Beogradska izdavačka kuća "Veseli četvrtak", osnovana pre 11 godina, oživela je mejstrim strip-scenu u Srbiji i vratila devetu umetnost na kioske. "Boneli" junaci poput Zagora, Teksa i Dilana Doga, poznati ovdašnjoj publici po "Zlatnoj seriji" (1968–1992), čine okosnicu njihovog izdavačkog programa. Prošle godine "Veseli četvrtak" pokrenuo je novu "Zlatnu seriju". Naslovnu stranu svakog broja, do sada ih je objavljeno dvanaest, crtaju naši strip-autori što je izazvalo izuzetne reakcije na strip-sceni. Bio je to povod razgovoru sa Dušanom Mladenovićem, urednikom "Veselog četvrtka".

"VREME": Nova "Zlatna serija" navršila je prvu godinu postojanja. Kakve su reakcije publike?

DUŠAN MLADENOVIĆ: Ljubitelji stripova su specifična publika koja bez greške prepoznaje neiskrenost i uvek je spremna u korenu da saseče lošu ideju. Uspeh koji beležimo dokaz je da smo uradili nešto dobro i kako stvari sada stoje, izgleda da ćemo u istoriji domaćeg izdavaštva biti upamćeni pre svega po oživljavanju "Zlatne serije". Rezultati prodaje su ohrabrujući i siguran sam da će s vremenom biti još bolji, jer ipak smo tek na početku. Snažno verujem da ćemo već nakon pedesetog broja ovu ediciju moći da proglasimo najpopularnijom na balkanskom tržištu, što ona i zaslužuje.

Svi junaci "Zlatne serije" objavljuju se u svojim redovnim mesečnim ili tromesečnim kiosk izdanjima. Neki, poput Dilana Doga i Zagora imaju i nekoliko izdanja. Da li je bilo potrebe za još jednom edicijom, osim da se zadovolji nostalgija čitalaca?

Praksa je pokazala da su edicije sa različitim junacima ili svojevrsnim best of epizodama odabranim po uredničkom ukusu po pravilu uvek popularnije od takozvanih redovnih, tj. onih koje slepo prate originalni raspored objavljivanja priča. To znači da je u proteklih desetak godina zajedno sa nama sazrevala i publika. Pored toga što redovne edicije očigledno nisu dovoljne da utole glad naših čitalaca za pustolovinama njihovih omiljenih junaka, činjenica je i da su svi ti heroji proživeli gomilu avantura koje kod nas nikada nisu bile objavljene (ili su u nekim slučajevima bile objavljene veoma davno), a za koje u pomenutim redovnim edicijama zbog njihove koncepcije jednostavno nema mesta. Zato se javila potreba za edicijom u kojoj bismo objavljivali epizode bez tereta poštovanja originalne hronologije, ali tako da ceo poduhvat ima jasno razrađen plan koji dopunjuje naš postojeći izdavački program. Takva edicija može da se zove samo "Zlatna serija" i nikako drugačije, jer joj ni jedno drugo ime ne bi tako dobro stajalo.

Naslovnice domaćih autora jedna su od najoriginalnijih odlika nove "Zlatne serije", iako je nekadašnja edicija takođe imala ilustracije naših crtača. Odakle potiče ovaj koncept?

Potiče iz namere da sjajne domaće autore približimo domaćim ljubiteljima stripova, a nije isključena ni mogućnost da će neko od autora lakše "zapasti za oko" italijanskim urednicima baš preko naših naslovnih strana i da će zahvaljujući njima možda dobiti priliku da nacrta celu pustolovinu junaka kao što je Teks Viler ili Zagor, neki kontakti već su ostvareni. Nažalost, situacija je takva da su naši ilustratori poznatiji u ostatku sveta nego u matičnoj zemlji, što je nepravda epskih razmera. Ovo je pre svega naš mali doprinos vraćanju stvari nazad u svoju težu, dok istovremeno iskazujemo poštovanje ideji o staroj "Zlatnoj seriji", koja je domaće autore najverovatnije angažovala iz tehničkih razloga, i nadovezujemo se na njenu zaostavštinu.

Jedna od poslednjih objavljenih naslovnica je rad svetski priznatog Rajka Miloševića Gere, zvezde na američkoj sceni. Druge su radili Dalibor Talajić, Aleksa Gajić, Milan Jovanović… sve autori sa međunarodnom karijerom i dokazanim talentom. Međutim, nisu svi ovdašnji ljubitelji "Boneli" stripova prihvatili njihove autorske verzije junaka.

