno otvorenog duha za ovakvu zajedničku avanturu. Mi smo već veoma dobro poznavali i cenili njen rad, i preko prijatelja smo došli do Kasandre, pa smo joj predložili saradnju, što je i počela ovim kompozicijama koje sada prvi put predstavljamo na evropskoj turneji.

BRENDON ROS: Odnosno, da pojasnim još malo – mi smo već istraživali Misisipi Deltu i celokupno kulturno nasleđe čitavog tog regiona, sami za sebe. Kasandra je iz Džeksona u državi Misisipi. Dakle, mi smo se već bavili istraživanjem muzike države Misisipi, posebno porekla i nasleđa bluza, naravno, a budući da je Kasandra upravo odatle, izgledalo je kao logičan izbor da baš nju pitamo o kontekstu u kome je ta muzika nastajala. Pozvali smo je na saradnju, jer je ona mogla da doda svoj autentičan "input", čiji su koreni iz regiona u kome je rođena savremena afroamerička muzika. I došli smo do sjajnog rezultata. Morate znati da je Harriet Tubman – trio čija je muzika električna. Mi smo više rokeri. Kad to kažem, svestan sam činjenice da je DNK svake takve muzike zapravo sačinjen od bluza. Mi ne možemo da pobegnemo od toga.

U tom smislu, gledajući koncerte Kasandre Vilson, shvatili smo da muzika koju ona izvodi ima isto utemeljenje, da volimo i poštujemo iste stvari. Bilo nam je jasno da će saradnja među nama biti ugodna, kako za nju tako i za nas. Čim smo počeli, u toku procesa saradnje, desilo se da je Kasandra napisala nekoliko pesama i donela ih, da je bend napisao nekoliko pesama i doneo ih, te da smo potom zajedno odabrali nekoliko standarda koji odgovaraju našoj poruci. Konačno, kad smo uzeli da vežbamo, zajedno smo oblikovali sve to pomenuto, svako je dodavao ponešto svoje i tako je nastala ova muzika. To je zapravo metod rada rok benda – svako donosi svoju muziku na sto, pa je zajedno dovršimo. Bio je to proces u kome smo obilato nagrađeni.

KASANDRA VILSON: Brendon Ros je to dobro opisao, stvarno. Pre nego što sam ušla u sve to, a posle njihovog poziva, slušala sam ponovo muziku iz tog perioda, ranu afroameričku muziku XX veka i shvatila da ima mnogo toga sličnog između te muzike i načina na koji želim danas da radim, posebno sa ovim momcima. Brendon me je, uz to, ohrabrivao da sviram gitaru, mada sam to vrlo retko radila do sad. Na neki način – oni su probudili vučicu u meni, ha-ha.

Kakva je poruka vaše zajedničke muzike?

KASANDRA VILSON: Za mene muzika uvek donosi slobodu. Mogućnost da izaberete razne strane svoje ličnosti. Da otkrijete nešto novo u vezi sa sobom. I to je ono što nedostaje danas u muzičkom izražavanju, ono zbog čega nam se čini da nema ničeg novog u muzici – nema otkrivanja sebe.

Šta vas je navelo da tražite inspiraciju baš u muzici Misisipija?

KASANDRA VILSON: Jezik muzike se uvek širi, uvek samog sebe preformuliše. Ali u njemu postoje skriveni prastari kodovi. U slučaju naše muzike, oni dolaze iz bluza. Možete li da zamislite koliko je tek bluz važan prenosilac kodova koji sežu u neslućeno duboku prošlost? To je, dakle, muzika ljudi koji su neznano kad bili doslovce pohvatani negde u Africi, i potom preneseni u njima nepoznat svet. Oni su sačuvali svoje nasleđe pazeći ga kao neku tajnu kroz muziku, da bi njihovi praunuci stvorili bluz, tu modernu verziju tih prastarih kodova.

Znate, muzika se pomera ka budućnosti i nije neki komad iz muzeja. Ona je organska stvar koja se stalno razvija, i raste, ne može biti drugačije. Kad god se nađem na sceni sa Harriet Tubman bandom, osetim to veoma snažno – muzika koju mi sviramo je organska stvar, nešto što diše tu sa nama. Moram priznati da mene to uvek preplavi kad sam sa njima na bini, i da me životnost tih osećanja uvek ispuni kad sviramo našu muziku. Neki put ne znam čak ni da li uspevam da odgovorim momcima na te izlive emocija, ali nekako uspevam da ih sustignem…

Gde vidite ovaj projekat na globalnoj, a posebno džez muzičkoj sceni, šta je toliko novo u vezi sa njim?

MELVIN GIBS: Gledajte, skoro sva muzika se danas pravi nekako namenski. Ko god da je autor, ne možete se oteti utisku da mora da se podvrgne nekoj kategorizaciji. A muzika se ne pravi tako – uopšte ne. Zato nama nije važno da li potpadamo pod kategoriju džez ili rok, i šta je to što sviramo.

Mislim da je pravi odgovor na vaše pitanje sledeći, i pokušaću da vam opišem iskustvo sa scene – na jednoj od prvih naših zajedničkih svirki, slušao sam šta Kasandra peva dok smo mi svirali, i odjednom me je pogodilo prosvetljujuće saznanje – da ona ne zvuči kao džez pevačica koja predvodi rok bend, što bi na papiru neko mogao da napiše za nas, a da nije čuo šta sviramo. Zapravo, u tom trenutku nisam znao šta to dolazi iz Kasandre i odakle! O tome se i radi: mi dolazimo sa jednog dela scene, a ona sa drugog, delimo istu tradiciju na udaljenim tačkama – ali smo stvorili zajedničku podlogu na kojoj Kasandra može da istražuje i da radi stvari koje nikad nije pomislila da može. To je naše najvažnije dostignuće.

KASANDRA VILSON: Iskreno, meni se čini da u nekim trenucima iz mene progovaraju stvari koje sam možda čula kad sam bila devojčica, ali ih se više ni sama ne sećam, bar ne tako jasno da bih mogla da ih interpretiram. Razne vokalne fraze, koje kao da dolaze odnekud van mene. U tome i jeste čar i vrednost ovog projekta – on priziva nešto što još nismo doživeli.

Kakve su reakcije evropske publike na vašoj premijernoj turneji koja je upravo u toku i koju završavate u Beogradu?

KASANDRA VILSON: Videli smo dosta oduševljenih lica na ovoj turneji. Ljudi vole kad ih ne potcenjuješ, nego im daješ i ono što nisu slutili da postoji i nisu znali da će doživeti. Za mene, to je ultimativni cilj pravog umetnika.

Osećate li da će ova saradnja imati nastavak, da će još nove muzike nastati iz vašeg iskustva na ovoj turneji?

KASANDRA VILSON: Da, program koji izvodimo jeste samo jedan deo onoga što imamo već spremno. A nove pesme stalno same od sebe dolaze dok radimo zajedno. Mogu već sada da kažem da za Beograd spremamo posebno iznenađenje, nešto što još nismo nikad i nigde do sad izveli.