Knjiga Mileta Grozdanića Put do knjige u izdanju Publikuma, na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu dobila je nagradu "Najlepša knjiga 2007". Ali ona je mnogo više od najlepše knjige u ovoj izdavačkoj sezoni. Reč je o izuzetnom autorsko-izdavačkom poduhvatu, do sada najkompletnijoj "knjizi o knjizi" objavljenoj kod nas, "sveobuhvatnoj analizi koja tretira tematiku stvaralačkog poduhvata na formiranju i konačnom oblikovanju knjige", kako kaže autor. Na preko šeststo stranica, u više od četiristo jedinica u kojimu su temeljno obrađeni pojedinačni elementi knjige, uz više od hiljadu ilustracija, Mile Grozdanić je sabrao svoje decenijsko iskustvo i na jednom mestu dao sve što o pojmu knjige treba reći – od pregleda opšteg razvoja oblikovanja knjige i razvoja knjižnih pisama do najiscrpnijih podataka o grafici knjige i izdavačkoj i štamparskoj knjižnoj tehnici, od njenog nastanka do danas.

Mile Grozdanić (1942) je diplomirani grafičar, redovan profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, likovni stvaralac s brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, dobitnik mnogih nagrada iz oblasti likovne grafike, slikarstva i grafičkog dizajna. Od polovine šezdesetih godina prošlog veka grafički je oblikovao veliki broj knjiga, časopisa i kataloga. Profesor dr Lazar Trifunović za njega je napisao: "Mile Grozdanić je završio Akademiju, ali je najviše naučio u životu i u štampariji, za regalom, u direktnom kontaktu s cinkom i olovom; to su njegovi univerziteti koje je prošao kao šegrt i kalfa, mirno, bez nervoze, pun poverenja u život i ljude…"

Put do knjige povod je ovom razgovoru.

"VREME": Kako ste došli na ideju za ovu knjigu?

MILE GROZDANIĆ: Već dvadeset godina predajem na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju grafički dizajn i tehnološku obradu knjige, a literature za ovu oblast kod nas ima veoma malo i pri tom nije sveobuhvatna. Odatle se javila potreba da napravim knjigu koja bi u prvom redu imala edukativan karakter i bila namenjena studentima, likovnim umetnicima, grafičkim dizajnerima, dakle svima koji se bave oblikovanjem knjige, ali i drugima čiji su delatnost ili interesovanje vezani za knjigu, za njeno istraživanje i sveobuhvatno unapređenje njene sadržajnosti i oblika. Namera mi je bila i da Put do knjige pomogne onim ljudima koji imaju smisla za oblikovanje knjige a ne poznaju grafička pravila i elemente knjige. U njoj se nalazi sve što se o tome može reći – obrađeno je preko 450 pojmova vezanih za knjigu, tako da svako zainteresovan za ovu temu može kroz ovu knjigu da se upozna s onim šta je vredno, šta nije vredno, šta je s tehničke strane ispravno a šta neispravno. Svi primeri, pozitivni ili negativni, bilo da se odnose na fazu pripreme, proizvodnje ili dorade, ovde su prikazani.

Knjiga je najsloženiji grafički proizvod. Ljudi je često posmatraju samo preko spoljnjeg dela, omota ili korice, ali to nije dovoljno. Knjigu čini i njen unutrašnji deo, knjižni blok, koji zapravo i jeste njena duša. Bilo da je reč o beletristici ili stručnim knjigama, u procesu likovnog i grafičkog oblikovanja knjige taj unutrašnji deo zahteva rešavanje čitavog niza problema, kao što su položaj stranice, širina sloga, belina oko sloga, isticanje, paginacija, abzac, ukrasni delovi, naslov, inicijal i tako dalje… Svi oni, kao i drugi elementi, kojih ima preko 500 – a ja sam se u ovoj knjizi bavio svakim od njih ponaosob – obrađuju se u skladu s čvrstim i jasnim grafičkim postulatima. Ta stroga grafička pravila nisu sama sebi svrha, već služe da bi omogućili čitaocu da na najbolji i najlakši način razumeju tekst pred sobom, i uoče autorovu želju da određene vrednosti njenog sadržaja i vizuelno naglasi.

Koliko i kako je razvoj tehnologije uticao na estetiku knjige?

Istorija i razvoj knjige imali su značajne epohe, ali je za knjigu od izuzetnog značaja XX vek u kome se klasična knjiga tehnički osavremenjavala, i u jednom trenutku ušla u paralelan tok sa grafičkom digitalnom tehnologijom. Za nastajanje digitalne grafičke forme fundus su bili klasičan slog, monotip slog, i na kraju fotoslagaća mašina koja je bila tehnički vrhunac u periodu koji se danas beleži kao predelektronsko doba u sferi grafičkog dizajna i tehnologije, a koje vremenski karakteriše sredinu 80-ih godina.

Klasičan način rada podrazumevao je da se likovni i tehnički urednici striktno pridržavaju grafičkih pravila jer su parametri knjige, na primer veličina sloga, stupca ili površina plohe, bili unapred zadati i zbog tehnologije se nisu mogli menjati. To je značilo da su oni, kao najodgovorniji za izgled knjige, morali da budu kompletne ličnosti, to jest grafički i likovno obrazovani sa jedne strane, i sa druge da dobro poznaju sam tehnološki proces, jer se njihova odgovornost nije završavala predajom knjige u štampariju, već su kontrolisali njenu izradu sve do poslednje faze – dorade.

Međutim, s elektronskom tehnologijom sve to se izmenilo. Danas tehnički urednici skoro da i ne postoje, a njihov posao rade operateri-dizajneri, koji najčešće nisu likovno obrazovani, koji se sve manje pridržavaju elementarnih grafičkih i tipografskih pravila, a sami nemaju osećaja za likovnost, čitljivost sloga, tonalitete boje, štampu, doradu… Knjiga je složen grafički trodimenzionalan objekat koji se sastoji od mnogo elemenata, i ako se oni unapred likovno ne definišu, pre faze realizacije, iskrsavaju mnogi problemi. Recimo, danas se dizajneri često prilikom konstruisanja knjižne stranice ne oslanjaju na likovnost fizičke stranice u skladu s grafičkim i tipografskim pravilima, već na sliku na monitoru, koja ne daje prave odnose veličine i prostora. Sa druge strane, štamparije se biraju po komercijalnim a ne tehničkim preduslovima, tako da na kraju dobijamo rezultat da je na prošlom Sajmu knjiga dve trećine izdavača izašlo s, najblaže rečeno, neubedljivim izdanjima u pogledu likovno-grafičke opreme – stranice knjiga nemaju čistinu sloga, tonsku vrednost, izbor pisma je pogrešan i tako dalje. Čast izuzecima.

Često pominjete likovnost knjige.

Knjiga je najblaže rečeno umetničko delo, čin stvaralačke kreacije pojedinca ili ekipe stručnih ljudi. Sadržaj knjige je najvažniji, ali je i vizuelna identifikacija knjige veoma važna. A ako je vrhunski sadržaj praćen odgovarajućom opremom knjige, onda je to pun pogodak. Nažalost, to je danas sve ređi slučaj. Grafički umetnik je taj koji skreće pažnju na autora, a po odnosu prema knjizi i izdavači se lako prepoznaju. Grafička oprema knjige je za izdavače značajna i s komercijalne strane, jer čitalac mora u izlogu knjižare da primeti jednu među mnogim drugim knjigama. Knjižare, kojih je u Beogradu sve manje, trebalo bi da budu stalne galerije, dnevne stvaralačke galerije u kojima možemo da se upoznamo s delima pisane reči, ali i s delima likovnosti i crtačke i tipografske veštine primenjene u njima. No, onaj ko ne voli knjigu i ne shvata šta ona zbilja jeste, taj neće ni razumeti čemu čitava ova priča o njoj.

Na čemu posebno insistirate u radu sa studentima?

Bogatstvo ideja je ispred svih tehnoloških mogućnosti i može njima beskrajno manipulisati. Uvek se zalažem za prvenstvo idejnog i likovnog pristupa nad tehnološkim, to jest da se crtačkim elementima i slikarskom imaginacijom dođe do konstrukcije stranice, formata i ostalih knjižnih parametara, a da nakon toga računari budu alatke u materijalizaciji formiranih ideja. Bez obzira na moćnu računarsku tehnologiju, bez vladanja crtačko-slikarskim disciplinama ne može se doći do vrhunskog rezultata u oblikovanju knjige. Crtanje i slikanje, integrisani sa fotografijama, čine siguran put ka stvaranju umetničke baze koju digitalna grafika matematičkim modulom onda postavlja na dizajnerski odabrana mesta na osnovnom lejautu stranice.

Šta planirate nakon ove knjige?

Ova knjiga je rezultat višedecenijskog rada. Od šezdesetih godina prošlog veka svojim poslom sam bio vezan za slovo, reč, rečenicu i knjigu. Radio sam neposredno u svim fazama proizvodnje knjiga, i svoje znanje i iskustvo sam na jednom mestu pokušao da sistematizujem. Od početka konkretnog rada do trenutka objavljivanja ove knjige proteklo je punih osam godina. U njoj se nalazi toliko podataka i informacija da mi se čini da ona neće ostati zatvorena, već će sigurno naći svoj put do čitalaca.

Nadam se da će moj trud uložen u nastajanje ove knjige inicirati mlađe da sa svojim saznanjima dopunjavaju i šire grafičke vidike mlađima od sebe. To se posebno odnosi na delove knjige koji su se bavili digitalnom grafičkom tehnologijom u kojoj se promene softverskih paketa i opreme menjaju i unapređuju maltene dnevno. Želim ovom prilikom novim autorima da dam jedan savet: ne zaboravite slog, kao fundamentalnu vrednost knjige, i na njemu razvijajte estetiku primerenu vremenu i tehnološkim mogućnostima u kojima živite i stvarate.

Radeći ovu knjigu, izgubio sam deo ličnog. Vreme je teško nadoknaditi, ali energiju umetničkog u sebi, koju u tom vremenu nisam zapisao nekom od tehnika vizuelnog stvaralaštva, pokušaću da nadoknadim, jer me to već u ovom trenutku čini lično srećnim.