Kako se Srbija priprema za ulazak u Evropsku zajednicu? Stručnjaci kažu da će nam biti potrebne promene u raznim oblastima i da prilagođavanje može trajati godinama. U emisiji "VIN" na TV B92 video sam profesora Poljoprivrednog fakulteta koji se bavi žestokim alkoholnim pićima. Profa priprema zakon o rakiji, gde će tačno biti određeno kakve šljive idu u kacu, koliko vri džibra i kolko gradi će imati mučenica. Tek kada uspostavimo standarde, pokušaćemo da zaštitimo Srpsku šljivovicu kao robnu marku. Kojekakve domaće brlje i zozovače dopašće pod udar zakona i biće komisijski uništavane.

Pošto nam je Vlada obeležila godinu dana postojanja i opstojanja, pokušao sam da u tv-programu prepoznam jednu emisiju koja mi najbolje odslikava Srbiju pod Vojom Šljivom. Nije trebalo dugo razmišljati, jer se svako popodne na RTS-u pojavljuje Žika u emisiji "Kaži narode", ili "Popodne sa Žikom" ili "Ovo je Srbija". Narod ga voli, on poznaje običaje i geografiju, vole ga i u selu i u gradu, srbuje, a izgleda kao teča sa sela. Uvek je kratak s vremenom, al’ ‘oće da sasluša čoveka, voli da drži zdravice i uz njega naša muka i sirotinja izgleda kao etno umetnost. Zato je Žika TV ogledalce Vojine Srbije koja igra ono sitno kolce s preplitanjem, dva levo, dva desno, a u stvari uvek u mestu.

U pripremama za ulazak u EU najdalje je otišao Pink, gde je prošle nedelje gostovao Milorad Vučelić, najavljen kao "veliki šmeker". U svojoj svestranosti, Vučela je pronašao savršen alibi za sve svoje političke slalome. Čovek je usvojio istočnjački princip reinkarnacije, koji podrazumeva da je vaš aktuelni život nastavak večitog kruga do konačnog prosvetljenja. Tako je u bivšim životima on bio novinar, disident, urednik RTS-a, Slobin saradnik, biznismen i šmeker. Ne bih rekao da je Vučela doživeo nirvanu, što znači da možemo očekivati još neku reinkarnaciju. U istoj emisiji, Ana Bekuta, koja je otkrila izvor druge (večite) mladosti, izvela je jedan od hitova sa Vučelinih slava – Koja gora Rašo…, rimejk čuvenog narodnjaka. Pitam se da li će u Evropi neko razumeti istočnjačku mudrost naših političkih šmekera, ili će od nas tražiti samo suvi racionalizam.

Sličan princip večitog kruženja video sam u emisiji "Suočavanje" na TV BK, kada je gošća Bojane Lekić bila Milica Gajić–Milošević, supruga Marka Miloševića. Setio sam sa odijuma kada je u "Vremenu" posle 5. oktobra objavljen intervju sa Mirom Marković. I tada sam, a i danas, potpuno iracionalno očekivao, kao i Bojana Lekić, da neko iz vrha prošle vlasti prizna da je grešio. Tek tada bih mogao da prihvatim ocene sadašnje vlasti, kritike, poređenja i memoare. Međutim, uvek se suočimo sa betonskim zidom i fanatičnim odbijanjem svake odgovornosti. E, tek onda kad shvatim da se ne razumemo, počinjem da obraćam pažnju na silikonske usne, šprahfelere, naučene recitacije i bisere mudrosti. Tu prestaje etika i počinje estrada.

Inspirisan kritikama, gospodin Jočić je održao konferenciju za novinare povodom rada policije. Pomislio sam da ćemo konačno čuti sve ono što nije mogao da nam kaže tokom protekle godine, dok je dosledno eskivirao novinare. Ono što smo čuli predstavlja niz bravura, poput slučajnog ubistva novinara Pantića, kao trebalo je samo da ga uplaše, ali su se izvršioci zaneli pa ga utukli. Saznali smo da je najbolji saradnik policije, verovali ili ne, protok vremena. Ono na volšebni način konfuzne dokaze pročisti, daje im smisao i onda se pred očima istražitelja mutna slika pretvara u jasan mozaik. Za jedno sto godina, sve će nam biti jasno – i svejedno. Eto, ima zen mudrosti i u policiji.

Najozbiljnije pripreme za Evropu ipak su se ticale izbora za evrop(j)esmu. Pobedili su đetići Bez Imena, što je ogroman korak za Crnogorce, jer nam nisu otkrili od kojih su i čiji su. Zlobnici kažu da se i prethodna zemlja raspala prvo na stadionima i izborima za Eurosong, jer je i ovoga puta svako glasao za svoje. Zanimljiv je i tekst koji može biti shvaćen kao oda samostalnoj Crnoj Gori, dok istovremeno Milo u susretu sa Solanom odgađa otcepljenje. No, vratimo se muzici. Od sada naši predstavnici imaju biti odeveni u folklorne kostime, moraju imati violinu i egzotičnog perkusionistu. P(j)esma ima biti inspirisana narodnim motivima, a poželjno je da se u nazivu ili tekstu pojavljuje sitna domaća marva, koja može biti metaforički shvaćena kao ljubljena osoba. Koliko vidim, i Hrvati su preuzeli ovaj obrazac, znači, nećemo ga menjati.

Nagradu za najveći prodor ka Evropi, ove nedelje bih dodelio doktoru Savi Peroviću, koji svetske hirurge u Beogradu obučava uro–genitalnoj hirurgiji. To je, kako shvatam, eufemizam za zahvate na polnim organima. Kod nas ga uvećajte – bio bi slogan, kojim bi namamili pacijente, a u skladu sa 8. martom, možete po želji da promenite pol. Ovde su čuda moguća!