Izložba crteža i grafika Mihaila Petrova (1902–1983), nazvana Prostori promene, otvorena je prošle nedelje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Od 79 dela Mihaila Petrova iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, Žaklina Ratković, kustoskinja izložbe Prostori promene i autorka kataloga, izabrala je 49 crteža i grafika.

"Od svega čime se Mihailo Petrov bavio, a podsetiću da je on bio i slikar, da je pisao pesme, da je bio aktivni učesnik avangardnih pokreta, da se bavio grafikom knjige, likovnom teorijom i kritikom, da je bio osnivač grafičkih odseka na našim fakultetima, hteli smo da ovom izložbom osvetlimo njegov pionirski rad na polju grafike", kaže Žaklina Ratković. Kad se za rad na grafici Mihaila Petrova kaže da je pionirski, ne misli se samo na njegove zasluge za pojavu te vrste umetnosti kod nas. Petrov je, sme se reći, bio samouk. On se, istina 1919. godine, upisao na Umetničku školu u Beogradu, ali ju je ubrzo i napustio nezadovoljan onim što mu je pružala. Kako bi saznao šta o novim tokovima piše u inostranim časopisima koji su stizali do Beograda, učio je nemački i francuski jezik. Otputovao je u Beč 1921. godine s namerom da na tamošnjoj Akademiji stekne znanje kakvo želi, ali se ispostavilo da su prijemni ispiti već bili završeni. Dva meseca u Beču, jer za duže nije imao novca, proveo je po muzejima. Tamo je video nemačke ekspresioniste, i odande je doneo časopise o avangardnoj umetnosti, na primer Der Sturm, iz kojeg je preveo tekst o Kandinskom. Zatim je 1923. godine otišao u Krakov na Akademiju, ali je i tamo ostao samo jedan semestar. I, to bi bilo sve od školskog obrazovanja Mihaila Petrova.

ZENIT: Pre odlaska u Krakov počeo je da sarađuje sa časopisom Zenit, programskim glasilom zenitističkog pokreta koje je u Zagrebu pokrenuo Ljubomir Micić, i koje je uspostavilo veze sa evropskim avangardnim časopisima i umetnicima. Miciću je linoreze mladog Petrova poslao Stanislav Vinaver, i on ih je objavio u šestom broju Zenita. Osim Autoportreta iz 1921. godine, koji Žaklina Ratković upoređuje sa grafikama nemačkih ekspresionista, u tom broju objavljene su i pesma i grafika Fragmenat naših grehova (Današnji zvuk), kojima Petrov stvara sinkretički spoj poezije i vizuelnog. Petrov je tada bio mladi anonimni umetnik bez ijedne izložbe, ali je Micić u tom broju, uz dela Albera Gleza, Karela Tajgera i Amadea Modiljanija objavio i njegove radove. Njihova saradnja je nastavljena i u narednim brojevima Zenita, objavljena je, na primer, njegova pesma Ritmi iz pustinje (pesma nalik na pismo), grafike Linoleum i Zima, sve dok Petrov nije prišao novom umetničkom pokretu, dadaizmu, što je Miciću bio povod za prekid saradnje. Na izložbi je pokazan i časopis Dada Tank, dadaističko glasilo, u kome su od likovnih priloga objavljeni jedino radovi Mihaila Petrova, grafike Začarani krugovi i Kompozicija. "Časopis Dada Tank i ostali koje objavljujemo na izložbi su značajni zato što nisu samo novine i forumi tih pokreta, već su zbog grafičkog oblikovanja i posebna umetnička dela, čemu je doprineo i Mihailo Petrov", napominje autorka izložbe.

Petrov prvi put izlaže kao dvadesetogodišnjak, na Petoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi 1922. godine. Žaklina Ratković ističe njegovo učešće na sledećoj izložbi, Prvoj međunarodnoj Zenitovoj izložbi nove umetnosti, održanoj je 1924. godine u Narodnom muzeju u Beogradu, na kojoj je izlagao i Kandinski. "Petrov je tada pokazao nekoliko radova, ali se o njima ništa ne zna. U katalogu izložbe, u Zenitu broj 25, u kome su navođena su samo prezimena i broj radova učesnika, piše da je izlagan samo jedan rad Mihaila Petrova", kaže Žaklina Ratković. "U novinskim prikazima, međutim, pominje se šest radova iz tri umetnikove faze. U tekstu Pavla Legarića iz tog vremena piše da je Petrov slikao tako živopisnim i jarkim bojama, snažnim potezima, kao da su boje tek tada za njega izmišljene. Na ovoj našoj izložbi pokazali smo nekoliko skica za slike koje baš zbog živih boja i snažnih poteza deluju kao gotovi radovi. Možda su po nekoj od tih skica nastale slike sa Zenitističke izložbe."

SOCIJALIZAM: Kao što je snažno i iskreno verovao u načela i ideje avangardne umetnosti, tako je zastupao i ideje socijalrealizma. Sistem vrednosti po kome umetnost treba gledati u društvenoj, socijalnoj dimenziji, Petrov je usvojio još 1925. godine, nakon putovanja u Pariz. "Jednom, posle prvog odlaska u Pariz, planuo sam i uništio sve što sam stvorio", zapisao je Petrov. "To su bili intimni obračuni na temu: društvena funkcija umetnosti". Narednih godina Petrov počinje da se interesuje za socijalnu tematiku i svakodnevne pojave: Pralja, Majka, Pred kolibama. Nakon 1934. godine se manje bavi grafikom, a više opremanjem knjiga koje izdaju S.B. Cvijanović i Geca Kon (možda će se neki čitalac setiti korica Belog očnjaka), i plakatom. Za period nakon oslobođenja karakterističan je plakat iz 1945. godine 27. mart 1941. – Bolje grob nego rob. Iz 1950. godine su dve grafike heroizovanog Rudara. "Ne znam da li je bio član Komunističke partije, ali mislim da je iskreno verovao da umetnost treba da bude u službi društva", kaže Žaklina Ratković.

A onda, između 1955. i 1962. godine, nov preokret: radi grafike koje ga stavljaju u jedinstvenu poziciju u istoriji naše umetnosti. Istražuje u materijalu, kao što to rade slikari enformela, pa je zato Lazar Trifunović smatrao da grafike iz tog perioda treba povezati sa enformelom u slikarstvu. Žaklina Ratković objašnjava da je Petrov koristio grafičku tehniku meke prevlake, mekog voska koja je posebno pogodna za utiskivanje teksture materijala, što se pre njega nije radilo: "Listove ne otiskuje na uobičajen način, već uvodi konkretne materijale, koristeći izražajne mogućnosti različitih oblika, struktura i tekstura – tkanine, žice, mreže, konopce. Slično su radili enformelisti. Petrov stalno pokušava da poboljša grafičke tehnike, da sam napreduje, a i da unapredi našu grafiku – zato smo i nazvali ovu izložbu Prostor promene."

Mihailo Petrov je 1940. godine osnovao grafički odsek na Akademiji likovnih umetnosti, a 1951. godine na Akademiji primenjenih umetnosti. Bio je profesor umetnicima koje svrstavamo u Beogradsku grafiku.

Izložba Prostori promene je otvorena do 21. septembra.