Nedavna ostavka članova Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu dodatno je pojačala "dramski zaplet" kakav se ovde odavno ne pamti. Naime, čelni ljudi najvažnijih nacionalnih institucija za kulturu, Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta i Beogradske filharmonije, gotovo istovremeno i iz istog razloga, nezadovoljni saradnjom sa Ministarstvom kulture – jedan za drugim podnose ostavke.

Samo za dve nedelje to je već postala navika: ostavke se u Ministarstvu kulture "pod hitno" prihvataju, a onda se šalju saopštenja kojima se u javnosti želi reći da zbog lošeg poslovanja ili previsokih zahteva "u trenutku sveopšte krize koja potresa i Srbiju" dotični upravnik, direktor ili upravni odbor naprosto nije dorastao situaciji.

Tako su članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja, predsednica prof. dr Marica Šuput, Dragomir Acović, muzejski savetnik Tatjana Bošnjak, prof. dr Aleksandar Palavestra i dr Mila Popović-Živančević, u svom pismu upućenom Vladi i Ministarstvu kulture, kao razloge svojih ostavki izneli problem dalje rekonstrukcije Muzeja, koja je inače već odavno blokirana, problem eksponata kojima preti propadanje, a sve zbog toga što Ministarstvo kulture mesecima ne pristaje ni na kakav razgovor sa njima, a kamoli rešavanje problema. Kao odgovor, od Ministarstva je pak stiglo saopštenje ne o navedenim problemima, već s porukom da ostavke ne oslobađaju članove Upravnog odbora od odgovornosti za loše poteze i ugovore koje su sklapali za svog mandata.

Međutim, i pored toga što je Ministarstvo uporno odbijalo razgovor sa članovima Upravnog odbora, ono je sudeći prema saopštenjima koje šalje u javnost, istog dana kada su i obnarodovane ostavke, poslalo Vladi Republike Srbije "informaciju s predlogom mera u cilju rešavanja problema koji su u vezi sa rekonstrukcijom zgrade Narodnog muzeja". U toj "informaciji" oštricu usmerava ka Narodnom muzeju i najavljuje tužbu protiv njega.

Osnov te tužbe je sukob koji već dugo traje, tačnije afera, oko firme Kunsttrans Beograd, kojoj je svojevremeno bilo povereno da izgradi depo za skladištenje kulturnih dobara Muzeja dok bude trajala rekonstrukcija. Nakon završene ekspertize, započete još 2007, ministar Bradić smatra da je ugovor s Kunsttransom, koji je inače sklopljen u vreme Dragana Kojadinovića kao ministra kulture, nepovoljan za državu Srbiju. U vreme kada je ugovor između Narodnog muzeja i Kunsttransa sklapan, i tadašnje Ministarstvo kulture i Privredna komora Srbije proglasili su ovu firmu kao jedinu specijalizovanu za prevoz i skladištenje kulturnih dobara. Međutim, prema ekspertizi, Kunsttrans nije bio jedini koji je mogao da obezbedi deponovanje i čuvanje kulturnog blaga pa je stoga narušen Zakon o javnim nabavkama, cena zakupa prostora depoa je previsoka, nisu jasni kriterijumi za njeno formiranje, i zbog svega toga Ministarstvo kulture će sada podneti tužbu protiv Narodnog muzeja i Kunsttransa i zahtevati poništenje njihovog međusobnog ugovora.

Za to vreme zaposleni u Muzeju alarmantno upozoravaju da se nešto već jednom mora učiniti jer je kulturno blago Narodnog muzeja već dugo u katastrofalnim uslovima. "Šta god da je rešenje, za njega je neophodna dozvola Ministarstva kulture. A Ministarstvo ćuti, ne daje odgovore na ova pitanja, niti nudi bilo kakvo rešenje", kažu članovi Upravnog odbora u svom pismu u kome podnose ostavke. Naime, još od 2002. kada su počeli opsežni planovi za rekonstrukciju, adaptaciju i nadogradnju, u Muzeju se radi na dva koloseka: organizuju se izložbe, nastavljena je i muzeološka, istraživačka i izdavačka delatnost, a istovremeno eksponati, zbirke i biblioteke se pakuju, zbog njihovog preseljavanja i pripremanja terena za rekonstrukciju. Preko 400.000 muzejskih predmeta spakovano je po najvišim muzeološkim standardima i spremljeno za selidbu, kaže se u saopštenju Upravnog odbora. Međutim, projekat rekonstrukcije je još davno stao. Sredstva namenjena obnovi Muzeja, 121 milion dinara, trebalo je da stignu iz NIP-a, ali nisu stigla usled nedostatka potrebnih saglasnosti, odnosno saglasnosti Ministarstva kulture. Zbog stopiranja rekonstrukcije, spakovani eksponati, skulpture Lepenskog Vira, slike Gogena, Pikasa, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović i drugih i dalje su na istom mestu, u veoma lošim mikroklimatskim i bezbednosnim uslovima gde se temperaturne razlike kreću i do 30 stepeni. Takoreći, propadaju.