Lako je razumeti zašto su neke naslovne strane doživljavane kao kontraverzne, ali svi moraju uočiti da je reč o višestrukoj privilegiji, jer konačno imamo priliku da vidimo nešto drugačije. Pola veka otkako su Bonelijevi stripovi osvojili naše tržište, krajnje je vreme da se nekim stvarima priđe sa druge strane, što je, između ostalog, i aktuelni trend u svetu. Različita viđenja dobro poznatih junaka ne moraju nužno biti u skladu sa ukorenjenim subjektivnim doživljajem čitalaca i u tome se ogleda, ako dopuštate trenutak neskromnosti, veličanstvenost ovog projekta. Burne reakcije sa marketinške tačke gledišta ne mogu da škode, naročito ne u zemlji koja neguje tradiciju skandala koji su izbijali zbog stripova.

Tu je i slučaj Martija Misterije, Donalda Trampa i cenzure u 21. veku. Šta se tačno desilo?

Da, to je bilo neočekivano. Ispostavilo se da strip koji u naslovu nosi ime i prezime Donalda Trampa, i čiji je ključni junak Donald Tramp, na svojoj naslovnoj strani ne sme da sadrži, jel’te – Donalda Trampa. U epizodi Martija Misterije originalno objavljenoj u Italiji 1989. godine pod naslovom Kako je Donald Tramp spasao svet, scenarista – koji sigurno ni u najluđim snovima nije mogao sanjati da će neku deceniju kasnije taj čovek postati predsednik Amerike – osmislio je radnju stripa koja će se vrteti oko čuvenog njujorškog bogataša. Štaviše, ondašnji Tramp je u njemu suštinski prikazan kao pozitivac, jer zaista spasava svet, iako bi se o njegovoj motivaciji za taj čin dalo raspravljati, ali isti taj scenarista, ujedno urednik i tvorac Martija Misterije, nije nam dao dopuštenje da objavimo naslovnu stranu sjajnog Gorana Sudžuke na kojoj Trampov lik zauzima dve trećine ilustracije. Kao obrazloženje ponuđeno je opravdanje kako bi takva naslovna strana naše čitaoce dovela u zabludu, ali očigledno je da se radi o jednom vidu političke cenzure u 21. veku. Ipak, na kraju dana, najbitnije je da taj strip jeste premijerno objavljen na našem jeziku u trenutku kada je Tramp glavna tema svake novinske redakcije, a svi oni koji izgaraju od želje da vide originalnu ilustraciju već će dobiti priliku za to u okviru neke izložbe ili monografije.

Da li su Italijani pravili problem oko još neke ilustracije?

Ne bih baš upotrebio reč problem, jer su sugestije, pa čak i odbijanja crteža uobičajeni u ovom poslu, samo je stvar u tome što Sudžukina genijalna ilustracija to nije zaslužila. Baš suprotno, svojim kvalitetom je zaslužila da bude na koricama svih svetskih političkih magazina.

Kako ste zadovoljni saradnjom sa našim autorima?

Iskustva su u najvećem broju slučajeva izuzetno pozitivna, iako moram priznati da postoje i oni koji ne dele naš entuzijazam i posvećenost ovom projektu. Neki se čak prihvate zadatka, a potom kao da ušetaju u tamni vilajet. Ali radi se o manjini, sva sreća. Domaći ilustratori najčešće su veliki profesionalci, a pritom im je i zabavno da učestvuju u ovom udruženom (zločinačkom?) poduhvatu, naročito posle prašine koja se podigla nakon objavljivanja prvih brojeva. Ipak, najveće zadovoljstvo u celoj priči je moje jer imam priliku da sarađujem sa svim tim umetnicima čijim radovima sam se godinama divio.

Šta sledi u "Zlatnoj seriji" u narednom periodu? Koga još možemo očekivati od junaka i ko će još crtati naslovnice?

Među umetnicima koji su završili svoje radove su Aleksandar Zograf, Dražen Kovačević, Dobrosav Bob Živković, Darko Perović, Siniša Banović, Toni Fejzula i Miodrag Ivanović Mikica; kao i povratnici, miljenici publike, Bane Kerac, Aleksa Gajić, Milan Jovanović i Dalibor Talajić. Međutim, na svojim ilustracijama trenutno rade i Igor Kordej, Mirko Čolak, Dejan Nenadov, Jovan Ukropina i prva dama u ovom cenjenom društvu, genijalna Nina Bunjevac. Naravno, to nije ni približno ceo spisak autora s kojima želimo da sarađujemo, ali nema smisla otkrivati ko će sve ulepšavati korice idućih pedeset brojeva. Što se junaka tiče, već u dvanaestom broju objavićemo po svemu sudeći izdanje godine – celovečernji krosover Boneli univerzuma pod nazivom Ambis zla, u kome će Dilan Dog i Marti Misterija udružiti snage protiv potpuno neočekivanog neprijatelja. Ali, iako je reč o revolucionarnom stripu u okviru Bonelijevog univerzuma, mi se na tome nećemo zaustaviti i već za trinaesti broj čitaocima pripremamo bombastično iznenađenje o kome će se dugo pričati.