Za profil ovogodišnjeg izdanja Festa najzaslužniji su novi umetnički direktor festivala Jugoslav Pantelić i novi selektor Mladen Đorđević. O selekciji 43. FEST-a razgovaramo sa Mladenom Đorđevićem, inače rediteljem kultnih filmova Made in Serbia i Život i smrt porno–bande.

"VREME": Koji je bio koncept po kome ste formirali selekciju?

MLADEN ĐORĐEVIĆ: Ideja je da se sa dosadašnje dominantne revijalne koncepcije FEST preusmeri na takmičarsku koncepciju, kako bismo u budućnosti mogli da govorimo o pravom festivalu. Izbor filmova je širok, od već potvrđenih festivalskih naslova pa do filmova koji su u prethodnom periodu ostali donekle ispod radara, odnosno nedovoljno vrednovani, te im mi ovom prilikom nudimo novu šansu. Publika će moći da vidi festivalski mejnstrim, nominovane za Oskara, ali i filmove koji nisu deo elitističkog festivalskog koncepta, a to su, recimo, filmovi žanrovske poetike u selekciji Thrills and kills i provokativni filmovi u programu Granice.

Program Granice, moglo bi se reći, vraća kriterijume koji su proslavili FEST. Da li je taj utisak tačan?

Ideja za pokretanje programa subverzivnog arthouse filma je u skladu sa ovogodišnjom koncepcijom da u memoriji gledalaca osvežimo zlatno doba FEST-a. Jedan sličan program je uređivao reditelj Dušan Makavejev na samom početku 1971, birajući filmove koji su pre svega politički provokativni. Program se zvao Konfrotacije. Makavejev je doživljavao napade zbog te selekcije. Filmske novosti su zabeležile jednu tribinu tokom festivala na kojoj mu novinari postavljaju nezgodna pitanja, a on se brani. Postoji kontinuitet prisustva subverzivnog filma na FEST-u. Miroljub Vučkovic je tokom svog selektorskog mandata pravio programe Đavo u telu, Blagodeti prljavog i X files, koje sam ja kao student režije pažljivo pratio. Moj prvi dugometražni film, dokumentarni film Made in Serbia, prikazan je na FEST-u 2005, upravo u selekciji X files. FEST je, znači, od samog početka bio mesto na kome je publika imala prilike da učestvuje u pomeranju granica, da bude isprovocirana, prodrmana, bilo da je reč o političkoj, religioznoj, seksualnoj ili nekoj drugoj kontroverzi.

Vaša selekcija promoviše domaći film. Čuje se da je bilo jeftinije dovesti domaći nego strani film, odnosno da su finansije razlog vašoj odluci da na FEST dovedete više domaćih naslova nego što je to bilo do sad.

Veće prisustvo domaćeg filma nema veze sa finansijskom situacijom, koja je uistinu teška, kao i prethodnih godina. Stranih filmova ima više nego u izdanjima festivala godinama unazad. Ideja za pokretanje nacionalne selekcije je da se iz haotične šume domaćih festivala konačno uspostavi jedan koji je neprikosnoven što se tiče procene kvaliteta u srpskom filmu. U tome imamo i podršku Filmskog centra Srbije, koji je finansijski podržao pokretanje jedne ovakve takmičarske selekcije. Publika će domaći film imati prilike da vidi i u okviru selekcije Microwave. To su mikrobudžetni filmovi, rađeni u produkcionim uslovima štap-kanap, ali koji u estetskom smislu nude svežinu i pokazatelj su namere autora da ne zavise od često tromog, uštogljenog fondovskog mehanizma, te da do svojih prvih filmova dođu brže, ili, u slučaju autora koji već imaju filmove iza sebe, uprkos finansijskim problemima, održe stvaralački kontinuitet. U okviru mikrobudžetnog filma, posebno će biti predstavljen koncept Garažnog filma. Tu spadaju Okean Tamare Drakulić, Petlja Milutina Petrovića, Žigosana Saše Radojević i Unutra Jelene Marković.

Kojih pet naslova preporučujete iz glavnog, odnosno iz pratećih programa?

Favorit broj jedan mi je Turista Rubena Olsena, koji kroz priču o zimovanju jedne obične švedske porodice na Alpima govori o sukobu onog sakrivenog, iskonskog, animalnog u nama i civilizacijskih normi. Jedna lavina koja kreće ka terasi na kojoj je porodica i egoistični potez oca, koji usledi ubrzo potom, uzdrmaće porodicu i dovesti u pitanje njen opstanak.

Rvanje sa ludilom (Foxcatcher) je odlična drama o rvačima, koja zapravo govori o klasnom sukobu u SAD, o eksploataciji siromašnih od strane bogatih, ali i o usamljenosti i nesreći jednih i drugih. Posebno bih istakao izvanredne glumačke domete trojca Stiv Karel, Mark Rafal i Čening Tatum.

Ruski film Budala (Durak) govori o sukobu pojedinca sa vlašću u jednom malom ruskom mestu. Reditelj Jurij Bikov poznat je po debitantskom filmu Major. Budalu je posvetio velikom, nedavno preminulom ruskom reditelju Alekseju Balabanovu.

Po redu nestajanja (Craftidioten) je izvanredna crna komedija, švedski krimić, koji prati put osvete jednog oca (igra ga uvek odlični Stelan Skarsgard), koji ubija jednog po jednog člana mafijaške grupe, zaslužne za smrt njegovog sina. On i članovi srpske mafije, koju takođe predvodi ucveljeni otac (igra ga Bruno Ganc), sticajem okolnosti naći će se na istom putu, sa zajedničkim ciljem osvete.

Takođe, preporučujem gledaocima sve filmove iz programâ Microwave, Granice i Thrills and kills.