Kada je praistorija u pitanju, prostor na kojem živimo bogat je značajnim nalazima. To se naročito odnosi na srednje i mlađe kameno doba – biser kao što je lokalitet Lepenski Vir, kao i ostaci vinčanske i starčevačke kulture, jesu izvanredno svedočanstvo o drevnim ljudskim zajednicama u ovom delu sveta. Međutim, tragovi iz još dublje prošlosti, iz paleolita, tj. starijeg kamenog doba, gotovo su potpuno bili nedostajali, ili se bar tako činilo – sve do ovog leta.

Naime, sredinom avgusta je završena ovogodišnja kampanja istraživanja dveju pećina – Velike i Male Balanice, koje se nalaze u Sićevu, nadomak Niša. Prema tvrdnjama rukovodioca istraživanja prof. dr Dušana Mihailovića, na ovom nalazištu je prikupljeno čak više hiljada alatki koje je proizveo pračovek – neandertalac. To bi samo po sebi bilo izvanredna vest, ali je nadopunjena i pronalaskom iz dubljih, starijih slojeva Male Balanice, gde je otkrivena vilica hominida, još drevnije ljudske vrste, koja je prethodila neandertalcu. Što je značilo da su u istoj pećini, ali u drugo vreme, taj prostor nastanjivala dva tipa pračoveka!

Iako je priličan broj domaćih medija preneo ove informacije, to u stvari nisu bile tako "friške" vesti, kao što je u prvi mah izgledalo, s obzirom da su strane agencije o tome izvestile još pre dve godine. Razlog što je ovdašnja javnost o tome bila obaveštena sa zakašnjenjem jeste upravo zaštita ovog nalazišta, od nas samih. Naime, izgleda da su istraživanja, koja su započela pre nekoliko godina, inspirisala i nepoznatog genija iz naroda, koji je verovatno došao do zaključka da se u pećini traga za zakopanim zlatom. U nameri da on bude prvi koji će se tog blaga dočepati, u unutrašnjosti pećine Male Balanice iskopao je rupu dubine čitava četiri metra. Kada je ekipa Narodnog muzeja u Beogradu koju je predvodio arheolog Dušan Mihailović ispitivala situaciju nastalu nakon ovog vandalskog raskopavanja, u izbačenoj zemlji je otkriveno nešto što je možda bilo (bar sa naučne tačke gledišta) vrednije od ćupa sa zlatom: ostatak donje vilice hominida – što je najstariji do sada pronađeni trag o ljudskom prisustvu na ovom tlu.

Može se samo spekulisati o tome šta je sve zauvek izgubljeno ovako nekontrolisanim kopanjem, ali je odlučeno da se slične situacije u budućnosti spreče tako što se u domaćoj javnosti ne bi govorilo o ovom nalazu, sve do izgradnje kapije koja zabravljuje pećinske ulaze.

PEĆINSKO BLAGO: "Kost koja je pripadala hominidu pronađena je još 2006. godine", kaže Dušan Mihailović. "Bilo je to u vreme kada smo počeli da raščišćavamo nalazište, koje je prilično oštećeno. Naravno, smešno je kada razmišljate da su ti ljudi tragali za nekakvim zlatnim predmetima u slojevima koji su stari stotinama hiljada godina, u glini i kamenu…

Ja sam iskopavanja u tim pećinama započeo još 2004. godine, i prvo smo počeli da istražujemo Veliku Balanicu, gde smo pronašli ogromnu količinu kamenog oruđa, za koje smo odmah uvideli da pripada srednjem paleolitu i da se može vezati za neandertalce, a godine 2005. smo pronašli kamena oruđa i u manjoj pećini, Maloj Balanici, i to na površini tla. Kost hominida se nalazila u slojevima znatno ispod nivoa na kome smo pronašli neandertalske artefakte, dakle brzo smo došli do zaključka da su u pitanju puno stariji nalazi. S obzirom da sam tada uspostavio saradnju sa koleginicom Mirjanom Roksandić, profesorkom antropologije na Vinipeg univerzitetu u Kanadi, odlučili smo da bi nekakvu informaciju trebalo plasirati u javnost, tako da smo dali izjavu agenciji Rojters, što niko u Srbiji nije čak ni primetio, i moram reći da sam zbog toga bio srećan, zato što sam se plašio da bi objavljivanje vesti značilo da će neko nepozvan opet otići u pećinu i krenuti da kopa…"

