Super heroji su otišli na letovanje, u Knoke-Hejst, belgijsko mondensko odmaralište na Severnom moru. Ili su bar navratili nakratko da i ovde nekog spasu, ne mogu oni da se smire čak ni na odmoru.

U ovom gradu se leti održava festival karikature, ove godine po 54. put. Uporedo sa međunarodnom izložbom, u paviljonu na peščanoj obali prikazane su i najbolje karikature objavljene prošle godine u belgijskim i evropskim štampanim medijima. Deo ove izložbe, čak glavni program, bila je velika tematska izložba stripa i karikature posvećena superherojima. Nije to bila zabava samo za decu, dobar deo namenjen je i nama, velikoj deci.

Organizatori izložbe dali su sve od sebe da nam približe univerzum super bića. Podelivši izložbu u šest celina, šest prostorija u lavirintu paviljona, vodili su posetioce kroz proces stvaranja superheroja. Možda su ih i rodile majke, ali odgajili su ih i obukli mnogi majstori priče i crteža.

POREKLO LEGENDE: Poreklo superjunaka je, kažu, još u antičkoj Grčkoj jer su prve zabeležene priče i legende i bile o herojima kojima su pridavane nadnaravne moći da bi se izborili protiv zla. Još tada je pripovedač shvatao da nema pobede nad onolikim mračnim silama, zmajevima i zloćama ako nije bar deset puta jači od njih… a i pametniji, zašto da ne? Pa su u pričama junaci postajali deset puta jači i pametniji. To im je ulivalo hrabrost da se izbore sa nagomilanim zlom, a pripovedačima želju da nastave pričanje. Tako brojni crteži na vazama i mermernim tabletima prikazuju Ahila, Odiseja i druge junake u brojnim pustolovinama.

Legende onda, legende i danas, kad nam hrabrost na kilo prodaju Marvel ili DC Comics. Supermen, Betmen i Spajdermen su navratili i u Knoke-Hejst tek da spasu lepoticu koju su otele neke crne spodobe. Ili su to bili profesionalni akrobati, pomislih dok sam ih gledao kako se veru po zgradi, trče po simsu terase, a onda izvode trostruki salto prilikom ateriranja na zemlju (dobro, nije bio baš trostruki, više nešto kao običan salto, teško je odupreti se želji za preterivanjem). To im nije bilo dovoljno, pa su posle još šetali po plaži tražeći davljenike. Nisu ih pronašli, ne zato što svi odlično plivaju već zato što se niko i ne kupa u hladnom Severnom moru, pa su pomagali turistima da bezbedno šetaju po plićaku ili onima kojima je vetar nanosio sitan pesak u oči.

Za to vreme, betmobil je ispred paviljona glasno urlikao pozivajući turiste. Oni mlađi uglavnom su se zalepili za ovaj crni auto, iako je bio udobno parkiran bez neke želje da pocepa drum, a mnogi su ušli da vide izložbu.

Tu mi je postalo jasno zašto je veliki deo izložbe posvećen i lego kockicama, nije to zbog reklame ili aktuelnog filma, ne, već zato da bi deca na izložbi bila mirna. Veliki broj scena urađenih od hiljadu lego delića verno je oslikavao enterijere iz Ratova zvezda i drugih blokbastera…

Kad smo kod lego kockica, jedna ilustracija je divan primer kako su boje i oblici važni u definisanju likova. Na njoj su primeri više grupa poznatih crtanih karaktera, ali tako da na prvi pogled nije odmah jasno šta je u pitanju (vidi sliku gore desno). Zabava je u tome da ih prepoznate. I pored veoma jednostavnih lego oblika, bez detalja, verujem da će mnogima biti jasno šta je prikazano…

NA STRANI DOBRA: Deo izložbe posvećen je, naravno, onima koji superheroje čine onim što jesu, mislim, superherojima. Profesori, naučnici, batleri, ujaci i očusi, oni tajnu znaju, ali nikom je ne otkrivaju. Vredno rade, razvijaju najnovije tehnologije uz čiju pomoć se junak lakše bori protiv zla, smišljaju bolje kostime, bolje oružje, krpe im pocepane gaće, a ništa ne traže zauzvrat. Pa, gde to ima!

Ali, više od svih ovih nabrojanih pomagača, superherojima trebaju njihovi arhineprijatelji. Jer, šta bi bio superheroj bez sveg tog čistog zla oličenog u supernegativcima Džokeru, Oktopusu, Leks Lutoru… Tek neki snažan lik u smešnom kostimu. Zar da troši svoju energiju na prevođenje baka preko ulice? Na rešavanje matematičkih zadataka?

Mada, ne znam zašto i negativci u ovim savremenim pričama imaju supermoći, kao da ionako nisu dovoljno opasni… valj-da da bi borba bila ravnopravna?! Srećom, na izložbi ih čuvaju zaključane u sefu, što je sigurno, sigurno je…?

I tu je krug zatvoren.

Evropski stripovi su drugačiji. Superheroji i heroine nastali iz ovih radionica stoje čvrsto na zemlji, to su porodični ljudi, heroji za po kući. Njihovi problemi su realni, oni se rvu sa životnim nedaćama. Lakše ih je razumeti, isti smo, a opet, teško ih prepoznajemo u stvarnom životu mada su tu oko nas.

I ti možeš da budeš pravi heroj, poručuju nam organizatori izložbe, samo izaberi dobru stranu. Što nije baš lako. Na malom testu, iza tamne zavese su dvoja vrata i dok vodič brzo nestaje iza prvih, bližih vrata, većina posetilaca bira ona dalja koja, ispostaviće se, vode u tamnu stranu. Da li je to zbog druge strane čovekove ličnosti ili urođene želje za istraživanjem, ne bih znao, ali niko se nije zabrinuo zbog ovog, jer i posle tamnog hodnika iz kojeg kao da vreba Dart Vejder, izložba se nastavlja.

Puno duhovitih karikatura belgijskih majstora na ovu temu mami osmehe, Supermen svojim snažnim mlazom probija zid u javnom WC-u, Aladin na letećem plaštu Supermena, telefonska govornica u kojoj neko stalno zaboravlja svoje odelo, Dart Vejder poziva Luka da ga povuče za prst… Ali, kako se ne šaliti na račun heroja koji nose gaće preko hulahopki?!

Za najmlađe posetioce prava stvar je Superherojska akademija. Ko položi ispite, dobija SH diplomu za klince. Posle mu ostaje samo da pronađe svoju Lois Lejn.

Ko ne položi, još uvek može sa podignutim pesnicama da se slika ispod aparata koji vas umontira na fotografiju gradske plaže iz vazduha. Tako postajete leteći heroj, bar na fotki. Iza stakla, među mnogim kipovima, pozdravlja nas Hulk u prirodnoj veličini, čuj prirodnoj! Izgleda ko planina.

Posetioci odlaze zadovoljni sa izložbe jer znaju – još jednom, svet je spasen, ali ako je ipak ostao ikakav problem, makar i najmanji, to će rešiti karikaturisti svojim humorom.