Mark Milar je jedan od najplodonosnijih autora američkog mejnstrim stripa. Ujedno je poznat i kao autor koji je naklonjen nekonvencijalnim reimaginacijama poznatih likova. Na primer, u Crvenom sinu je osmislio šta bi se desilo da raketa sa Kal-Elom, budućim Supermenom, nije pala u ruralni Kanzas već u sovjetsku Rusiju. Supermen je u Crvenom sinu postao vođa posle Staljina, a njegov arhineprijatelj Leks Lutor lider "slobodnog sveta" koji se sve više povija pred komunističkom utopijom. U Starcu Loganu stvorio je postapokaliptični svet u šakama Marvel zlikovaca, u kome ostareli Vulverin luta poput Pobesnelog Maksa sa posttraumatskim stresom.

Međutim, Milar je s vremenom sve više išao ka nezavisnom i autorskom stripu, što je, kao pisac stotina naslova, mogao sebi da priušti. Sve što bi Milar napisao postalo bi mejstrim, pa je tako, na primer, serijal Kick–Ass brže ekranizovan nego što je šira publika čula za njega.

Najsvežiji primer njegovog uspeha je serijal Jupiterovo nasleđe, nedavno objavljen u Srbiji u dva toma (Čarobna knjiga 2021). U Americi (Image comics) je aktuelan i treći ciklus, dok je Netfliksov serijal samo delimično zadovoljio fanove, pa je već najavljeno da druge sezone neće biti, bez obzira što je reč o solidnom i zanimljivom ostvarenju sa velikim budžetom i kvalitetnom razradom.

Jupiterovo nasleđe je univerzum nastanjen ljudima sa natprirodnim moćima. U dva ciklusa Milar je uspeo da dočara ono što mnogi ne uspeju na desetostruko većem broju stranica. Konkretna inspiracija mu je bio intervju Keri Fišer, prerano preminule zvezde Zvezdanih ratova, u kome priča o pritisku pod kojim je živela zbog činjenice da su joj roditelji poznate ličnosti, pevač Edi Fišer i glumica Debi Rejnolds, pa joj je ceo život delovao kao da je orkestriran, a ona samo igra ulogu koja joj je namenjena. Upravo ovaj detalj je nagnao Milara da razmišlja o svetu u kome je tim superheroja stvaran i kako bi se njihova deca nosila sa tim nasleđem.

U Jupiterovom nasleđu priča se prepliće tokom više decenija, nadovezujući iz generacije u generaciju osnovni motiv: kako živeti s nasleđem one prethodne. Izvorni tim superjunaka – Unija – šest prijatelja koji moći stiču na ekspediciji na nepoznato ostrvo nalik ostrvu Lobanja iz King Konga (omiljeni Milarov film), čine staru generaciju superjunaka. Doslovno su izmenili svet iz korena, ali pod vođstvom Utopljanina, najmoćnijeg među njima, odbijali su da se mešaju u svetsku i ekonomsku politiku. Najveći protivnik ovakvoj ideologiji je njegov brat Moždani Talas, obdaren neverovatnim intelektom, koji smatra da je njihova dužnost da vode svet umesto da ga iznova spasavaju. Koren ovog razdora leži u činjenici da su se braća otisnula na ekspediciju u kojoj su stekli moći nakon što im je porodična imperija stradala u Velikoj depresiji 1929. godine.

Međutim, tinjajući sukob između braće ostao bi neprimetan da nema nove, mlađe generacije superjunaka. Tu dolazi do izražaja Milarova umešnost u razradi teme, s kojom se mogu identifikovati sve generacije. Dok su prvobitni superjunaci, tim šest prijatelja, dobili moći nakon strašnih iskušenja, njihovi potomci su rođeni sa njima i nisu imali mogućnost izbora. Stara garda je pak ubeđena da oni imaju prava da nameću pravila jer su moći zaslužili krvlju i znojem, pa zato mogu i da nameću kako će se koristiti. Ali njihovi naslednici su odrasli u svetu gde su prirodno prihvaćeni kao zvezde. S jedne strane, neprestano su okruženi privilegijama i aplauzima, dok su s druge predmet neprestanih prekora stare garde. I prirodno je da takav sukob generacija dovede do tačke pucanja, što Milar čini iznenađujuće brzo – i brutalno. I onda sve počinje da se ruši poput kule od karata.

Prvi ciklus Jupiterovog nasleđa može se posmatrati kao zatvorena celina, najvažniji segment serijala, čemu je nesporno doprinelo crtačko umeće Frenka Kvajtlija, jednog od najvećih majstora ovog žanra devete umetnosti. Glavna pitanja, ona zbog kojih je i nastalo Jupiterovo nasleđe, na kraju su: Šta smo mi?; Ko nas je stvorio?; Zašto toliko volimo svoju decu? Ona su tema trećeg ciklusa koji se sad objavljuje u Americi.

Generacijska tenzija u Jupiterovom nasleđu je opipljiva i stvarna, lako je u njoj prepoznati naznake ovozemaljskog razdora među generacijama. Milar poziva na pomirenje, predlaže da se obe strane nađu na pola puta. Stariji treba da pokažu razumevanje za individualnost mlađih generacija i shvate da nemaju koncesiju nad njihovom sudbinom samo zato što su im ostavili u nasleđe nešto što nisu ni tražili. A mlađi bi, poučeni tim razumevanjem, trebalo da poštuju tuđe iskustvo i – nasleđe. Deluje jednostavno, ali je daleko od toga, i već vekovima činimo iste greške. To je čar nasleđa; koliko god da nam neko ukazuje na to, osuđeni smo da ponavljamo iste greške. Milar to makar čini na prokleto zabavan način, sa mnogo plaštova, super-moći i šarma superherojskog stripa.