Nakon što su obe pećine zaštićene, leta 2010. godine je, konačno, i u našim medijima obelodanjena informacija o nalazima u Velikoj i Maloj Balanici. U međuvremenu, tokom 2008–2009, tim arheologa je prosejavao odbačenu zemlju koja je ostala iza tragača za blagom, i tu su zatekli još četiri nalaza kostiju, takođe delove donje vilice i delove postkranijalnog skeleta, falange i ključne kosti hominida, ali je taj materijal toliko fragmentovan da je teško izvršiti precizniju analizu. Ipak, s obzirom da su ljudski ostaci iz tako duboke prošlosti u čitavom svetu prava retkost, i da su na većini nalazišta nađene samo po jedna ili dve kosti, može se pretpostaviti da bi nastavak iskopavanja unutar pećina u Sićevu mogao da pruži još mnoga iznenađenja.

Jedno od važnih pitanja je utvrđivanje starosti kosti vilice hominida. Uzorkom se u ovom trenutku bave vrhunski autoriteti u ovoj oblasti iz Francuske i Kanade, koji bi trebalo da rezultate analize saopšte u roku od nekoliko meseci. Za pretpostaviti je da će objavljivanje starosti nalaza biti od značaja već i zbog toga što će to odrediti vreme najranijeg (bar za sada poznatog) prisustva čoveka na našem području. U iščekivanju rezultata analize, Dušan Mihailović ističe: "Trenutno, naše su informacije pomalo kontradiktorne. Na osnovu ostataka faune koja je tu pronađena čini se da je nalaz star oko 130 hiljada godina. Međutim, postoje elementi koji upućuju na znatno veću starost od preko 150.000 ili 200.000 godina, što bi bila minimalna starost, dakle ne bi bilo iznenađenje ako se utvrdi da je nalaz star 300.000 godina ili više, ali je sada o tome nezahvalno nagađati. Ono što je zanimljivo jeste da ta vilica ima veoma arhaične karakteristike. O tome bi verovatno mogla više da kaže antropolog Mirjana Roksandić, ali čini se da vilica najviše odgovara primercima koji su stari između 600.000 i milion godina."

Za razliku od ogromne količine alatki neandertalskog porekla, njihovi preci, hominidi, koji su takođe poznavali veštinu izrade oruđa, nisu ostavili tragove svog prisustva u sićevačkim pećinama. Izuzetak je kamena alatka nađena u Velikoj Balanici, jedan jedini odbitak za koji se pretpostavlja da bi moglo da bude delo hominida. Ova pećina još nije u potpunosti istražena – za sada su iskopavanja vršena na ulaznom delu, a tek predstoji rad na ostatku prostora, gde je uočen sloj bogat nalazima. Velika Balanica je duga oko 35-40 metara, široka 15-20 metara, dok se na udaljenosti od svega desetak metara nalazi Mala Balanica, dužine nekih 25 metara i širine između 5 i 7 metara. Manja pećina je u jednom momentu verovatno bila potpuno ispunjena sedimentom, zahvaljujući čemu se i očuvala.

"Malobrojna su nalazišta na Balkanu na kojima postoji tako veliki broj ostataka iz tog perioda", naglašava Mihailović. "Ali je situacija jedinstvena i zato što se tu nalaze dve pećine, koje sadrže nalaze iz istog razdoblja. Mi možemo da pretpostavimo da je čovek tu veću pećinu, koja je veoma pogodna za boravak ljudi, koristio kao bazni logor, a da se u manjoj pećini bavio nekim specijalizovanim aktivnostima, i još 2005. godine smo pretpostavili da je mala pećina mogla da posluži i za sahranjivanje. Čini mi se da sam tada to čak i izjavio u razgovoru za neke novine, i nije prošlo ni godinu dana kada smo u Maloj Balanici pronašli ostatke hominida. Do sada, međutim, nema elemenata koji bi upućivali da se tu zaista radi o sahranjivanju, veća je verovatnoća da je ta individua stradala negde u blizini, ili možda u samoj pećini, zato što smo ostatke našli u jednom udubljenju u unutrašnjosti pećine, zajedno sa kostima hijena, pećinskog medveda i kozoroga, tako da su ti ostaci verovatno akumulirani prirodnim putem, ili ih je možda tu dovukla hijena."

