Gradski konkurs
karikatura: v. stankovski
Prioriteti – jaja, vez i haljine
Na nekompetentnost komisije, aroganciju gradskih vlasti i manipulaciju budžetskim sredstvima reagovali najistaknutiji umetnici, kulturni stvaraoci i udruženja zahtevajući da gradska sekretarka podnese ostavku, a konkurs bude poništen
Isto kao i prošle godine, samo gore – ocena je kojom kulturna i stručna javnost ocenjuje rezultate Konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi Sekretarijata za kulturu grada Beograda, objavljenih 23. marta. Za samo jedan dan, više od 500 ljudi potpisalo je peticiju za smenu Ivone Jevtić, gradske sekretarke za kulturu, i poništavanje rezultata gradskog konkursa zbog "malverzacija i zloupotreba koje već dve godine zaredom omogućavaju podobnim i javnosti potpuno nepoznatim organizacijama dobijanje sredstava namenjenih kulturnoj produkciji". U nedelju se čak pronela vest da je gradska vlast primetila nezadovoljstvo dela njenog građanstva, pa da razmišlja o odlasku Ivone Jevtić sa idejom da će kulturna javnost, zadovoljena takvom žrtvom, zaboraviti da joj po pitanju Konkursa na prvom mestu ipak smetaju rezultati pa potom neodgovornost gradske sekretarke. Ubrzo se, naravno, ispostavilo da je vest bila neosnovana.
Rezultati Konkursa objavljeni su 23. marta na sajtu Grada Beograda, bez informacije o brojevima prispelih, odnosno prihvaćenih i odbijenih kandidata, i o budžetu koji im je podeljen – ko hoće, neka sabira. Elem: za 411 odobrenih projekata u 13 oblasti ove godine biće izdvojeno oko 116,1 milion dinara što je oko 984.000 evra. Koliko projekata je odbijeno – ne zna se. Redakcija "Vremena" je pokušala da dobije ove informacije, i još neke, od gradske sekretarske Ivone Jevtić, ali odgovore na pitanja poslata u petak nismo dobili do utorka, iako je obećano.
Najviši dodeljeni iznos je iz oblasti Umetnička igra: pet miliona dinara dobiće 15. Beogradski festival igre, gotovo trećinu od ukupnog novca koliko je Grad odvojio za ovu oblast. Sledeća plasirana je Kolarčeva zadužbina, kojoj je prihvaćeno osam projekata u ukupnoj vrednosti od 4,7 miliona dinara. Sledi Beogradska filharmonija sa četiri miliona dinara, naknada za projekat "Besplatni koncert na otvorenom" koji je već održan juna prošle godine.
Imena članova komisija koji su odlučivali ko će dobiti novac a ko neće, nisu objavljena, kao i njihovi kriterijumi. Jasno je samo da im mnogi važni i renomirani učesnici naše kulture nisu bili po volji. Srpski PEN centar, organizacija koja postoji više od 90 godina, kao i na prošlom konkursu, ni na ovom nije dobila ni dinar za programe potvrđene i u međunarodnoj javnosti.
"U takvoj doslednosti Sekretarijata za kulturu, njegovih stručnih komisija, kao i gradonačelnika Beograda, prepoznaje se politička arbitrarnost, kao i nastojanje da se marginalizuje vrhunska kultura i da se onemogući realizacija programa koji su značajni za savremenu srpsku književnost i kulturu", piše između ostalog u protestu PEN centra, u kome se upozorava da su na Gradskom konkursu "izdašnu podršku dobile mnogobrojne organizacije čiji rad ne postoji u srpskoj kulturi, organizacije koje su nastale nedavno, pa samim tim nemaju nikakvu proverljivu istoriju delovanja, kao i projekti koji ne bi mogli da izdrže elementarnu kritičku proveru".
