Sudbinsko rivalstvo između The Beatles-a i The Rolling Stones-a iz čistog mira se rasplamsalo – pre neki dan! Taman su Stonesi posle osamnaest godina neočekivano objavili album sa novom muzikom, opraštajući se od preminulog Čarlija Votsa sa prvog mesta engleske top liste (Hackney Diamonds, 20. oktobra 2023 – vidi “Vreme” br. 1712, Zorica Kojić: “Slatka ptica mladosti”), kad su dve nedelje kasnije odjednom The Beatles izašli sa novom pesmom, posle sto i kusur godina (Now and Then, 2. novembra 2023). I onda kažu da to nije namerno?

Vrlo malo ljudi se seća nekadašnjeg takmičenja između dva najveća benda na svetu, koje je obeležilo medijsko nebo davnih šezdesetih. Danas bi to bila davno zaboravljena priča iz praistorije našeg digitalizovanog društva da se upravo nije desilo to što se desilo. Svedočeći o veličini svojih tvoraca i njihovoj životnosti čak i duboko u XXI veku, ovi skoro istovremeno objavljeni muzički komadi sada idu ruku pod ruku, poručujući nam da su snovi zlatnog doba rokenrola imali mnogo smisla, te da još uvek poseduju moć da nadahnu obične ljude. Nostalgija za tim vremenom na trenutak ga ponovo oživljava, samo da bi jakim svetlom obasjala ivicu propasti do koje smo sami sebe doveli od tad.

U tome je dublja, poetska pravda koja stoji iza pojavljivanja Now and Then (Apple). Nazvana “poslednjim singlom” The Beatles-a, ova kompozicija stvarno nosi sentiment razmišljanja o onome što je bilo i ovome što je sad, te osećaj da se opraštamo od nekog ko se već udaljio od nas. Naravno, danas ona funkcioniše i kao metafora za definitivan rastanak od The Fab Four.

Pesma jeste setna, kao što je Lenon znao to da bude, i kao što se verovatno i osećao sâm za klavirom u Njujorku dok je beležio ovaj demo snimak negde 1978, od koga su Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star pokušali kasnije nešto da naprave, kad im ga je Joko doturila 1994. Naime, te godine je Džon primljen u Rock and Roll Hall of Fame, i za tu priliku njegova udovica je donela kasetu na kojoj su zabeležene radne verzije nekoliko pesama o kojima se malo znalo: Free as a Bird, Real Love, Grow Old with Me i Now and Then. Njen komentar zašto je dala Polu ove radne materijala suviše je rečit da ga ne bismo ovde citirali: “Pričalo se da sam ja rasturila The Beatles, ali ja sam se samo zatekla na istom mestu sa njima. Sad sam u prilici da ih ponovo okupim i to ne bih želela da pokvarim”.

Verovatno nije istina da je na kaseti pisalo “Za Pola” – bilo bi suviše romatično da je Džon maštao o tome da ponovo rade zajedno. No, to se ipak desilo: preostali The Beatles su se skupili i doradili u studiju Free as a Bird i Real Love tako da su mogle biti objavljene na kompilacijama Anthology (1995) i Anthology 2 (1996). Now and Then se sve dosad smatrala nesavladivo loše snimljenom, jer se Lenonov glas nije mogao izdvojiti od zvuka klavira koji ga je sve vreme poklapao. Međutim, i to je promenila najnovija digitalna tehnologija, uz malu pomoć prijateljske veštačke inteligencije – reditelj Piter Džekson razvio je novi softver za potrebe dokumentarnog filma Get Back (vidi “Vreme” br. 1617-1618, Zorica Kojić, Dragan Ambrozić: “Esencijalno rokenrol iskustvo”), kojim je postalo moguće spasti Džonov glas iz mulja analognih šumova. Ostalo je moralo postati istorija.

SADA ILI NIKADA

Now and Then neće ostati upamćena kao velika klasična pesma The Beatles-a, jasno je i posle prvog i posle desetog slušanja. Ali, postoji nešto u čežnjivoj toplini kojim je ona prožeta, što su samo oni mogli da stvore. Čak i mali nagoveštaj te melanholične, nikad zadovoljene, a ipak tako direktne ljubavne želje, usmerene na drugo ljudsko biće, dovoljan je da nas ozari. Danas to niko ne bi umeo ni da speva, svakako ne u ovim vremenima u kojima se čista požuda prodaje kao nežno osećanje. Veličanstvena tragičnost neostvarive veze ovde stoji u vazduhu i možemo je prosto opipati.

Štaviše, od sve tri posthumne pesme koje su pod Makartnijevom palicom proizveli preostali članovi grupe – ova se čini najviše “bitlsovskom”. Kompleksna je, ali deluje krajnje jednostavno. Teče uzbrdo i nizbrdo, na način koji nije predvidljiv. Sa svakim novim slušanjem otkrivamo neki novi sloj u tim baladerskim harmonijama, te nam se na kraju čini da je svira ceo veliki simfonijski orkestar. To je tačno ono obeležje smelog noviteta koji su The Beatles uneli u pop muziku.

I najlepše od svega: plemenita čovekoljubivost koja je ispunjavala sve pesme The Beatles-a stanuje i ovde. Zato nas njihove pesme sa takvom lakoćom ubeđuju da je sve o čemu pevaju istina, od Love Me Do, preko All You Need Is Love i Come Together, do Now and Then.

SVE ŠTO NAM JE POTREBNO JE SAN

U isto vreme je najavljen i izlazak dopunjenih kompilacijskih albuma 1962–1966 i 1967–1970, poznatih pod imenima Red Album i Blue Album, tačno 50 godina od njihovog objavljivanja. “Crveni” i “Plavi” album su Sveti gral svih kompilacija koje predstavljaju karijeru nekog benda (usput, to su i prve gramofonske ploče za koje je ovaj potpisnik prištedeo od novca za kifle da bi ih kupio). Njihov uticaj je ogroman, pre svega zato što su nam pesme The Beatles-a bile predstavljene kroz njihov hronološki razvoj otkrivajući prvi put na jednom mestu svu raskoš njihovih talenata i moć kulturnog uticaja. Za sve nas koji smo engleski učili pokušavajući da prevedemo o čemu to pevaju The Beatles, bilo je ovo najuzbudljivije štivo.

Ova dva dupla albuma su 1973. začela trend koji je nastavljen u diskografiji, sa nizom sličnih projekata što prate razvoj nekog umetnika kroz njegove hitove. Sada se “Crveni” i “Plavi” album pojavljuju kao “extended version”, proširen dodatim kompozicijama za koje smo svi verovali da su mogle biti uključene od početka. Ovo se ne odnosi samo na izostavljene Lenon/Makartni stvari, već pre svega na Džordža Harisona, čime i on postaje deo kanona, pošto su iz prvobitnog izdanja njegovi doprinosi skoro potpuno ispali.

U novoj verziji ovih klasičnih ploča, završetak pripada Now and Then. Ta pesma će ostati kao anomalija u njihovoj karijeri i zato je prirodno što se produžena verzija najbolje kompilacije The Beatles-a završava baš njom, svedočeći o novom, večnom životu najveće grupe svih vremena, u kome su svi ravnopravno deo mita. To je, naime, jedna od retkih pesma koju su potpisala sva četvorica.

Sasvim u skladu sa tradicijom The Beatles-a, oni su i ovog puta postavili novi industrijski standard otvorivši vrata za mnoge druge koji će ovim putem krenuti u rekonstruisanje čitavih karijera. Naša potreba za oživljavanjem snova ogromna je. Ipak, The Beatles-a više nema – ovim singlom oni konačno i neopozivo postaju san.