Režija: Ketrin Brija; Uloge: En Parijo, Gregori Kolin, Roksen Meskida

Činjenica da imamo to neobično zadovoljstvo da se na našem bioskopskom repertoaru nalazi novi film francuske rediteljke i spisateljice Ketrin Brije, može se objasniti samo njenom sposobnošću da svoje filmove nazove apsolutno suprotnim imenom od onoga što se u njima dešava. Kao što ni Romansa X nema veze s romansom, Seks je komedija nije komedija, naime ovo je jedan od najneduhovitijih filmova koji su nas pohodili poslednjih godina. Seksa nema ni za lek ni za razonodu.

Svoju filmsku karijeru Ketrin Brija je počela sa svoje 24 godine manjom ulogom u Bertolučijevom Poslednjem tangu u Parizu. Da taj film ima sposobnost da obeleži svoje protagoniste, još jednom se potvrdilo u njenom slučaju. Nikada nije izašla iz kruga tema koje se tiču ženske seksualnosti, najčešće adolescentske, odnosno iz kruga tema o traženju seksualnog identiteta. Već od svog prvog filma Une vraie jeune fille (Prava mlada dama) iz 1975. počela je da pomera granice onoga što sme biti prikazano na filmu i da smanjuje granicu između pornografije i ostatka filmske umetnosti. Ipak, zbog finansijskih problema njen rediteljski debi čekao je 25 godina na premijeru. U narednih desetak godina bavi se uglavnom pisanjem romana i scenarija za druge reditelje. Tek 90-ih počinje marljivije da se bavi režijom a ’99. snima svoj najpopularniji film Romansa X. Suština njenog rediteljskog postignuća je da nađe lepu i čednu mladu glumicu i natera je da se skine. Upravo time se nadugačko i naširoko bavi ovaj film. Kako snimiti intimnu scenu. Radnja se dešava na snimanju njenog filma iz 2001. Moja sestra, koji je videlo i pedesetak Beograđana na pretprošlom Festivalu autorskog filma. Ova dva filma nisu suštinski povezana i niste morali biti među tih pedeset ljudi da biste mogli da razumete ovaj. Međutim, treba reći i da se ne radi o off projektu sa snimanja filma Moja sestra. Nema dokumentarizma, ne vide se inserti ni kadrovi koji nisu ušli u taj film. Dakle, nema one ljupkosti pravljenja torte od blata kao u Osterovom Modri u licu. Ovo je i produkciono i idejno potpuno nezavisan film. Sa prethodnim ga povezuju samo glumica i jedna scena.

Okosnicu radnje čini komplikovan i krajnje erotizovan odnos između lika Rediteljke i likova dvoje glavnih glumaca (setimo se da je Lars Von Trier izjavljivao da je njegov odnos sa Bjork bio seksualan, iako nisu upražnjavali pomenutu delatnost). Većinu filma čine dugi monolozi Rediteljke, očigledno alter ega same Ketrin Brije, koja priča o radu s glumcima, o teškoćama snimanja erotskih scena i mnogo čemu drugom u istom pravcu. Ipak, intimni, ispovedni ton ovih monologa čini da je ovaj film pre dnevnički zapis nego autopoetička studija. Ono što najviše smeta jeste što nije vidljiv dovoljan razlog da se ovo štivo prezentuje u obliku filma, a ne eseja ili memoara. Poslednji put kada sam proverio, film je još bio dramska forma. Ovde nema nikakve osmišljene akcije, makar i verbalne koja bi držala pažnju. A ako nemate cerebralnu potrebu da prostudirate osećanja i međuljudske odnose iza kamere, a nemate, ovaj film će vam biti neopisivo dosadan. Idealan gledalac ovog filma mogao bi biti budući biograf Ketrin Brije uz eventualno par studenata neke filmske škole ili akademije. Može imati i neku naučnu vrednost u okviru francuske filmske teorije, ali, i to je zapravo najgore od svega, prosečnog gledaoca, pa čak i poznavaoca sedme umetnosti ovaj film se prosto ne tiče.

Seks je komedija konkuriše za najveći distributerski promašaj godine (koje godine, recimo prošle pošto je premijerno prikazan u novembru na Sinemaniji). Međutim, s obzirom na to da se evropski filmovi kupuju unapred, svako je mogao da napravi sličnu grešku. Kontroverzna autorka koja pravi filmove s mladim golišavim glumicama, reč "seks" u naslovu, zatim odrednica "komedija", sve je to zvučalo dobro na papiru. Kao i čitava ideja ovog filma, na papiru je trebalo i da ostane.