I Srpsko književno društvo već drugu godinu, po mišljenju Komisije u oblasti književnosti (stvaralaštvo i prevodilaštvo), ne zaslužuje novac iz gradskog budžeta. "Večernje novosti" su objavile da su njene članice bile direktorka Biblioteke grada Jasmina Ninkov, dr Nada Mirkov Bogdanović i Irena Aleksić, i da odluka da se SKD i PEN centru ne dodele sredstva, nije bila jednoglasna. SKD smatra da se "radi o nedvosmislenoj diskriminaciji jednog reprezentativnog udruženja i pokušaju gašenja njegovih programa. Novac je, s druge strane, za nejasne programe, dodeljivan i organizacijama koje ne postoje čak ni na internetu. Ponovo se, i to ne samo kada je SKD u pitanju, odlučivalo, ne na osnovu javnog interesa u kulturi, već na osnovu privatnih interesa pojedinaca i grupa." Istovremeno, Komisija je ocenila da, na primer, Udruženju građana Grupa 8 treba dati 700.000 dinara za projekat "Trk u biblioteku", Matici iseljenika Srbije za projekat "150 godina srpske književnosti na severnoameričkom kontinentu" – 700.000 dinara, Dejanu Stojanoviću / Matica iseljenika Srbije 350.000 dinara za pripremu Izabranih dela Dejana Stojanovića (srpsko-američki pesnik, publicista, poslovni čovek i bivši novinar rodom iz Peći – vidi Vikipediju), Udruženju građana "Jupiter" za projekat "Ko čita ne skita" – 690.000 dinara…
Ovakvih primera ima koliko hoćete (vidi okvir). Komisija koja je projektima u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti dizajn i arhitektura, podelila 13 miliona dinara, procenila je da 40 ULUS-ovih izložbi, koliko ih ovo udruženje priredi godišnje, vredi 380.000 dinara (ULUS sledeće godine obeležava vek od osnivanja), a da više nego duplo, 780.000 dinara, treba dati Udruženju za pomoć deci, omladini i porodici za projekat "Ja sam koliko znam", odnosno da nešto malo manje nego duplo, 700.000 dinara, zaslužuje Udruženje građana "Art salon lepih umetnosti" sa projektom "Taj divni svet platna". Zatim: Centar za osnaživanje socijalno isključenih kategorija građana "4M" dobiće 650.000 za projekat "Talenti trećeg doba – mala škola slikarstva i veza", Udruženje građana "CED rupa" – 550.000 dinara za radionice oslikavanja uskršnjih jaja "Nesvršena sfera", a preduzeće Suzana Perić d.o.o. 400.000 za projekat "Jubilej – 20 godina rada Suzane Perić".
U vreme pisanja ovog teksta, održava se Okrugli sto o rezultatima Konkursa grada Beograda za podršku projektima u kulturi, u organizaciji Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva, Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije i Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji. Razgovara se o konkursima kao naročitim instrumentima kulturne politike.
Tekst na ovu istu temu objavili smo i prošle godine. I naravno da se nadamo da će ovaj sadašnji biti poslednji.
Biseri
Komisije Gradskog konkursa za projekte u kulturi izabrale su 65 projekata organizacija koje a) nisu registrovane za oblast kulture, b) registrovane su neposredno pred ovaj Konkurs ili c) koje su se neposredno pred Konkurs preregistrovale tako da im kultura postane osnovna delatnost. U odnosu na ukupan broj izabranih projekata (411), to je 15,82 odsto. Dodeljeno im je 34.860.000 dinara tj. 30 odsto od ukupno dodeljenih sredstava na ovom Konkursu – 116.209.500 dinara.
