Završeni su još jedni izbori u Srbiji. Izlaznost je opet bila izrazito mala, tako da se pitam (verovatno kao i kandidati) ko je sve to glasao, a ko apstinirao. TV slike koje ću upamtiti vezane su za objavljivanje preliminarnih rezultata i prve izlive pobedničke euforije. Najveselije je izgleda bilo u Jagodini gde je konačno uzjahao Dragan Todorović Palma. Na njegovoj televiziji Palma plus, gledao sam uživo radovanje dostojno Ušća, sa binom u epicentru pobedničkog mitinga, cepali su narodnjaci, a penzioneri su đuskali. Tri prsta u vazduhu, besmislena radost na licima – nema Slobe, ali tu je Palma!

Na istoj televiziji gledao sam takmičenje za naj–tortu koje je održano u Interkontinentalu. Sve se šarenilo od ukrasa, akcija je bila humanitarnog karaktera, a pobednica je zablistala svojom tortom u obliku manastira Svetog Vasilija Ostroškog. Sve ko na razglednici, slatko i pravoslavno, a drugoplasirana takmičarka pokazala je moravsku kuća-tortu, sve sa avlijom, šljivikom, orajom i bunarom. Da sve ne bi ostalo suvo tradicionalistički – reći ću vam da je bilo i nekoliko barbi–torti. Kompanija Matel, koja decenijama kreira razna izdanja Barbike, bila bi iznenađena maštom takmičarki.

Što se izbora tiče, tokom izborne noći čuo sam u nekoliko navrata tumačenje izbornih rezultata radikala – za koje su, navodno, zaslužne izbeglice. Po tim tumačenjima, Vojvodina je puna izbeglica, pa svi ti ljudi redovno i uporno glasaju za radikale. Političko opredeljenje je privatna stvar i svako može da glasa kako hoće, ali neka lampica mi se neprekidno pali u glavi i podseća na Miru Marković. Sećate se – i ona je nezahvalne izbeglice nazivala fašistima kada nisu cenile majčinsku i očinsku brigu, pa glasale za opoziciju. Izbeglica je po svemu sudeći mnogo i odlično su strateški raspoređene. Sticajem ratnih i porodičnih okolnosti znam da su prognani i izbegli tokom godina prema politici i političarima stekli, blago rečeno, animozitet i nepoverenje, a voleo bih da vidim istraživanje o tome koliki je procenat apstinenata u ovom delu biračkog tela. Verujem da je izuzetno visok. Zato je priča o glasovima izbeglica zgodna teorija za objašnjavanje vlastitog neuspeha, jer niti su radikali izbegličke majke (kada su im prodavali placeve bez potpune dokumentacije), niti je bilo koja druga vlast značajno promenila njihovu situaciju. Otuda ružna poslovica izbeglice – izjelice.

Suštinski gubitnici proteklih izbora nesumnjivo su ljudi iz prevrnute 88–ce i tragično nastradala putnica. Slučaj je hteo da se u masi velikih reči o Beogradu kao metropoli, balkanskom Njujorku, sapletemo o prostu životnu činjenicu kakva je razdrndani autobus gradskog prevoza. To je istovremeno i stravična opomena budućoj vlasti, prioritet velik kao autobus.

Dan pre izbora pružio je još jedno dragoceno iskustvo. U subotu ujutro, na pustom i zakatančenom kineskom tržnom centru na Novom Beogradu osvanulo je dvojezično obaveštenje na kineskom i srpskom. Udruženje prodavaca i distributera kineske robe obavestilo nas je da će 1. i 2. oktobar biti neradni dani zbog proslave 55-godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. Pred kineskim buvljakom tiskali su se šoping turisti iz cele Srbije, sa velikim torbama krmačama u rukama. Virili su kroz izloge, psovali tur- operatera i otišli u utešnu posetu Merkatoru. To ipak nije isto. Na Televiziji B92 videli smo dva Kineza, sa rukama u džepovima, praznično raspoložene. Na kinesko-srpskom i obaveznim osmehom, objasnili su: danas pije pivo, nista ne radi! Bingo! Eto, videli smo kako izgleda apstinencijalna kriza bez kineske robe. Kruže glasine da su tu i tamo neke kineske prodavnice kršile prazničnu tišinu i nekolegijalno bile otvorene, ali to je bila samo kap u pustinji. Srećan ti 55. rođendan, daleka, ali tako bliska Kino.

Ah, da – uoči ovog petog oktobra, u poseti nam je bila i Karla del Ponte. Prosto mi je neverovatno da je niko nije optužio za izborni neuspeh vlastite partije. Uz to, dobili smo ostavku u najavi gospodina Marovića, nadahnuti govor Vuka Draškovića i zavet ćutanja ministra Jočića. Ovaj poslednji je održao istorijsku konferenciju za štampu dostojnu sekretara SKOJ-a, na kojoj je uspeo da novinarima ne otkrije ama baš ništa. Tu mu onda Karla dođe ko Hajkuna đevojka, a Jočić valjda – Mali del Radojica.