Pretpostavlja se da je pećine mogla da nastanjuje grupa od nekih desetak individua, a teoretski je ta grupa mogla da broji i 25 osoba. Oni su tu, po svojoj prilici, dolazili sezonski, a verovatnije je da ostaci koji su na tom mestu nađeni potiču od više kratkih boravaka nego od jednog dužeg perioda naseljavanja. Pa ipak, jasno je da je u dalekoj prošlosti to bio prostor privlačan čovekovim precima.

PARK IZ NAJSTARIJEG DOBA: U našem vremenu, igrom slučaja, ovaj lokalitet se nalazi na mestu koje itekako može da privuče posetioce. Pećine su locirane u blizini puta Niš–Dimitrovgrad, na svega 20 kilometara od aerodroma, neposredno kraj hotela i usred parka prirode Sićevačka klisura. Stiče se utisak da bi država trebalo da bude slepa pa da ne uvidi kulturni značaj i turističke potencijale jednog takvog nalazišta, i to u kraju zemlje kojem su gotovo očajnički potrebne investicije. "I na širem području u blizini Niša prepoznali smo lokalitete sa ostacima iz paleolitskog perioda, koje bi tek trebalo detaljno istražiti", objašnjava Mihailović. "Recimo, u Prekonoškoj pećini smo našli srednjopaleolitske artefakte. Nekih desetak kilometara od Balanice, u pećini Pešturina u selu Jelašnica, nedavno smo naišli na izvanredno očuvane ostatke takođe iz srednjeg paleolita. Možda preterujem, ali čini mi se da smo na putu da u Sićevačkoj klisuri i Niškoj kotlini vidimo nešto što liči na Francusku i njihov Perigord i Dordonju, gde imate gustu koncentraciju paleolitskih nalazišta, i gde već postoji paleolitski turizam… U Krapini, u Hrvatskoj, u blizini poznatog nalazišta sa ostacima neandertalskog čoveka, nedavno je izgrađen muzej koji je otvorila predsednica hrvatske vlade, muzej u koji su uložena sredstva koja prevazilaze cifru od milion evra… To znači da je hrvatska država stala iza jednog takvog projekta, a drago mi je i što se naša država zainteresovala za ove nalaze u Sićevu i što ćemo i mi moći da stvorimo uslove za konzervaciju i prezentaciju nalaza, možda u budućnosti i za izgradnju muzeja u blizini pećine."

Čak i kada se stavi po strani zaista izvanredno otkriće ostataka hominida, Balanica pleni bogatstvom neandertalskih nalaza, pretpostavljene starosti 50.000–80.000 godina, kojih u nas ranije gotovo da nije ni bilo. Pre više od sto godina je prilikom iskopavanja na području Skadarlije u Beogradu, pronađena jedna neandertalska lobanja, koja je tokom prvog svetskog rata izgubljena. Na nekim drugim lokalitetima nađeni su po jedan zub ili deo lobanje. U Hrvatskoj i susednim zemljama pronađeno je dosta ostataka neandertalaca, kao i u drugim krajevima Evrope i Bliskog istoka.

Neandertalska oruđa iz Balanice načinjena su od kvarca, materijala koji se smatra da je lošijeg kvaliteta. Alatke bolje kakvoće, od kremena, nisu toliko brojne – s obzirom da nema dokaza o postojanju razmene, verovatno je da su ih sami stanovnici pećine dopremili sa udaljenosti od nekih dvadesetak kilometara, što je poznata praksa u srednjem paleolitu. Tek u kasnijem periodu, mlađem paleolitu, menja se sistem nabavke, pa su sirovine za izradu oruđa, putem razmene, često nabavljane i sa udaljenosti od par stotina kilometara.

Alatke iz Balanice su imale različitu namenu. Na primer, pronađeni su šiljci koji su verovatno predstavljali vrhove kopalja. Smatra se da neandertalci nisu bacali koplja, nego su ih koristili kao oružje za ubadanje životinja iz zasede. Mada, nije isključeno da su u nekim momentima bacali koplja, zato što su na jednom nalazu u Šeningenu, u Nemačkoj, nađena očuvana drvena koplja koja su imala dobre balističke karakteristike. Balanica je bogata alatkama koje su služile kao strugači za obradu krzna i kože, zatim raznim svrdlima, nazubljenim odbicima koji su služili u obradi drveta, i brojnim drugim alatkama.