Na primer, za kulturu nisu registrovani:
Pravoslavno sportsko društvo Sveta Srbija (100.000 za Vidovdanski koncert "Srbija se rodi") – sportsko udruženje; Udruženje za zaštitu mladih (700.000 za Festival mladih talenata Beograda) – građansko društvo i participacija mladih u javnom životu Republike Srbije; Fondacija RHM (100.000 za Žuravlji i 100.000 za Srpsku elegiju) – osnivač Goran Petronijević, advokat Bratislava Dikića, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem; Centar za humanu politiku (350.000 dinara za Amaterski pozorišni omladinski festival) – registrovan kao Bošnjački preporod, zastupnik im bio Jasminko Hadžisalilović, član Tolerancija Srbija, odbornik na listi Šta radite bre na BG izborima; Mreža za poslovni razvoj (200.000 za Zimsku bajku) – sprovođenje edukacije i motivisanje kroz programe; Udruženje građana Level 9 grupa (750.000 za "Moć poezije") – razvoj i afirmacija informaciono komunikacionih tehnologija, sporta, kao i zaštita životne sredine; Pokret za evropski razvoj obrazovanja – PERO (500.000 za Omladinski kulturni maraton) – unapređenje obrazovanja u svim sferama društva; Udruženje "Human District" (350.000 za "Veče opere") – promovisanje i primena ljudskih prava, održivi razvoj, ekologija i životna sredina; Udruženje građana "Probudimo svest" (250.000 za Letnji kulturno-ekološki centar) – održivi razvoj, zaštita životne sredine, obnovljivi izvori energije, organska poljoprivreda, zdravstvo, nauka, turizam, kultura, filozofija, religija i sport; Magično zrno (800.000 za "Naučimo kroz scenski pokret"); Centar za poslovne veštine (400.000 dinara za Turnir u igrici "Da rat ostane samo igra – proboj solunskog fronta); Institut za procenu bezbednosti rizika (300.000 za "Mladi i muzeji")…
Registrovani pred Konkurs:
Udruženje "Lira Media" (750.000 dinara za "Sveti Sava u aprilu") – dodalo je kulturu u oblast delovanja 25. decembra prošle godine; Udruženje građana "Protekta" (650.000 za "Ovako se igralo i pevalo") – registrovano 18. januara 2018; Udruženje "Skate Helena" (800.000 za "Umetnost u pokretu") – registrovano 24. januara 2018; Udruženje "Amora 6" (630.000 za "Folklor i više od igre") – promenilo statut 9. januara 2018. da uključuje kulturu; Udruženje građana "BB Art" (800.000 za "SNIMI OVO – kratki spotovi o kulturi") – osnovano 24. 1. 2018; Udruženje građana "Horizont1" (720.000 za "Neukusu treba reći NE – izložba digitalnih fotografija i kratkih dokumentarnih filmova") – promenili statut 19. 1. 2018; Udruženje za pomoć deci, omladini i porodici UPDOP (820.000 dinara za "Savladaj prvi korak ka preduzetništvu") – osnovano 14. 12. 2017. i nema kulturu kao delatnost; Udruženje građana Grupa 28 (750.000 za "Edukacija za mlade – Veštine komunikacije Express yourself") – osnovano 18. 1. 2018; Strateški centar za vitalnost (800.000 za "Uticaj medija na podizanje nivoa svesti o problemima savremenog načina života") – osnovano 27. 11. 2017.
Diskriminacija
Od 80 projekata kojima su konkurisale članice Nezavisne kulturne scene Srbije, a u Beogradu ih ima skoro 50, podržano je devet. Dodeljeno im je ukupno 940.000 dinara. To je pet puta manje nego pretprošle i skoro dva puta manje nego prošle godine
Mnoge od njih postoje više od deceniju i važe za okosnicu naše umetničke scene, poput SEEculta, Remont NUA, CZKD, Stanice – servisa za savremeni ples, BELDOCS festivala, KC Grada. Isto važi i za novije, a već prepoznatljive u javnosti, poput Kreativnog mentorstva, Kameradesa, Lice ulice, Mikroart, Art Brut Serbia. Među njima su i jedini domaći Magazin nezavisne kulture – MANEK, kao i radio-emisija o nezavisnoj kulturi – "Sceniranje". Potpuno je izostala podrška za godišnje programe nekih od najaktivnijih i najprogresivnijih galerija i umetničkih prostora u Beogradu, koji su po kvalitetu i značaju prepoznati i mnogo šire od Beograda i Srbije: Remont galerija, Ulična galerija, Galerija G12Hub, Ostavinska galerija, Umetnomobil. Zatim, odbijeni su: Praksa, prvi mejkerspejs u Srbiji, za godišnji program otvorene radionice i servisa za (samo)produkciju naprednih umetničkih radova,Tačka Komunikacije – Društveni atlas grada, projekat "Vođenje" SEEculta, jedinstvena onlajn baza video-razgovora sa umetnicima i kustosima koji vode kroz odabrane izložbe u galerijama i drugim izlagačkim prostorima u Beogradu… Kompletna lista dostupna je na www.nezavisnakultura.net.
