Kultura

TV manijak

Palmin petak

Pre nekoliko nedelja u "Vremenu" smo čitali reportažu o Poslednjem petku u mesecu u Jagodini. Ukoliko niste zapamtili, to je dan kada se u opštini organizuje prijem za socijalno ugrožene građane, deli jednokratna novčana pomoć i stvara neraskidiva veza između lokalne vlasti i birača. Televizija Palma Plus, naravno, detaljno izveštava o ovom događaju i danima reprizno emituje rijaliti program – Palma deli lovu!

Trideseti novembar je bio petak, poslednji u mesecu – emisija je emitovana naredna četiri dana, što znači da sam u nekoliko navrata naleteo na nju. Pošto nisam korisnik usluge, niti Jagodinac, niti potencijalni birač, nemam prava na pomoć, deljenje novca gledao sam kao nezainteresovana stranka. Utisak je toliko jak da danima ne mogu da mu se oduprem.

Već od ranog jutra ispred opštine se formirao ogroman red. Za naše pojmove delovao je prilično disciplinovano što znači da su ljudi naviknuti, ali i to da su uvereni da će svi dobiti pare. Scenografiju za emisiju kao da su pripremili Jezda i Dafina – ne zaboravljeni finansijski mađioničari u Srbiji. Već u prvim kadrovima vidimo da su molioci – stariji ljudi sa sela, Romi i majke (samohrane) sa sitnom dečicom. Kada se vrata otvore, red zavijuga hodnicima opštine, stepeništima do svečane sale za prijeme, gde neke devojke (iz aviona se vidi razlika u odnosu na one iz reda) sa rokovnicima u rukama slušaju tužne životne priče i odrežu pomoć od nekoliko hiljada dinara. Što se radnje tiče – to je to. Slede desetine ispovesti pred kamerama gde po šablonu čujete priču ponovljenu mnogo puta (vidite da je izgovaraju rutinski), onda sledi zahvaljivanje i na kraju blagosiljanje Palme. Pedeset puta. Pa onda po podne repriza. Iz priloženog materijala možemo zaključiti da u Jagodini ima mnogo siromašnih, mnogo bolesnih o kojima niko osim Palme ne vodi računa, a posebno me zabrinjava ogroman broj samohranih majki sa dvoje i više dece. Pošto Palma veoma brine o neudatim i neoženjenim, pitam se gde su ti muževi i očevi koji ostaviše tolike žene i toliku decu? Na kraju, opštinski automobili se (barem pro forme) toga dana stavljaju na raspolaganje građanima pa razvoze babe i dede nazad u njihova sela srećne i zadovoljne jer su dobili svoju mesečnu pomoć. Tu se priča za ovaj petak završila.

Da se razumemo. Činjenica da Palma pomaže socijalno ugroženima mora da se pohvali. Opština mora biti u službi građana – i tu je Palma potpuno u pravu. Ipak, slika sirotinje kojoj neko daje hranu iz kamiona, deli crkavicu u redovima i posle o tome talambasa na televiziji kod mene izaziva pomešana osećanja. Već u TV emisiji je vidljiv veliki broj ljudi koji skriva lice, okreće glavu od kamera i ne želi da govori o svojim problemima. Vidite da ih je muka naterala, a ne bi da prolaze kroz ceo program koji se završava blagosiljanjem darodavca.

Model beskrajne reke građana veoma je popularna TV forma na Palmi Plus, jer tako izgledaju prilozi o posetiocima Akva parka, pa Zoo vrta, stočari koji na lutriji dobiju junice, mladi parovi na smuvavanju u Grčkoj. Tu gde cvetaju ruže, u oglednoj opštini, odjednom reka gladnih koja računa na malu finansijsku infuziju.

Pošto se pomoć deli godinama – zašto opština nema precizniju, ili bilo kakvu bazu o socijalno ugroženima kojima bi se pomoć dostavljala na manje ponižavajući način. Ovako stičem utisak da je trijaža arbitrarna, odokativna, a da se presuđuje ko u doba knjaza Miloša. Pojavljuje se i pitanje evidencije, a pitam se šta je sa onima koji nisu u stanju da uopšte dođu lično po svoje pare. Pare koje se dele, nadalje, nisu ni Palmine, ni stranačke – to su pare iz budžeta opštine, pa čik da vidim tu inspekciju koja će se drznuti da proveri da li je sve po zakonu. U ranijim epizodama podele novca obavezno se pojavljivao i gradonačelnik lično, ali danas više prisustvo nije obavezno (bar ono pred kamerama). Palma je dostigao u Jagodini status kakav priželjkuje svaki političar u Srbiji, da ne morate biti pred kamerama, a da svi govore o vama kao da ste tu. Plašim se da smo došli do te tačke poniženja i beznađa – gde političku prevlast daje ta mala izvesnost da će sledeća kašičica pomoći gladnima u Jagodini biti deljena tačno 28. 12. 2012. Kakav marketing!

Iz istog broja

Intervju – Nenad Janković

Smisao nadrealizma dr Neleta Karajlića

Nebojša Grujičić, Jovana Gligorijević

Koncert

Druga glasnost

Dragan Kremer

In memoriam – Sava Babić (1934–2012)

Valcer sa stvarnošću

Muharem Bazdulj

Esej

Mađarska vina

Šandor Marai

Reagovanje na tekst Muharema Bazdulja »Iskra u oku« (»Vreme« br. 1143)

Šta je kome Jugoslavija

Svebor Midžić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu