Među kolekcionarima i ostalim poznavaocima tržišta umetnina, Brafa važi za jedan od najinspirativnijih sajmova umetnosti na svetu, a običnom posmatraču – živu enciklopediju umetnosti, prepunu razmetljivo dekorisanih i savršeno svedenih umetničkih ostvarenja koja odlikuju čudnovata harmonija, i izuzetno eklektičan spoj umetničkih pravaca i dela. Brafa se održava u Briselu od 1956. godine tradicionalno krajem januara, obeležavajući tako početak nove godine na svetskom umetničkom tržištu.

Na ulazu velike hale Tour & Taxis, u kojoj je održana ovogodišnja Brafa (21–29. januar), kolekcionare visokog profila i zaljubljenike u umetnost i raritete iz celog sveta dočekivao je veliki zidni kinetički rad Hulija le Parka, ovogodišnjeg počasnog gosta sajma, dok im je na izlagačkom prostoru 132 belgijske i svetske galerije nudilo više od 10.000 prvoklasnih eksponata nastalih između bronzanog doba i današnjice.

Nepisano pravilo nalaže da galerije i antikvarnice cele godine planiraju i čuvaju predmete koje će izložiti na ovom sajmu, što uključuje najređe starine, najprestižnije staro slikarstvo ili uratke najcenjenijih modernista. Svaki od izloženih objekata je autentičan i visokog kvaliteta, za šta garantuje stručna komisija od stotinu eksperata iz celog sveta. Štandovi, ako se uopšte mogu tako nazvati, opremljeni su do savršenstva i više nalikuju zasebnim galerijskim prostorima nego sajamskim separeima.

U ponudi su bili predmeti iz oblasti arheologije, slikarstva, skulpture, afričke umetnosti, dizajna, savremene umetnosti, pa tako i antička skulptura iz starog Egipta, Grčke i Rima, od malih votivnih komada do para masivnih sfingi, gotičke figure Hrista i Bogorodice, kao i firentinski sarkofag iz XV veka. Tu su bile slike nastale od baroka do savremenog slikarstva, na primer slike iz radionice Hijeronimusa Boša, razna dela s potpisom različitih članova porodice Brojgel, crteži s potpisom Pikasa i Aleksandra Kaldera koji su i inače uobičajen deo ponude, platna Maksa Ernsta, Andrea Masona, Žana Dibifea, Džejmsa Ensora ili Marka Šagala. Okružen antikvitetima i klasikom, Jan Fabre se smatra isuviše smelim, premda bi neki njegovi radovi ponuđeni na Brafi mogli biti idealan dodatak kakvom kabinetu retkosti – kojih takođe ima. Izloženi su bili i retki primerci nameštaja i srebrnina. Upečatljivo je bilo prisustvo nekoliko juvelirnica čiji štandovi blješte sjajem antikvarnog dijamantskog nakita sa potpisima Cartiera, Van Cleef & Arpelsa ili čak Alfonsa Muhe! Kasnije mi je objašnjeno da je prisustvo juvelira na sajmu umetnosti deo tradicije iz Antverpena, jednog od najvećih svetskih centara trgovine dijamantima.

Iz obilja kurioziteta Brafe biramo podatak da je izlagački prostor prekriven debelim itisonom urađenim po studentskom dizajnu! Naime, svake godine se održava konkurs za dizajn ovog ogromnog tepiha za studente Odeljenja za tekstil renomirane belgijske škole za dizajn "La Cambre". Moguće je da projekat izrade tako velikog itisona – ukupna površina hale je 15.400 kvadratnih metara – deluje gigantski, ali u svetu Brafe ovo je samo jedan gest podrške mladim dizajnerima.

Kao briselski događaj par excellence, Brafa impresionira elegancijom i luksuzom. Ona nije tržište za prosečnog ljubitelja i kupca lepe umetnosti. To je mesto okupljanja i interesovanja vekovno imućnih, onih koji poznaju tradiciju sakupljanja umetnina jer su uz nju rasli, fina pijaca za plemiće i njihove potomke. I možda za ponekog ruskog tajkuna kome će kupovina flamanske mrtve prirode iz XVI veka ostvariti lični osećaj da pripada visokom društvu.

Poznato je da Srbija nema razvijeno umetničko tržište, da regulative ne postoje ili su zastarele, a da je određivanje cena paušalno. Stoga, poređenja između Brafe i bilo čega što se događa u Srbiji ne može biti, ali možda možemo da prihvatimo makar deo iskustva ovog Briselskog događaja i pronađemo inspiraciju u njemu, kako bismo konačno pravno i na svaki drugi način pokušali da uredimo promet umetninama.