Važno je naglasiti da su konkursi Sekretarijata za kulturu Beograda i Ministarstva kulture glavni i često jedini dostupan izvor finansiranja najrazličitijih oblasti kulture u Srbiji, a posebno onih koje su po svojoj prirodi nekomercijalne, kao što su članice NKSS. Osim delovanja javnih institucija koje imaju redovno finansiranje (ali se i same prijavljuju na konkurse), svi drugi programi, izložbe, filmovi, predstave, portali, obrazovni i debatni programi, festivali i književne večeri, pojedinci i udruženja, umetnici i radnici u kulturi, pre svega su upućeni upravo na različite konkurse na kojima bi njihove predloge projekata trebalo da evaluira komisija i da onima koji ispunjavaju uslove i, u odnosu na kriterijume konkursa, budu najbolje ocenjeni, dodeli sredstva za njihovu realizaciju.
Interes javnosti je izigran ako veliki deo kulture ovog grada biva doveden u situaciju da nestane, iako aktivno, i u kontinuitetu i u teškoj situaciji održava kulturnu ponudu grada raznovrsnom i kvalitetnom. Rezultati konkursa ukazuju da nisu poštovani kriterijumi definisani u Uredbi o dodeli sredstava iz budžeta, a nije poznato na osnovu kojih drugih kriterijuma je odlučivano i uz koja obrazloženja, jer se kriju zapisnici sa sednica komisija, pa čak nisu poznata ni imena njihovih članova.
Posledice ovoga su velike, i drastična diskriminacija organizacija sa nezavisne kulturne scene vodi ka prestanku njihovog rada, koji je i do sada obeležen ogromnim ličnim ulaganjima i neizvesnošću opstanka. Odsustvo podrške u zemlji dovodi i do smanjenja kapaciteta organizacija da učestvuju na konkursima evropskih fondova i tako čitava savremena kulturna scena Srbije dolazi u situaciju sve manje zastupljenosti na regionalnom i evropskom nivou, jer su upravo organizacije i umetnici sa nezavisne scene najaktivniji naši predstavnici van granica naše zemlje.
Sendviči su tu, autobus i parole čekamo
Na osnovu rezultata Konkursa za kulturno stvaralaštvo Beograda,
izražene su sumnje da su sredstva raspodeljena u krugu partijske porodice, kumova, prijateljica i svastika
Ništa to nije novo i čini se kao već poznata priča. Na mesto direktorke Kulturnog centra Beograda dolazi krajem 2014. godine žena koja u biografiji nema podataka da je radila u kulturi, a u kulturu dolazi sa radnog mesta – u pošti. Kulturna javnost se buni. Mediji i društvene mreže prave šale, obaveštavajući nas da je povoljno rešen "slučaj službenice PTT-a". Posle dve godine boravka u Kulturnom centru Beograda direktorka prelazi na upražnjeno mesto sekretara za kulturu grada. Kulturna javnost se ponovo buni, ali to gradske vlasti nije previše uznemirilo. A ni kulturna javnost se nije baš pretrgla u istrajnosti…
Nedavni gradski Konkurs za podršku projektima u kulturi prevršio je svaku meru i doneo novi talas ponižavanja i diskreditovanja kulturnih stvaralaca. Konkursna procedura sprovedena je bez mogućnosti blagovremenog uvida javnosti u kriterijume, imena i stručnost lica u komisiji kao i obrazloženje donesenih odluka. Rezultati konkursa ne samo što bude sumnju da je reč o potpunoj nekompetentnosti već i veoma skupoj oholosti komisija. Ona se ogleda u privatizovanju javnog interesa i ugrožavanju rada izuzetno važnih ustanova, vaninstitucionalnih organizacija, manifestacija sa dugom tradicijom delovanja i poverenjem građenim ne samo na domaćoj već i na međunarodnoj sceni.
Na spisku podržanih projekata najveći broj je onih koji su "počašćeni" sa 50 do 100.000. dinara. Među njima su i neke od organizacija sa kompleksnim programima važnim za čitavu Srbiju. Opet, s druge strane, najviše je onih koji nemaju nikakvu kulturnu legitimaciju niti javno prisustvo, a i registrovani su pred ili, bolje rečeno, za konkurs! Najvećim svotama podržane su sasvim očekivano one organizacije ili "umetnici" koji su svojim portretom ukrasili bilborde vladajuće stranke na gradskim izborima. A bilo bi zanimljivo videti i nezaobilaznu crnu listu onih koji su konkurisali, ali nikako nisu smeli da dobiju sredstva!
Moglo bi se reći da su oba zahteva potpisnika peticije legitimna. Poništavanje konkursa je lekovito i akterima u kulturi Beograda ne preostaje ništa drugo nego da složno i zajedno (ovog puta) istraju do "ispunjenja zahteva". S druge strane, ostaje pitanje nije li isuviše skroman apel da se dužnosti liši sekretarka za kulturu. Veća šteta dolazi od onog ko ju je tu postavio i ko po svemu sudeći donosi odluke u njeno ime.
Treba imati u vidu činjenice iz prethodnih iskustva. Aktuelna i od sile uzavrela vlast ne samo što neće smeniti bilo koga od svojih partijskih vojnika, već se može računati da će oni biti nagrađeni upravno proporcionalno stepenu iritiranja stvaralaca u kulturi. Sa sigurnošću se može tvrditi da će gradski čelnici i ovog puta čekati da se bundžije umore i tiho odustanu od svojih zahteva. Nekima će možda biti ponuđena saradnja koja se ne može odbiti ili će im biti predočena mogućnost neprijatne ucene.
Možda bi valjalo podsetiti da je (nezaboravljena) inauguracija aktuelnog predsednika u Palati Srbija zapravo bila inauguracija nove elite Srbije. To je zbir onih umreženih i poslušnih pojedinaca koji sada definišu ne samo institucionalni rad ustanova kulture već i duhovni ambijent u kome se partijska pokornost proglašava najvišom vrlinom, a privatni interes prerušava u javni.
Beogradski konkurs samo je jedna u nizu nepogoda koje su zadesile kulturu Beograda. Prikazuje sve veću polarizaciju između onih koji aktivno učestvuju u kulturnom životu grada i onih koji se brinu kako da ostanu na vlasti i podrede ustanove kulture tom cilju.
Nesumnjivo je da bi svaka komisija morala da bude sačinjena od članova potvrđene stručnosti, umetnosti i zainteresovanosti, jasne vrednosne orijentacije i cilja. Podrška proizašla kao rezultat konkursne procedure vrsta je nagrade i priznanja za onog ko je dobija kao podsticaj za dalji rad. Kad ga stručna komisija oceni pozitivno, to znači da grad daje svoj pečat kvaliteta. Ali to bi značilo da postoji – kulturna politika.
Gašenje kulturne politike ogleda se u smanjivanju potencijala ustanova i motivacije pojedinaca. To se može prepoznati u gestovima komisija koje su sredstva podelile kao vrstu socijalne pomoći značajnim pojedincima i ustanovama. "Sendviči" za smirivanje, a ne za ohrabrivanje. Treba primetiti da postoje i izuzeci, odabrani manje ili više istaknuti pojedinci. "Kupovina" istaknutih pojedinaca u kulturi na nedavnim izborima za pobednički tim bila je od velike važnosti za produktivnost glasačke mašine, ali ne i za poboljšanje statusa umetnika ili vaninstitucionalnog stvaralačkog korpusa. Za te miljenike konkurs je samo mala administrativna formalnost i veliki transfer. Pitanje javnog interesa više se ni uz osmeh ne postavlja. Javni interes bez stručnog i kritičkog mišljenja, bez mehanizama odbrane institucija i dalje će trpeti nenadoknadivu štetu.
