Po Srbiji je ostalo svega nekoliko kvalitetnih lokalnih novina. Ako listate "Sremske", možda vam zapadnu za oko male reklame porodičnih apoteka "Dinčić" u Sremskoj Mitrovici. Iz tog miljea potiče ne samo veseli sin Srđan, nego i čitav niz farmaceutski nakljukanih pričica, posebno onih o ovisnim babama – s lekovitim prdežom, sahranjivanim kao toksični otpad itd.

Noseći pod kačketom mnogo više od naježene kose, Srđan se pri rađanju ovdašnje stand-up komedije pojavio najpre samo ‘u duhu’. Naime, na prvoj "večeri otvorenog mikrofona", koju je u KC Gradu u našoj prestonici organizovala ekipa formalizovana u Klub komedije Standup.rs, među desetinama uglavnom nepoznatih u sam vrh izdvojio se i momak s odličnim tekstom i izvesnom zbunjenošću. Poštenjačina je naknadno organizatorima priznao da taj tekst nije njegov, pa su telefonski došli do Dinče, pravog autora. Poznat princip? Kao kod izbora za mis – "Nisam namerav’o da se takmičim, nego napis’o tekst drugu…" I izabralo ga. Drug neminovno pao u zaborav, a Srđan Dinčić mimo takmičenja i u rekordnom roku postao glavna zvezda nove, rečite pop-kulturne scene u Srbiji. Zasluženo.

Nekih tri godine i oko 500 klupskih, ali i pozorišnih i festivalskih nastupa kasnije, s kilometražom koja povezuje više od 40 mesta Srbije i desetine po ex-YU, mladi Dinčić vratio je na mapu i svoj grad. Podsetio mnoge da osim Mitrovice na severu Kosova, postoji i ona još severnija – u Srbiji/Vojvodini/Sremu, čiji su "brendovi" poput "Matroza", Sirmiuma i KP doma doduše na silaznoj putanji ili bar manje popularni od neočekivanog vertikalnog spadala. Nije onda čudo da Standup.rs svog najistaknutijeg člana podmetne za prvi ovdašnji specijal, "dugometražnu" formu (80-ak minuta) pogodnu za TV/DVD pakovanje. Jer, taj prirodni napredak od prostog nizanja neskrivenih zasmejavača dobili smo već u Beogradu – zahvaljujući istoj organizaciji – i u izvođenju svetskih "stajaćih" zvezda (Eddie Izzard) i regionalnih prvaka (Peđa Bajović).

Pravilno izabrana, lepa i još nedovoljno korišćena sala Ustanove kulture Palilula (bivši NU "Braća Stamenković") pokazala se jesenas za akustičarske koncerte (Lojd Kol, S vremena na vreme), a ništa slabija i za predstave-jednog-čoveka. Bujajuća, više ne samo mlada publika ove vrste komedije, s lakoćom je konzumirala oko 500 ulaznica (cena 350 d.). Prijatna atmosfera na-stolicu-više nije zaostajala za već tradicionalnim masovnim StandUp-festivalima u Domu omladine Beograda, jer su novi sledbenici neiskvareno glasni, zacenjeni. Redovnu privilegiju zagrevanja prisutnih opet je imala koleginica Jelena Radanović, sociološkinja na privremenom radu za mikrofonom, a izvorno nadaren i nepretenciozno šarmantan Dinčić je u standardno dobroj formi ponovio svoja glavna "urnebesna zapažanja i hamletovske dileme".

Dugoročnija funkcija ovog izvođenja (javno snimanje) uslovila je efektnu kompilaciju bez bitno novih delova, što nije sprečilo uživanje u standardnim pasažima babinog unučeta kao momka-iz-malog-mesta: "Razlika između provincije i Beograda je što u Beogradu ima više provincijalaca", ili onaj o vožnji kroz prestoničku Slaviju vs. kružnog toka u S. Mitrovici. Primetan je, međutim, njegov napredak sa scenskim pokretom i zvukom, isto kao i izostanak stereotipnih sremačkih (prehrambenih) motiva. Ovog puta, uprkos predizbornoj buci, nije bilo ničeg ni od svinjarija iz politike.

Pošto je download Dinčić 1.0 kompletiran, idemo dalje. Sticajem okolnosti, ovo se dogodilo iste kišne nedeljne večeri kad se na nacionalni TV-kanal – posle porođajnih bolova? – vratila, tj. započela svoju drugu sezonu najbolja (ne samo satirička, ni humoristička) emisija 24 minuta Zorana Kesića. Pobojali ste se da je sve – čak i on–line – zamrlo, osim u slučajevima ekstremne iživciranosti npr. kratkom zimom i hitom PPV ide u Feketić? Cenzurisana pučka duhovitost ipak i u srpskom biću ima još nekoliko kreativnih uzdanica, pojedinaca najčešće imenom Srđan (Ćešić, Miletić…), i timova (Njuz.net, StandUp.rs), čiji članovi pišu i za druge. Ako mislite da je za njih "što gore, to bolje"… proverićete, dolazi!