Kultura

TV manijak

Rodilo se, valja ga ljuljati

Medijski događaj godine protekao je bez ekskluzivnog tv-snimka. Legija se predao, tačnije teleportovao u svoju rezidenciju, pa su televizije mogle samo naknadno da spekulišu kako je izgledao taj istorijski trenutak. Zaista je neobično da se državni neprijatelj broj jedan neprimećen prošetao Beogradom i samouhapsio. Novopokrenuti jutarnji program BK televizije je uz kaficu opširno obradio temu, tabloidi su već lansirali nekoliko teorija, mada su i oni bili zatečeni tokom prvomajskog dremeža. Legija je još jednom pokazao da ima neverovatan osećaj za dramaturgiju, jer su njegovo nestajanje i predaja bili isplanirani i izvedeni s besprekornim tajmingom. Sada je potpuno jasno da je oživljavanje kulta JSO-a poslednjih nedelja bilo medijska uvertira za Komandanta, koji ponovo dobija glavnu ulogu. Gotovo je neverovatno da će prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića (ali i Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Draškovića u Budvi), postati ujedno i krunski svedok. Legija se u ovim sudskim procesima ponovo očekuje (shodno sloganu svoje jedinice) kao neko ko razrešava probleme. Dramaturški gledano, Legija je od trenutka atentata neprekidno bio deo radnje, lik u odsustvu, svojevrsni Đavo u kojeg je projektovano sve negativno – negativac biblijskih dimenzija. On se sada pojavljuje da bi iskušao novu vlast, jer ljudi njegove vrste svoju moć parazitski crpe od vlasti i bez nje postaju obični ulični kriminalci sa ograničenim rokom trajanja. Mitski povratak Ulemeka može biti simbolički shvaćen kao povratak Miloševića, Šešelja, Karadžića i svih ostalih uhvaćenih i neuhvaćenih hajduka. U početnoj situaciji (susreta sa aktuelnim vlastima) Legija je već pokazao inicijativu i dao do znanja ko je gazda, a ono što on zna biće kapital za cenkanje. Očigledno – škola fudbala njegovog učitelja Radeta Markovića. Primetićete da su sve ostale teme u ovdašnjim medijima postale preko noći beskrajno nezanimljive, predsednički kandidati postali su epizodisti, a Vlada pokušava da ćutanjem prikrije tremu.

Bez obzira na implikacije ove predaje, jedini pravi skandal dogodio se kada je obezbeđenje pred Lukovićevom rezidencijom napalo snimatelja TV B92 i polupalo mu kameru. Snimanje nije bilo dozvoljeno ni narednog dana, a policija nije našla za shodno da ispita ljude iz Legijinog obezbeđenja koji u civilu (za sada) stoje pred njegovom kućom. To je najpouzdaniji znak da nešto duboko nije u redu i da licencu za maltretiranje ili ubijanje u ovoj zemlji ima mnogo ljudi. Iako je Šilerova srušena i danas postoje mesta moći gde ni policija ni obični građani ne smeju da zalaze. Zato dripci u majicama JSO-a nisu pristojni momci oduševljeni mitom o nepobedivim besnim vukovima, a Kapetan Džo nije slučajno baš ovih dana odlučio da prizove komandanta, a prvi rezultat je polupana kamera B92, jer su momci iz obezbeđenja prvo pitali o kojoj je televiziji reč.

Dok kandidati početak svoje kampanje vezuju za istorijske datume, Bogoljub (i okolo salata) vredno putuje Srbijom u potrazi za savršenom zelenom salatom. Tadić se vezao za Đurđev danak hajdučki sastanak (i tu je Legija poremetio planove), Toma Nikolić se okrenuo 9. maju i antifašizmu (Sanaderova škola), a Bogoljub prvo u Čačak kod Velje na rakijicu, pa potom u Koštuniće – tu su etno domaćini ali i Tarabići. Ne znam da li se u Proročanstvu pojavljuje čovek sa brcima koji je bezbrk, koji će narodu mnogo da pomogne sa nekakvim sokoćalima što se drže na uvetima, zvrče i stalno se dopunjuju.

U međuvremenu, gospodin Bakarec je ušao u legendu tokom emisije "Utisak nedelje" sa dve svoje izjave. Prva je bila objašnjenje Maršićaninovog slogana ("U centar Srbijo") gde se gađalo malo u centar pa malo u desno, u svakom slučaju postoje stručnjaci koji imaju racionalno objašnjenje za ovu krilaticu. Premijer Koštunica je u Irskoj pokazao da mu je stranka u stvari narodnjačke provinijencije, baš kao HDZ u Hrvatskoj. Posebnu radost je donela druga izjava gospodina Bakareca povodom petnaestog deteta u porodici Arambašić. Majka, po njemu, nakon porođaja deluje pristojno – ma šta to značilo. Ponovo mit o srećnoj porodici, koja je siromašna ali bogata potomstvom, takoreći korektni socijalni slučajevi. Eto, rodilo se, valja ga ljuljati!

Iz istog broja

Koncert - Partibrejkers

Gospodari prstena

Dragan Kremer

Made in Japan - Haruki Murakami, književnik

Bitnik sa Istoka

Teofil Pančić

Misija UNESKO-a na Kosovu

Specijalna zaštita

Sonja Ćirić

Pozorište

Zavera ćutanja

Ivan Medenica

Film

Termiti ili beli slonovi

Dinko Tucaković

Muzika

Kapitalizam nema uši

Vojislav Pantić

Književnost

Mala priča

Mihajlo Pantić

Umetnost

Nevidljivi za institucije

Branko Dimitrijević

Gde smo u svetu

Tamo daleko

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu