U danu kada se ovaj broj Vremena bude pojavio na kioscima biće peti dan pozorišnog festivala “Nedelja Promene” u Novom Sadu. Zašto je to važno? Od vremena kada su studenti i profesori Akademije umetnosti Novi Sad obnovili rad pozorišta “Promena” 2014. godine, ovo studentsko pozorište je postalo primer kako pozorištu pristupa nova generacije umetnika. U čemu je promena koju donosi “Promena”?

Pokušaćemo ovo da objasnimo na primeru dve diplomske predstave – Tri zime Tene Štivičić koju je režirala profesorka Jasna Đuričić za svoju klasu i kojom je otvoren festival 20. februara i Proslava Tomasa Vinterberga, koju je režirao profesor Boris Liješević sa svojom klasom glume i koja će biti prikazana 27. februara. Kao prvo, dramski tekst se ne bira prema želji upravnika ili reditelja i njihovim koncepcijama, već je glumački ansambl u fokusu. Glumci aktivno učestvuju u izboru teksta jer tekst mora da odgovori njihovim potrebama kako bi radeći na tekstu svaki glumac imao prilike da se razvija i da svi zajedno ojačaju kao ansambl. Takođe, važno je da odabrani tekst nudi mogućnost za istraživanje i proširenje horizonta znanja svakog glumca kako po pitanju glumačke tehnike, tako i šireg obrazovanja, jer glumac koji se ne razvija regresira. Studenti glume Jasne Đuričić su rad na predstavi Tri zime iskoristili da bi istraživali do tada njima nepoznato istorijsko nasleđe Jugoslavije i pokušali da razumeju šta njima ono znači i kako ovo nasleđe utiče na njihove živote.

DUH ZAJEDNIČKOG RADA

Studenti Borisa Liješevića su se kroz Proslavu bavili fenomenom seksualnog nasilja nad decom i mladima. Razgovarali su sa žrtvama nasilja i sa borcima protiv nasilja. Tokom rada su došli do zaključka da je za sve što se dešava u Proslavi veoma važno i poznavanje danskog mentaliteta, njihovih porodičnih odnosa i značaja koji se pridaje porodičnim proslavama pa je i tome posvećeno posebno istraživanje. Zahvaljujući istraživanjima svaki glumac je imao stav i prema temi i prema svom liku i prema svim ostalim likovima. Dalje, prosečna predstava se u repertoarskom pozorištu postavi za mesec, do mesec i po dana. Studenti glume na svojoj predstavi rade minimum semestar (četiri meseca). Ovako dug proces je omogućio u Tri zime da svi glumci prođu kroz sve uloge i da se tek na kraju procesa fiksira podela. U slučaju obe predstave duh zajedničkog rada je učinio da je svako imao dovoljno vremena da razradi svoj lik iz materijala koji je nudio tekst i da svi zajedno postanu harmoničan ansambl. Zahvaljujući tome mladi glumci su mogli da odigraju ne samo kompleksne karaktere već i da igraju isti karakter u različitim životnim fazama. Ta posvećenost u kreiranju karaktera vidi se i kod tzv. epizodnih likova kao npr. istovremeno ekscentrična i tragična Karolina Amruš koju u Tri zime igra Ana Rudakijević i kod tzv. glavnih likova, npr. Krestjan koga igra Stefan Starčević u Proslavi koji na porodičnoj proslavi razotkriva svog oca (Jovan Veljković/Miloš Lučić) kao seksualnog zlostavljača svoje dece. Tri zime i Proslava su predstave u kojima fokus nije na atraktivnoj scenografiji, ili prepoznatljivom rediteljskom rukopisu, ili dosad neviđenom eksperimentu, ili otvorenom društvenom angažmanu, već na posvećenoj igri svakog člana glumačkog ansambla u kojoj svako daje svoj maksimum da bi postali ansambl koji zajedno diše. Zato što glumci tako pristupaju predstavi gledalac skromnu scenografiju i kostime posmatra kao deo rediteljskog postupka u kome sve nastaje iz teksta pozorišno logično i opravdano. U vreme kada su još uvek živi strahovi od lokdauna i izolacije Tri zime i Proslava vraćaju u pozorište osećanje zajedništva.