Prema rečima arheologa, nije pronađen bilo kakav predmet koji ne bi mogao da se nazove alatkom, već je služio u neke druge svrhe, iako nije isključeno da bi to moglo da se desi u budućnosti. U Bugarskoj su, recimo, nađeni predmeti sa jasno vidljivim urezanim motivima, tako da nije sporno da su ih neandertalci obradili – reč je o kosti sa nalazišta Bačo Kiro koja ima ugraviran cik-cak motiv, i o jednom oblutku iz pećine Temnata, takođe u Bugarskoj, gde se pojavljuju urezane paralelne linije. Slična svedočanstva postoje i u drugim delovima Evrope, ali su ona, prema mišljenju naučnika, manje ubedljiva. Imajući u vidu da se Temnata nalazi u severozapadnoj Bugarskoj, veoma blizu granice sa Srbijom, sasvim je moguće da se takvi nalazi pojave i kod nas.

DRUGAČIJA SLIKA: Inače, neandertalci su praljudi koji su se pojavili u periodu od pre 130.000 godina, da bi se njihovi tragovi izgubili pre oko 30.000 godina (iako još uvek postoje polemike oko ovih datuma), i neko vreme su živeli paralelno sa precima savremenih ljudi. Uprkos činjenici da su njihove fizičke karakteristike bile nešto drugačije od savremenog čoveka, danas se čini prilično udaljenom vizija neandertalca kao čoveka-životinje, kao što je bilo uobičajeno mišljenje krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Reklo bi se da savremena nauka dolazi do zaključka da je neandertalac bio ne tako različit od savremenog čoveka.

Dušan Mihailović komentariše: "I danas je najzastupljenije shvatanje da neandertalci, za razliku od savremenih ljudi, nisu posedovali razvijene kognitivne sposobnosti, a svojevremeno se verovalo da nisu posedovali čak ni moć govora. Međutim, pre par decenija je u pećini Kebara u Izraelu nađena hioidna kost neandertalca na osnovu koje je utvrđeno da su oni imali sličan govorni aparat kao savremeni ljudi. Što se tiče njihovih kognitivnih sposobnosti, evolucioni psiholozi i neki arheolozi su došli do zaključka da su neandertalci posedovali kratkoročnu memoriju, da su imali razvijenu tehničku i društvenu inteligenciju i da su se dobro snalazili u prirodnoj sredini. Nedostajala im je, međutim, tzv. fluidna inteligencija, koja bi povezala sve te različite domene, što je karakteristika savremenog čoveka. Ipak, te pretpostavke je teško dokazati. Nezahvalno je upoređivati svedočanstva o simboličkom mišljenju kod neandertalaca, stara 50.000–100.000 godina sa paleolitskom umetnošću koja je znatno poznijeg datuma. Anatomski moderan čovek pojavio se još pre 200.000 godina, a pećinsko slikarstvo i predmetna umetnost pre 35.000 godina. Može se postaviti pitanje – ako je savremeni čovek bio superioran u kognitivnom i svakom drugom smislu, zašto se paleolitska umetnost nije pojavila ranije."

Na kraju, možemo se zapitati – od kakvog je značaja nalaz iz pećine Balanice za izučavanje neandertalskog čoveka? "Od velikog je značaja ne samo za nas nego i za mnoge stručnjake u svetu", nastavlja Mihailović. "Do sada se smatralo da su u periodu pre 750.000–130.000 godina Evropu naseljavali isključivo neandertalci i njihovi direktni preci, predstavnici vrste Homo hajdelbergenzis. Sada vidimo da je morfološka varijabilnost hominida u to vreme bila znatno veća i da se situacija na Balkanu može uporediti sa situacijom na Bliskom istoku koji su u jednom momentu naselili i neandertalci i savremeni ljudi. Na ovom prostoru, dakle, treba tražiti odgovore na ključna pitanja rane evropske praistorije, uključujući i pitanje pojave anatomski modernog čoveka i njegove materijalne kulture. S tim u vezi, moram da pomenem da naša istraživanja nisu ograničena samo na Balanicu. Narodni muzej u Beogradu već godinama istražuje jedno fascinantno nalazište – Šalitrenu pećinu kod Mionice, gde su nađeni brojni ostaci rane kulture savremenog čoveka. Obe pećine istražuju isti stručnjaci i oba projekta imaju međunarodni karakter. Nažalost, iz potpuno nepoznatih razloga, iskopavanja Šalitrene pećine su ove godine dovedena u pitanje. Nadam se da do prekida istraživanja neće doći i da će Ministarstvo kulture podržati oba projekta. Mi smo sa veoma ograničenim sredstvima došli do izuzetnih rezultata, ali da bismo otišli korak dalje, neophodna nam je podrška države."