Nedavna radna poseta Nebojše Bradića Parizu predstavljena je iz Ministarstva kulture Srbije, čini se, glasnije nego ministrove prethodne posete ove godine: Briselu, Kini, Brazilu, Nemačkoj, Egiptu, Makedoniji i Crnoj Gori. Bio je to povod da, osim o poseti Parizu, postavimo gospodinu Bradiću još nekoliko pitanja o aktuelnostima u kulturi.

VREME: Koji su konkretni rezultati vaših razgovora u Parizu sa francuskim ministrom kulture Frederikom Miteranom i sa generalnom direktorkom Uneska Irinom Bokovom?

NEBOJŠA BRADIĆ: Unesko će uputiti 50.000 dolara kao hitnu pomoć za obnovu spomenika kulture koji su oštećeni u nedavnom zemljotresu koji je pogodio Kraljevo. Pored toga, dogovoren je i dolazak Uneskovih stručnjaka koji će u saradnji sa našim ekspertima precizno utvrditi koje mere treba da budu preduzete da bi se oštećeni objekti kulture valjano obnovili. U domenu naše kontinuirane saradnje sa Uneskom, za Ministarstvo kulture je veoma važan zajednički rad na zaštiti našeg kulturnog nasleđa na listi Uneska, kao i trud koji ulažemo da prisustvo Srbije na toj listi proširimo. Manastir Manasija, Rajačke pivnice, Caričin grad i tvrđave u Baču i Smederevu nalaze se na Uneskovoj listi kandidata za titulu objekta svetske kulturne baštine. Pored toga, Srbija priprema i predloge za listu svetske nematerijalne kulturne baštine. Za sada se slava spominje kao najozbiljniji budući predstavnik naše zemlje na listi na kojoj se već nalaze flamenko, licidarsko srce, akupunktura… Generalnoj direktorki Uneska predložili smo i da deo arhiva Jugoslovenske kinoteke bude uvršten u arhivu Uneska i na tome će se u narednom periodu intenzivnije raditi.

Drugi veoma važan rezultat je dogovor sa francuskim ministrom Miteranom da se tokom Kanskog festivala 2011. godine organizuje prateći program posvećen predstavljanju srpskog filma francuskoj publici, kao i da umetnici iz Srbije budu počasni gosti pozorišnog festivala u Avinjonu i festivala fotografije u Arlu. Sa Miteranom je, inače, najviše reči bilo o saradnji Srbije i Francuske u oblasti kinematografije, i moj francuski kolega je ponudio našim stručnjacima korišćenje iskustava Audio-vizuelnog instituta Francuske, jednog od vodećih u svetu, posebno kada je reč o čuvanju i predstavljanju audio-vizuelnog nasleđa.

Godina knjige i jezika je na polovini. Jedan od njenih najbitnijih ciljeva, ako ne i najbitniji, jeste donošenje Zakona o izdavaštvu. Javna rasprava se "spotiče" o način finansiranja Centra za knjigu. Da li imate rešenje?

Nije reč samo o jednom, već o paketu zakona koji se odnose na knjigu kao kulturno dobro. Rešeni smo da stvorimo bolje zakonske uslove za razvoj čitave oblasti. Pored zakona o izdavaštvu, pred poslanike u skupštini izlazimo sa zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti, zakonom o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i zakonom o obaveznom primerku. Dokle god traje javna rasprava, nema, kako kažete, spoticanja, već postoje manje ili više konstruktivna sučeljavanja stavova i mišljenja. Autori zakonskih predloga na taj način dobijaju priliku da preispitaju svoje ideje i dođu do najprihvatljivijih rešenja. Inicijativa izdavača, pisaca i drugih, o osnivanju Centra za brigu o knjizi nailazi na naše prihvatanje. U razmatranju organizacionih načela rada ovakvog Centra preispitana su iskustva iz drugih zemalja i predloženo je, za naše uslove, najracionalnije rešenje. Centar za knjigu ne može da sprovodi svoje aktivnosti samo od novca iz budžeta, već mora većim delom da se finansira od sredstava koja se obezbeđuju iz drugih izvora.

Kad će biti otvoren Narodni muzej u Beogradu?

Očekujem da Narodni muzej za posetioce bude otvoren 2013. godine. Trenutno je u toku druga faza konkursa za idejno rešenje za rekonstrukciju Muzeja. U prvoj fazi konkursa žiri je odabrao pet predloga koji su prošli u drugi krug, a 29. novembra biće predstavljeno izabrano idejno rešenje, nakon čega će uslediti i izložba pristiglih radova. Već naredne godine trebalo bi da počnu i radovi na realizaciji projekta.

Predsednik države nam je nedavno poručio da će iduća godina biti veoma teška. Kako će se ta najavljena loša situacija odraziti na budžet za kulturu?

Očekujemo ne manji budžet nego ove godine, a svakako sa izvesnim uvećanjem za oblasti od izuzetnog značaja. Tu spada pre svega promocija srpske kulture u svetu. U ovoj oblasti smo već uspostavili određenu dinamiku aktivnosti. Očekujemo i uvećanje budžeta za kulturno nasleđe i oblast kulturnih industrija.