"Zašto plaćati nešto što na TV-u možeš da gledaš za džabe?", pita Homer Simpson publiku već na početku celovečernjeg ostvarenja Simpsonovi na filmu, koje dominira kako svetskim tako i našim bioskopskim repertoarom. Zaista zašto? Negativan odgovor na ovo pitanje je: "Zato što je isto kao i na televiziji", a pozitivan odgovor je: "zato što je isto kao i na televiziji". Naime, ako ste ikada voleli Simpsonove, a teško da niste ukačili barem jednu sezonu tokom njihovog maratonskog trajanja, filmska verzija priče o najčuvenijoj porodici na svetu će vam pružiti upravo ono što očekujete – dugačku, veliku, masnu epizodu popularne TV serije. Još nešto može poslužiti kao opravdanje: bioskopski ekran je pravi način da sagledamo svu veličinu Homerovog stomaka.

Teško da postoji nešto novo što se može reći o Simpsonovima, a da već niste znali. Oni su žute boje, imaju po četiri prsta na svakoj ruci i za poslednjih dvadeset godina nisu nimalo ostarili. Žive u gradu zvanom Springfild, koji bi trebalo da predstavlja mikrokosmos čitavih Sjedinjenih Američkih Država. Simpsonovi su pre svega travestija provincijalne Amerike. Međutim, privlačnost serije prevazilazi te sitnoparodične namere njenih tvoraca i leži u uspešnosti likova: Megi, Lise, Mardž, kao i mnogih epizodnih, ali pre svih Barta i Homera.

UMRI MUŠKI: Ima nešto u Simpsonovima što je u isto vreme radikalno i jednostavno, subverzivno i dobrodušno, uvredljivo i pomirljivo… Kada su se pojavili na malim ekranima, pomerili su granice nepristojnosti i provokacije na televiziji. Čak je tadašnji Buš (otac ovog Buša) iz Bele kuće izjavio: "Mi ćemo ojačati američku porodicu tako da više liči na The Waltons (porodična TV serija) nego na Simpsonove." Danas, što se nepristojnosti tiče, Simpsonovi izgledaju kao mala deca u odnosu na recimo Beavis& Butthead ili South Park. Iako ismevaju koga stignu, ipak je ovaj šou poznat po svojim liberalnim uverenjima. Republikanska partija im je omiljena meta. U springfildskom ogranku ove stranke, čiji se sastanci održavaju u zamku kao iz horor filmova, oko kojeg uvek sevaju munje, članovi su pored Arnolda Švarcenegera i lokalnog industrijalca Montgomerija Barnsa i jedan klovn, Krasti, kao i grof Drakula. Pošto Homer radi u nuklearnoj elektrani, a u Springfildu žive pripadnici različitih veroispovesti, to tvorcima Simpsonovih služi kao povod da se bave pitanjima religije i ekologije, koja su, pored politike, najčešće pominjana u seriji. Sa filmom je upravo isti slučaj. Kako Springfild postaje previše zagađen, agencija američke vlade za zaštitu životne sredine odluči da ga prvo prekrije staklenom kupolom, a zatim i digne u vazduh. Pošto je zagađenje doživelo vrhunac kada je Homer izbacio izmet svog praseta u jezero i time navukao gnev svojih sugrađana, on mora i da se iskupi i herojskim činom spasi Springfild. On to opisuje rečima: "Rizikujem sopstveni život da bih spasio ljude koje mrzim, iz razloga koje, zaista, ne razumem."

U filmu Razvod Džejmsa Ajvorija mladi Francuz gleda Simpsonove na televiziji i prokomentariše: "Američki imperijalizam." Na to mu njegova devojka, Amerikanka, uzvrati "Zar se zaista plašiš jednog crtaća?" No, pitanje je na mestu. Da li su Simpsonovi, koji su prvenstveno okrenuti kritici američkog društva na globalnom nivou, postali deo američke izvozne mašinerije, još jedan veliki brand kao što su to Mekdonalds ili Koka-kola, deo upravo one korporativne ideologije koju ismevaju? Odgovor je jedno novo pitanje: Verovatno da, ali zar je to zaista bitno? Mnogo je zanimljivija činjenica da i pored toga što se Simpsonovi bave uglavnom sobom, odnosno Amerikom, njenom politikom, socijalnim problemima, Holivudom, televizijom, oni su i dalje duhoviti i gledljivi sa bilo koje druge tačke na planeti pa i iz Srbije? I pored toga što publika, čak i ona koja je radikalno obrazovana na američkoj popularnoj kulturi, ne može da pohvata sve gegove i parodične reference, Simpsonovi i dalje proizvode dovoljne količine osmeha da bi bili privlačni svima.

HOMER SRBIN: Obično se smatra da su Simpsonovi tipična srednjoamerička porodica. Međutim, postoje i škole mišljenja da je Homer Simpson srpskog porekla. Jedini, ali snažan dokaz za tu tvrdnju jesu njegova fizionomija i ponašanje: zadrigao, neobrijan, visi u kafani po ceo dan, radna etika mu je na nezavidnom nivou, štaviše veliki je zabušant. Ne podnosi svog komšiju Neda Flendersa bez ikakvog razloga. Veruje u vaspitavanje batinama, posebno voli da davi svog sina Barta golim rukama. Dijeta mu se sastoji isključivo od mesa i piva. Stomak dominira njegovom figurom. Bez mnogo razmišljanja strpao je svog ostarelog oca u starački dom. Pokazuje veliku netrpeljivost prema ženinoj familiji, a i ona prema njemu. Sugrađani gej orijentacije nisu mu omiljeni… Treba li da nastavim?

Kada 23. septembra ove godine na FOX-u počne 19. sezona ove animirane serije, ona će oboriti rekord u godinama provedenim u etru (po broju još dugo će biti iza snimljenih 635 epizoda serije Gunsmoke). Osvojili su, bukvalno, sve televizijske nagrade koje postoje pa su čak i dobili svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih. O milijardama dolara zarade da i ne govorimo. Dugometražni film je baš nekako pao na jubilej – dvedeset godina od prvog pojavljivanja porodice Simpson, tada u vidu petominutnih skečeva u TV emisiji The Tracey Ullman Show, kao i 400. samostalne tridesetominutne epizode u udarnom terminu. Iz ovoga je jasno: Simpsonovi nemaju šta da dokazuju oni su tu samo da vas zabave.