Ukoliko ste gledali foršpan za ovaj film, vaša prva reakcija morala je da bude čuđenje pred marketinškom strategijom autora: zašto bi neko prepričao ceo film u reklami ako od vas očekuje da dođete u bioskop? Sledeći, ujedno fatalan, stepen u vašem razmišljanju bio je, veoma verovatno, brza i nesmotrena pretpostavka da u foršpanu, dakle, ipak nije ceo film, te vas, shodno tome, čeka veeeeliko iznenađenje. Ako ste, dakle, naseli na varljivu logiku tih odlučujućih par sekundi, bila je to greška zbog koje ste psovali danima. Ako, pak, niste, primite izraze najdubljeg divljenja nas naivnih, koji još uvek verujemo u ljude i u film.

O čemu je, dakle, reč u foršpanu? Pardon, filmu?

Imamo očito patosu intimno sklonog Kevina Spejsija, u ekstremno pojednostavljenoj verziji role iz Američke lepote. Ona je ovde obogaćena maskom koja predstavlja poludegutantne ožiljke od spaljivanja po licu i telu, kao i nekolicinom zapanjujućih šmirantskih momenata. U postmodernoj ciničnoj civilizaciji kakva je nesumnjivo naša, a još sigurnije njegova, Spejsijev lik prepisan iz Virove tinejdžerske poeme Društvo mrtvih pesnika, a operisan od duhovitih momenata njegove uloge u Američkoj lepoti, postaje neumoljivo anahron, deplasiran, i, najzad, smrtno dosadan. Jedini iskreno dirljiv momenat u slučaju isfrustriranog nastavnika s traumama iz detinjstva koji iz sopstvene nemoći podstiče đake da promene svet, tako bivaju ogromne, nove, bele i sjajne, kožne patike, koje ovaj patetični čovek nosi u kombinaciji sa svečanim odelom, a sve u pokušaju da se sredi za prvi izlazak.

Ona za koju je obukao nove patike jeste Helen Hant, brižna majka, usput alkoholičarka, koja raširenih ruku svaki put iznova dočekuje svoga bludnog muža, takođe alkoholičara, a u tumačenju – Bože me sačuvaj, valjda neodoljivo privlačnog – Džona Bon Džovija. On se pojavljuje s vremena na vreme, a sa jedinim ciljem da svoju egzistencijalnu tugu i hevi metal bes istrese na svoje mile em drage.

Sin mu (inače izuzetni) Hejli Džo Osment iz Šestog čula, prirodno u tim okolnostima, život doživljava neprimereno ozbiljno, pa za domaći iz predmeta koji predaje njegov omiljeni profesor, a sa temom Promenite svet, odluči da (pogodite šta) promeni svet. Uradiće to tako što će odabrati troje ljudi i svakom od njih učiniti veliku uslugu, s tim da svako od tih divnih stvorenja nastavi s upražnjavanjem istog, naoko možda ne baš praktičnog, no svakako plemenitog hobija. Što se i desi.

U svetu naših entuzijasta, čije je ideje valjda poslednji semiseriozno doživljavao Tomas Mor, ljudi šetaju unaokolo poklanjajući jedan drugom nove "Jaguare" i kupajući prosjake u svojim kadama (kako bi svi socijalni staleži bili zastupljeni), ali ne bez finalne metaforičke ispostave računa, što je usput i jedino što niste imali priliku da vidite u foršpanu:

(Ko je i do ovog trenutka voljan da poseti bioskop, biće da mu spasa nema. Neka onda barem ne čita dalje, da ne sazna kraj.)

Pošto je pokrenuo pomenuti lanac dobročinstava, klinac će spontano, kao što su bile spontane demonstracije podrške bivšem predsedniku, smuvati svoju jadnu majku i nesrećnog profesora. Mali Hejli će se zatim pretvoriti u Isusa, naletevši na nož u još jednom pokušaju da učini dobro delo.

On je znači mrtav, oko kuće su gomile ljudi sa prigodnim svećama (da ne mora snimatelj prejakom rasvetom da kvari ovaj intimni momenat), a možda bi još malo bolje bilo s upaljačima, pa da mogu da se njišu u gospel ritmu. Iz daljine pristiže beskrajna kolona automobila na hodočašće ovom malom velikanu, pošto je poduhvat našeg mališana oglašen, logično, preko televizije. I možda ovo nije loš momenat da se pomene kako se radnja filma odigrava u Las Vegasu, prestonici sveopšteg greha i površnosti.

Dakle, jedino što niste videli u foršpanu jeste latinoamerički sapunski šmek, kao dopuna: a) očitoj Sveprožimajućoj Poruci i b) picikato plesu po strunama Iskrenih Ljudskih Emocija. Što je sve stalo u foršpan. A služi kao pokazatelj koliko je nisko čovek (u ovom slučaju žena, Mimi Leder, Mirotvorac) u stanju da padne u potrazi sa "porukom i emocijom", u prevodu pozlaćenom figurinom falusnog oblika bez muda, a poznatijom pod imenom Oskar.