Pričajte mi, molim vas, kako politika i film nemaju baš nikakve veze. Ubedite me kako Zlatna palma Naniju Moretiju nije bila ćuška Berluskoniju. Verovatno su i Žil Žakob i Tijeri Fremo izlazili po tri puta da glasaju kako sledeće godine ne bi pregovarali s Le Penom o rasnim kvotama na festivalu.

Tako i sâm čin otvaranja festivala, koji se održava od 15. do 26. maja, ima svoju težinu. Verni sin Venecije Vudi Alen diskretno bojkotuje svoj omiljeni festival jer je Berluskoni napravio čistku u njegovom rukovodstvu. Možda je ironija u tome što festival otvara film koji se zove Holivudski kraj (Holywood Ending), ali ne i hepiend. Polujubilarni 55. festival zatvoriće pomalo zaboravljeni Klod Leluš (kruži priča kako je otkupio negative nekih svojih filmova da bi ih uništio) sa filmom ne manje simboličnog naslova. A sada… dame i gospodo.

Mesta u konkurenciji nije bilo za Atoma Egojana i Barbea Šredera, a uglavnom programu su nezaobilazni veteran Manoel de Oliveira, povratnik Roman Polanski, već standardno Amos Gitaj, Aleksandar Sokurov i Majkl Vinterbotom, nekadašnji laureati Kiarostami i Majk Li, kao i večiti pretendent Ken Louč. Za ekscentričnost ja zadužen Dejvid Kronenberg, čije šanse rastu zbog činjenice da je predsednik žirija Dejvid Linč, a da mu društvo prave Šeron Stoun (s kojom je Kanađanin planirao da radi nastavak Niskih strasti) i kung-fu diva i bond devojka Mišel Jeo.

U domen politike verovatno spada i činjenica da je francuska reprezentacija izuzetno jaka i da je čine etablirani Asajas, provokativni Noe, glumica/reditelj Nikol Garsija i Rober Gedigen, a tu su i belgijski frankofonci braća Darden.

Videćemo i u kakvoj su formi Marko Belokio i Aki Kaurismaki nakon duže festivalske apstinencije.

Verovatno će ovim filmovima inklinirati ostatak zvaničnog žirija, sve sami rediteljski asovi Dejvid Linč, Bile August, Klod Miler, Valter Sales, Režis Vernije i drugi.

"Kratkometražnom" žiriju predsedava Martin Skorceze, a tu je i Abas Kiarostami (valjda da se smanje putni troškovi). U selekciji Izvestan pogled mnogo je novih imena koja ćemo sledećih godina gledati na glavnom programu. Glavna atrakcija je omnibus koji potpisuju Hercog, Džarmuš, Čen Kajge, Spajk Li i Viktor Erise, Vim Venders i Aki Kaurismaki (po drugi put ove godine u konkurenciji).

Ako tražite političku metaforu, ona će se verovatno iskristalisati u vidu Zlatne palme koju će neko dočekati kasno u noć 26. maja.

Prošlost kao ishodište budućnosti je, kako ironično, najveća novotarija festivala. Iako je pre samo par godina najavljivan uveliko DVD festival paralelno s glavnim programom, i ovog puta izvlače se filmovi iz arhivskih kolekcija.

Neodržani festival 1939. doživeće reprizu, pa će tako žiri kojem će predsedavati direktorka kinoteke iz Jerusalima i prva dama festivala u istom gradu Lia van Lin morati da odluči da li je bolji Čarobnjak iz Oza ili pretholivudski film Daglasa Sirka Boefle. U žiriju su i nedavno smenjeni direktor festivala u Veneciji Alberto Barbera i novi direktor festivala u Berlinu Direr Košlik.

Krem na arhivskom kolaču je revija rekonstruisanih remek-dela sedme umetnosti (godinama to već radi festival u Londonu), među kojima su Kagemuša Kurosave, kultni Noć lovca Čarlsa Lotona s Mičamom u svojoj najboljoj ulozi, Melvilov Crveni krug, hladnoratovski Kritična tačka Sidnija Lameta, nostalgični Dani vina i ruža Blejka Edvardsa, kao i manje izvikana Antonionijeva Dama bez kamelija.

Dakle, filmski "ko je ko" još jednom u Kanu, sa mnogo tople vode u koncepciji, sa mnogo pogleda unazad, sa mnogo starih imena i manje gužve otkako je terminski izmeštena Grand prix trka u Monte Karlu. Sve dok opet neko ne kaže na kraju madames et monsieurs merci beaucoup.