KAKO STVORITI POZORIŠTE

Ipak, Tri zime i Proslava bi ostale samo uspešne diplomske predstave koje je videla ispitna komisija da nije nastupila promena u razumevanju pozicije pozorišta – ne treba čekati da te neko pozove u pozorište već stvoriti pozorište tu gde radiš, od onoga što imaš, sa onima u koje veruješ. “Promenu” svi studenti Akademije doživljavaju kao svoje pozorište. Studenti koji ne igraju u predstavi aktivno pomažu kolegama: organizuju prodaju karata, učestvuju u oglašavanju, brinu o tehnici i o publici. “Nedelja Promena” ove godine daje prikaz različitih pozorišnih radova sadašnjih studenata i onih koji su netom završili studije. To je veoma važno mladom čoveku jer mu daje osećaj sigurnosti – da neće nakon stečene diplome biti “odsečen” od okruženja u kome je stasao i isto tako daje mu motiv da svoje iskustvo prenese onima koji tek stižu. Tako na primer, Bojana Milanović koja je za ulogu Dženis Džoplin dobila čitav niz nagrada i sada je član SNP-a, na “Nedelji Promene” nastupa u duodrami, autorskom projektu Gidionov čvor zajedno sa koleginicom Simonidom Mandić koja je glumu završila u Sarajevu. Glumica Aleksandra Arizanović se bavi i glumom i plesom – na 24. Festivalu koreografskih minijatura dobila je Nagradu Ohrabrenje. U “Nedelji Promene” nastupa sa dve predstave – plesnom predstavom Vrpca (zajedno sa Jelicom Arizanović) i duodramom Paklena noć koja se igra na sceni Dom b-612 (zajedno sa Rastkom Mićićem). Mlada ekipa iz “Promene” koja je na Sceni Studio JDP-a imala premijeru predstave Beogradska trilogija ovu predstavu takođe igra u okviru “Nedelje Promene”. Glumac Aljoša Đidić koji i dalje igra u Tri zime iako igra i u SNP-u, nastupiće i sa svojim autorskim projektom Krojcerova sonata. Iako “Promenu” vode uglavnom mladi ljudi oni u hodu uče i kako da se nose sa gubicima – večeras (24. februar) je veče posvećeno mladoj glumici Dostani Nikolić koja je iznenada preminula posle kraće i teške bolesti. Ona je bila aktivna i posvećena članica “Promene” i njene kolege su odlučile da ovogodišnji festival posvete njoj. Na taj način članovi “Promene” pokazuju da su u stanju da gubitak pozitivno integrišu u svoj rad.

Koliko god da je “Promena” uspešna sada, oni su ipak svesni da pozorište pod ovim imenom ne počinje sa njima već da su oni naslednici istoimenog pozorišta koje je osnovano krajem sedamdesetih. “Nedelja Promene” se završava predstavom Za šta biste dali svoj život? koju je režirao reditelj Haris Pašović, jedan od ključnih umetnika prve “Promene”. Sadašnja “Promena” je jedan od koproducenata ove predstave. U vremenu kada se sve planira od doručka do ručka ovi mladi umetnici gledaju dalje, pa će ovogodišnja “Nedelja Promene” biti zaokružena javnom tribinom na kojoj će se razgovarati o budućnosti njihovog pozorišta. Rešeni su da stvaraju svoje pozorište ovde i sada i spremni su da se za to bore. Nadamo se da će održati časnu reč koju su dali u nedelju 20. februara na početku festivala, a koja glasi: “Danas kada počinje ‘Nedelja promene’ dajem časnu promenašku reč da ću dolaziti na svaku postavku i rasklanjanje predstave, da ću deliti svaku objavu ‘Promene’, da ću gledati svaku predstavu i da neću dozvoliti da se ‘Promena’ ikada više ugasi!” Držimo ih za reč.