Kultura i politika
Šta jeste, a šta nije sporno
Prva dobra vest ove godine o Srbiji na političkoj međunarodnoj sceni tiče se kulture i obrazovanja. Naime, ovog utorka pre podne Radna grupa za proširenje (KOELA) Saveta EU koja se bavi zemljama kandidatima podržala je otvaranje poglavlja 26 u pregovorima sa Srbijom. Poglavlje 26, podsetimo, odnosi se na obrazovanje i kulturu, a krajem prošle godine Hrvatska je blokirala njegovo otvaranje iznoseći rezerve u pogledu prava hrvatske manjine kada je reč o obrazovanju na maternjem jeziku u Srbiji.
U Kancelariji za evropske integracije očekuje se da će do kraja nedelje usvajanje zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 26 biti na dnevnom redu Komiteta stalnih predstavnika, a da će se naknadno zakazati Međuvladina konferencija na kojoj će poglavlje biti i otvoreno. Malta, koja predsedava EU, početkom ove godine potvrdila je agenciji Tanjug da se kao mogući termin razmatra kraj februara.
Tih dana, na redakcijski mejl stizali su pozivi za premijere i gostovanja iz Hrvatske i drugih republika bivše Jugoslavije u Beogradu. Recimo, premijera dokumentarnog hrvatskog filma Gazda zakazana je u Domu omladine Beograda za 19. januar. To je film Darija Juričana o Ivici Todoriću i njegovom koncernu, film koji je 2015. godine bio treći najgledaniji film u Hrvatskoj iako su ga bojkotovali najveći televizijski lanac i sve komercijalne televizije. Zatim, iduće nedelje, 24. januara, Zagrebačko kazalište mladih uzvraća decembarsku posetu beogradskog Narodnog pozorišta gostovanjem na njihovoj sceni sa predstavom Hinkeman u režiji mladog Igora Vuka Torbice (rođen u Drvaru, a diplomirao režiju u Beogradu). Inače, predstava Hinkeman je prošle godine bila apsolutni pobednik dva festivala u Srbiji. U Užicu na poslednjem Jugoslovenskom pozorišnom festivalu osvojila je tri nagrade: za najbolju predstavu, za režiju i za najbolju mušku ulogu (Ozren Grabarica), dok je u Novom Sadu, na Internacionalnom festivalu alternativnog i novog teatra (INFANT) proglašena za najbolju predstavu u celini.
Tog istog dana, u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće predstavljena knjiga Gradimira Gojera Summa theatralica i Pjesni iz Vallarse. Gradimir Gojer je bosanski režiser, teatrolog i pisac, a na rečenoj promociji o njemu će govoriti beogradski poznavaoci njegovog rada. Od pre desetak dana u "Krokodilovoj" Kući za pisce je Lejla Kalamujić, spisateljica iz Sarajeva čiju je zbirku priča Zovite me Esteban objavila beogradska kuća "Red box". U utorak, kad je javljeno o pomenutoj odluci KOELA, u ciklusu književnih večeri "Razgovori u knjižari" koju organizuje "Beopolis", gostovala je Lamija Begagić, autorka dve zbirke priča i novinarka iz Sarajeva, čiji je debitantski roman U zoni upravo objavljen u izdanju beogradske "Fabrike knjige".
Navedene informacije i tekstovi iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji slede samo su nasumice izabrani detalji obimne priče o kulturi našeg prostora. I o tome da kultura nikako ne može da bude prepreka zajedništvu, odnosno da u suštini kultura i obrazovanje nisu ni bili sporni u poglavlju 26.