Kako se navodi u pismu Upravnog odbora, Ministarstvo kulture od polovine 2007. zaustavilo je dinamiku radova na rekonstrukciji. Međutim, "ovaj zastoj pretvorio se u potpunu paralizu polovinom 2008, od kada je članovima Upravnog odbora postalo nemoguće da uspostave bilo kakav dijalog s Ministarstvom kulture. Na pisma Upravnog odbora, telefonske pozive, apele preko medija, čak i na lična prijateljska posredovanja, zvaničnici Ministarstva uglavnom nisu odgovarali." U Upravnom odboru kažu da su umesto pravog kontakta od Ministarstva dobijali tek "prijateljske savete" da Muzej nikako ne treba da svoje probleme iznosi u javnost, ili sasvim "paušalne, neosnovane, neargumentovane, čak i arogantne optužbe u javnim glasilima".

Zbog nedostatka dijaloga sa Ministarstvom i nerešavanja najkrupnijih problema u vezi sa kulturnim blagom Muzeja, kao na krajnji čin članovi Upravnog odbora odlučili su se na ostavke. Na njihovo mesto, kao što će verovatno biti i u slučaju obe prethodno podnesene ostavke u nacionalnim institucijama za kulturu, biće izabrani neki novi ljudi. Jer, o izboru ministar Bradić je već obavestio Vladu da će Ministarstvo dati predloge posle javnog konkursa.

Prof. dr Aleksandar Palavestra, član Upravnog odbora u ostavci

"Svakom je jasno da Narodni muzej, kao budžetska ustanova, ne može samostalno finansijski da odlučuje i radi. Bez odluke i odobrenja Ministarstva kulture, Vlade Srbije i Visokog odbora za rekonstrukciju Narodnog muzeja čiji je predsednik ministar kulture, Muzej ne može da donosi odluke o rekonstrukciji. Zato je i nastala blokada. Nije bilo nikakvog dijaloga između Narodnog muzeja i Ministarstva, i rekonstrukcija je blokirana. Zašto nije bilo dijaloga, ne znamo. Znamo samo da je zbog toga većina muzejskih eksponata u neodgovarajućim uslovima, što je nedopustivo. Zašto nisu sklonjeni u specijalno za tu priliku izgrađen depo? Taj prostor je nešto najsavremenije u okruženju, bio bi spas za muzejske eksponate. U javnosti se čulo da je sporan ugovor još iz 2006. godine sa Kunsttransom, vlasnikom depoa, ali i taj ugovor je, kao i sve ostalo, odobrilo Ministarstvo kulture. Kad su krajem prošle godine 80 zaposlenih i članovi Upravnog odbora na zboru radnih ljudi potpisali pismo, bolje reći molbu, kojim se poziva ministar Bradić da poseti Muzej, niti on niti bilo ko drugi iz Ministarstva nije došao! Između Upravnog odbora, zaposlenih i uprave Narodnog muzeja bila je začuđujuće dobra saradnja. Zaista želim da novi upravni odbor, koji će imenovati Ministarstvo, reši problem Narodnog muzeja."

Tatjana Bošnjak, muzejski savetnik, član Upravnog odbora u ostavci

"Nakon odobrenog budžeta za ovu godinu, mi kao telo nismo više ništa mogli da očekujemo. Šta može da se uradi sa šest miliona dinara? Istovremeno, nikakvog dijaloga između nas i Ministarstva ni tim povodom a ni inače nije bilo, mislim na normalan, ljudski dijalog – projekat od nacionalnog interesa kakav je Narodni muzej ne zaslužuje saopštenja. Nije nama na dušu što generacije ne mogu da vide zbirku Narodnog muzeja, nama je zbog toga najteže. Jedino su bitna kulturna dobra i njihova bezbednost, nikakvoj politici tu nema mesta. Upravni odbor čiji sam bila član, priteran je u ćošak. Nadam se da će sledeći upravni odbor naći rešenje na dobrobit svih."

Tatjana Cvjetičanin, direktor Narodnog muzeja

"Novi upravni odbor će, očekujem, ponuditi nova strateška rešenja za Muzej. Prethodni je veoma požrtvovano učestvovao u radu Muzeja za izuzetno nisku novčanu nadoknadu (tri do pet hiljada dinara mesečno – p.a.), naša saradnja je bila izuzetna, ali nisu imali podršku Ministarstva. Jednostavno, iscrpli su sve mogućnosti koje bi dovele do pravog rešenja. Mi smo, zajedno s njima, sve vreme pozivali državu da se umeša. I evo, sad se to i desilo: Ministarstvo kulture je dan nakon ostavke Upravnog odbora nagovestilo da će pokrenuti spor protiv Muzeja i Kunsttransa. Mi smo već u sporu sa Kunsttransom, oni su nas tužili zato što nismo ušli u posed, pa je dobro što će se u tu priču uključiti i država – naravno, ako ja, kao neko ko nije pravnik, dobro razumem njihovu nameru da podnesu tužbu protiv Muzeja. S obzirom na to da mi ništa nismo radili sami, bez saglasnosti Ministarstva, u slučaju Kunsttransa konsultovana je i Privredna komora, očekujem da će se sve razjasniti."

Sonja Ćirić