Ko nije primetio rasprodatu Halu sportova na Novom Beogradu krajem 2011. kad se Dubioza kolektiv (dalje: DK) iz klupsko-virtuelnog statusa prelila u velike dvorane, mora da se iznenadio razmerno brzim ponovnim pojavljivanjem ove neobične ekipe u prestonici Srbije. Ne samo da su ‘visoko zabacili’ najavivši sopstveni koncert u najvećem ovdašnjem zatvorenom prostoru, nego su mesece solidne pripreme (agencija Long Play) prekraćivali besplatnim unplugged nastupima na neočekivanim mestima (mora li se reći, skrećući masovnu pažnju), i nepretencioznim a tim efektnijim pojavljivanjima u prime–time TV-emisijama. Tako se i ničim izazvana najšira publika zapitala ko su opušteno drski momci u crno-žutim dresovima (vredni ko pčelice? balkanski kult?), malo s izbrijanim a malo nafarbanim glavama; i otkud baš ti ‘alternativci’ najprirodnije i najrazumljivije govore o nemirima u BiH, o čemu se trapavo izjašnjavaju ‘naši’ mediji i političari? (Inače, aktivistička DK je povodom građanskih protesta u BiH otkazala sve svoje komercijalne koncerte u toj zemlji do kraja 2014, najavivši da se solidariše s bitnim zbivanjima na ulici pa će tu i nastupati besplatno.)

Logo DK, patuljak s beretkom i drad-frizom, postajao je familijaran dok su se ulaznice prodavale u rasponu od 700 do 4000 din. ‘brendiranom’ naslovima njihovih numera Recesija, Tranzicija, Walter, Making Money, i naravno grupna karta Kolektivna dubioza. Uz to, deca naraštaja koji se upirao da bude ‘na liniji’, DK se ne libe da on–line pošalju – neretko pevanu – poruku aktuelnim povodom, pa su nam i off–line (u špicu gledanosti nacionalne TV) zborno uputili parafrazu Bajagine Zažmuri (Ne gledaj me kao Vučića/ Nije moja želja presuda… Pobedila je apstinencija).

Pre godinu objavljeni CD Apsurdistan – čiji već omot/grb višestruko urnebesno nadmašuje i kič-relevantnu heraldiku Karić Bros. – kruna je dosadašnjeg bogatog opusa DK. Iako brzo svoja ostvarenja oslobađa za besplatni download, ovaj ideološki najviše rege/rastafarijanizmom obojen bend voli i da svuda ima tradicionalne izdavače (u Srbiji, Multimedia Music), a za završnu pesmu – obradu Sjećam se KUD Idijota (Pula), uzora u doslednoj pank energičnosti – ugostili su srodne Atheist Rap (Novi Sad) i Hladno pivo (Zagreb). Prošle subote uveče zagrevanje su, takoreći svojim skraćenim/best of koncertom obavili A. Rap, u odličnoj formi za tekuću proslavu sopstvene 25-godišnjice.

Pošto je po želji DK izlaznost u Arenu bila veća nego na martovske izbore, s oko 12.000 posetilaca ovaj događaj stao je uz rame najvećih Dubiozinih samostalnih nastupa (u Zagrebu i Sarajevu). No nisu DK neiskusni u tom formatu, naprotiv! Njihov peti album Wild Wild East (2011) s pesmama na engleskom skupio je podršku međunarodne kritike, evropsku MTV nagradu (Best Adria Act) i mnogo nove publike širom našeg kontinenta, pa su svoj marš kroz festivale krunisali zavidnim pozicijama i povracima u ‘zvezdane termine’. Od osnivanja 2003. (od zeničkih Gluho doba i sarajevskih Ornamenata) kaljeni kroz klubove, marljivi live-radnici, DK su osvojili i velike pozornice. S kvalitetnim zvukom koji jednako efektno prenosi fank-lomljavu i HM-seču, i s atraktivno programiranim osvetljenjem, Dubioza ne zazire ni od koga. I uživo imponuje timski rad (nije kolektiv uzaludno u nazivu grupe), u zbijenom navalnom redu ne ističu se previše ni dvojica žargonski živopisnih pevača – Almir Hasanbegović i Adis Zvekić. Vladaju terenom kao buljuk mladih Karajlić dr. Neleta, a redovnom septetu povremeno se pridružuju još 2 svirača/bivša člana.

Okosnica repertoara su skorašnji albumi Apsurdistan (Volio BiH, Tranzicija, Prvi maj, K.P. Dom…) i Wild Wild East (Euro song, U.S.A.), naravno uz stare favorite i dijaloška skandiranja s drugom generacijom gubitnika tranzicije: Vlast i policija – Mito i korupcija! i Vratiće se Valter – J….. vam mater!. (Legendarni V.P. Valter poginuo je u noći na 6. april ‘45. prilikom oslobađanja Sarajeva. I nije saznao za Batu Živojinovića.) Uprkos refrenu Politika je kurva… DK nisu šubi-dubi(oza) ni apolitični, kamoli apatični. Opore teme utopljene su u poletni ska, neumorno vozi bas Vedrana Mujagića, ukrašava saks Maria Ševarca, u skladu DJing, dub-efekti i sitni vez harmonike, a duvačke sekcije su u publici. Pažljivo i pravilno dozirani folk naravno odbija čistunce, ali DK nikad ne zapadaju u unca-unca Kusturičinog No Smoking Orch. ili kerebečenje dijaspornog Kultur Shock.

Posveta nedavno preminulom Tusti (Branko Črnac, pevač KUD Idijota) otpevana je uz saradnju delegata A. Rap. No posle 80-ak žestokih minuta teško je odoleti euforiji i ofsajd-zamkama da makar ironično iskoriste oduševljenu masu za rokističke rituale, pa dramaturgiji koncerta zafali završni udarac. Pregrupisani za produžetak, bis počinju zloupotrebom ljige Divljih jagoda Krivo je more 2, i do 2 sata napune svojim standardima. Ovacije i onih koji su ih dosad promašivali na EXIT-u i Beer Festu… Pravedni trijumf političke nekorektnosti.

Vremena su kokuzna, a rolati se mora. Džoint il’ sarmu – čega ima. Najbolje oba.