Priča bi mogla početi od 2006. godine kada je Beograd film, najstarije i vodeće srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova, slavilo svoj jubilej – 60 godina postojanja. Tačno u godini jubileja, rukovodstvo i zaposleni u Beograd filmu odlučili su da stupe u štrajk i zatvore osam svojih bioskopa u najužem centru grada, što je izgledalo, a tako se i računalo, kao da je zatvorena polovina svih bioskopa u Srbiji. Tri godine kasnije, tačnije do kraja ove godine, i poslednji bioskop Beograd filma biće prodat kao atraktivan poslovni prostor, što znači da će u salama za prikazivanje filmova uskoro sedeti neke "kratkovide" firme, zaokupljene svojim poslovima, koje za razliku od junaka filmova neće imati vremena da svojoj publici pogledaju ni u dušu ni u oči.

BEZ HEPIENDA: Štrajk na koji se pre tri godine odlučio Beograd film bio je izazvan neisplaćenim platama, lošim uslovima rada, zastarelom i siromašnom tehničkom opremljenošću bioskopa što je, između ostalog, ovo preduzeće dovelo do ivice ponora. Tadašnji direktor Miroslav Cenić isticao je da su piraterija, visoke distributerske najamnine u vrednosti od 50 odsto svake prodate ulaznice, loš kvalitet domaćih filmova, kao i velika ponuda filmova na televizijskim i kablovskim kanalima, glavni razlozi propadanja ovog preduzeća. Prethodni direktor Beograd filma Zorica Tomić takođe je upozoravala na to da poseta gledalaca iz godine u godinu drastično opada i da su bioskopi pred gašenjem. Zamerala je državi ne samo što ne suzbija pirateriju i što ne ulaže nikakva sredstva u bioskope, nego što je i uvođenjem PDV-a bioskopska ulaznica oporezovana najvišom stopom od 18 odsto.

Podaci kažu da je pre konačnog zatvaranja bioskopa u centru grada, u Beogradu postojao 21 bioskop sa 34 bioskopske sale. Beograd film je tada imao 14 bioskopa od kojih šest nije bilo u upotrebi. U oktobru 2004. prosečna bioskopska poseta vikendom u Srbiji i Crnoj Gori bila je oko 40.000 gledalaca, a samo dve godine kasnije prepolovila se. Prepušteni stihiji i razbijenom tržištu, bez neophodnih državnih ulaganja i pomoći, bioskopi u Srbiji bili su pred uništenjem, gotovo sasvim ugašeni, što i pored svih objektivnih poteškoća ipak nije bio slučaj u ostatku Evrope ili u našem okruženju. Poređenja radi, u oktobru 2006. u Sloveniji koja ima četiri puta manje stanovnika od Srbije, vikend poseta bioskopima iznosila je oko 25.000 posetilaca. U Srbiji i Crnoj Gori zajedno tek 20.000 prodatih ulaznica. Tako je vremenom, dok su se sistematski "nagomilavali dokazi" o nesposobnosti domaćih bioskopa da prežive, postignut i rekord u odvikavanju publike od navike da ide u bioskope. Rekord koji neće nadmašiti i svi kasnije otvoreni multipleksi, bez obzira na to što su i moderni i vrhunskog kvaliteta.

PRODAJA: Međutim, dok još nije došlo do zatvaranja bioskopa, domaći distributeri su ponudili rešenje. Oni su državi predložili da uzmu na lizing ili da kupe tri ili četiri najvažnija bioskopa od Beograd filma i da od njih naprave moderne miniplekse i tako vrate publiku. Od države, međutim, nikada nisu dobili odgovor.

Umesto odgovora, Agencija za privatizaciju pokrenula je krajem 2006. proces privatizacije Beograd filma. U februaru 2007. većinski vlasnik postao je Nikola Đivanović, vlasnik firme za poslove nekretninama u Londonu, savetnik Mlađana Dinkića dok je bio guverner NBJ i ministar finansija, osnivač Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, koautor najvažnijih zakona u domaćem finansijskom zakonodavstvu, i još mnogo toga. Od tada, sudbina centralnih beogradskih bioskopa vrti se u trouglu Bahami – Beograd – Kipar.

Naime, Đivanović je 14 bioskopa ukupne površine 13.830 kvadratnih metara plus 5704 kvadratna metra građevinskog zemljišta, dakle sve u posedu Beograd filma, kupio za 9,2 miliona evra, da bi za nešto više od godinu dana samo šest tih bioskopa bilo prodato za 19,4 miliona evra. U kupoprodajnom ugovoru je pisalo da se kupac obavezuje da "neće prodati, preneti ili na bilo koji drugi način otuđiti akcije u periodu od dve godine, od dana zaključenja ugovora", kao i da će u tom periodu "obezbediti kontinuitet poslovanja preduzeća". Agencija za privatizaciju dozvolila je Đivanoviću da svoj paket akcija ustupi firmi sa Bahama Lajt blu trejding limited, a čiji je suvlasnik i zastupnik sam Nikola Đivanović. Ta firma sa Bahama je od šest beogradskih bioskopa (Balkan, Kozara, Jadran, Partizan, Slavica i Voždovac) sačinila šest zavisnih društava ironičnih imena (Beobana, Beokona, Beojana, Beopana, Beoslana i Beovona), koje je zatim prodala kiparskim firmama Zerosum partners i Šatnel limited. Najskuplje su prodati Jadran i Kozara za po 5,5 miliona evra, a za njima Balkan i Voždovac za po tri miliona evra.

Odmah posle privatizacije Đivanović je prodao bioskope Drinu, Central i Jedinstvo za 2.350.000 evra. Kako je rekao, to je morao da uradi da bi imao od čega da investira u obnovu preostalih bioskopa. Na primer, u bioskop Jadran, koji je dobio digitalni projektor i redizajniranu salu, a posle pompeznog otvaranja i obećanja, posle samo nekoliko meseci, prodat za sumu koja iznosi više od 50 odsto cene za koju je kupljeno svih 14 bioskopa Beograd filma. Dva bioskopa, Balkan i Zvezda, izdati su režiseru Darku Bajiću pod zakup s ciljem da ih oživi.

ODJAVNA ŠPICA: Nedavno je raspisan verovatno i poslednji tender za prodaju nepokretnosti Beograd filma u kome su ponuđeni preostali bioskopi, 20. oktobar, Avala, Kosmaj, Odeon, Zvezda, nekadašnji bioskop, a sad bazar Sloboda, Letnja bašta, Studio Košutnjak, kao i skladište na Košutnjaku. Poziv za tendersku prodaju biće otvoren do polovine oktobra, a najveća zarada ovog puta može se očekivati od bioskopa Odeon, što je 2360 kvadratnih metara koji se pažljivim renoviranjem mogu znatno uvećati, kako piše u tenderu. Favoriti prodaje su i bioskop Zvezda, oko 1500 kvadratnih metara, u zgradi građenoj pre 120 godina, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, kao i bioskop 20. oktobar, iste površine, a na lokaciji, kako se ističe, na kojoj se zakup poslovnog prostora plaća od 30 do 50 evra po kvadratnom metru.

Uostalom, u jednom intervjuu od prošle godine Nikola Đivanović je rekao: "Bioskopi Beograd filma su odavno umrli, pre skoro 20 godina. Ja ću ih samo sahraniti." Na sve to, Ministarstvo kulture se do sada nijednom nije oglasilo, ma da je samo očima prevrnulo ili bar jednom uzdahnulo.