Završio se prvi krug predsedničkih izbora, a Legija je u Specijalnom sudu izdiktirao prve tomove svojih sabranih dela. Krenimo redom. Izborna noć na televizijama je protekla u pomalo neobičnoj atmosferi. Kandidatura Bogoljuba Karića imala je i svoj medijski epilog na BK televiziji, gde je festivalska atmosfera zamenila tradicionalno dosadnu ozbiljnost. Olivera Kovačević je vrcala doskočicama, gosti nasmejani, navijači u studiju podgrevali su atmosferu, a parovi reportera sa smeškom su nam saopštavali preliminarne rezultate. Istini za volju, povremeno je bilo teško razlikovati vesti iz studija i uključenja iz izbornog štaba. Svake izborne noći fascinira me bavljenje jednim apstraktnim fenomenom – a to je Biračko telo Srbije. Unutar ove maglovite kategorije, većinski nesklone izborima, postoje još misterioznije potkategorije poput "birača SPS-a", ili "Bogoljubovih birača". Ova tela su ameboidne strukture sklone deljenju, pa posle spajanju, imaju neke elemente svesti jer neke stvari pamte, druge zaboravljaju. Kandidati vole da misle kako je to telo homogeno i poslušno, istraživači ga napipavaju u obrisima, ali često nas iznenadi svojim postupcima. Pošao sam od sebe, ne bih li utvrdio u čije telo spadam, pa sam odustao jer sam u poslednje četiri godine glasao i za Koštunicu, za Labusa, za Mićuna i za Tadića. Kakva li je onda moja ameboidna svest kad pronalazim sopstvenu logiku među kandidatima koji su često veoma različiti.

Što se posluženja u izbornim štabovima tiče, prema izvorima (reporteri B92), radikali su se istakli pečenjem i Tominom rakijom, kod Bogoljuba se točio viski, a najposnije je delovao štab vladajuće koalicije. Tamo je Maršićanin priznao poraz, zbunjen iznenađujućim rezultatima. To iznenađenje postalo je metafora za mnoge reakcije DSS-a, za razliku od recimo G17 plus, koji je pred izbore pripremio nekoliko mogućih scenarija i posle preliminarnih rezultata prvi održao pres-konferenciju o sudbini vlade. Zec i kornjača su trenutno u istoj vladi.

Izbornu euforiju i tugu (kako je već koga zapalo) smenio je prvi deo Legijine sage, čija nam izjava (ili tačnije prolog izjave) uvodi glavne likove i njihove odnose. Pošto se radi o epskoj fantastici sa elementima horora, drame i političkog trilera, autor je ispričao epizodu sa 600 kilograma državnog heroina koji je u službi naroda Legija rasprodao komšiluku – nepoznatim licima sa traktorom. Pošto ne možemo da čujemo priču iz prve ruke, reporteri nam dođu ko guslari koji prepevavaju avanture Ulemeka i kompanije. Na televiziju se vratila usmena književnost, ona, kao što znamo, veoma zavisi od inspiracije i mašte izvođača. U javnosti je laganje zarad sopstvene odbrane već postalo legitimno, ali sud valjda poznaje instituciju lažnog svedočenja. Siguran sam da ću posle nekoliko nastavaka izgubiti nit radnje, a sudeći po prvom danu biće i vanzemaljaca. Pravosuđe i policija, koji su nedeljama čekali "šta će reći Legija", pokušali su da proverama njegovih navoda potcrtaju važnost svedočenja, ne bi li dodatno diskreditovali prošlu vlast. Biće to dosta težak posao, ako scenario bude previše komplikovan. Legija ne pravi niskobudžetne filmove.

Ako izuzmemo pevanje pred Skupštinom i zaklinjanje na Tašmajdanu, ostaje nam fudbal kao savršena letnja zanimacija. Evropsko prvenstvo je u toku, pa navijajte za reprezentacije gde ima najviše naših. Dečaci koje fudbal manje zanima – poći će u potragu za devojčicama. Na 3K se emituje emisija "Lažnjak" (još jedna licenca) gde dve devojke celog dana zavode kandidata. Jedna od njih ima dečka – ona je lažnjak. Na kraju dana, on bira i ako pogodi slobodnu, dobijaju noćenje u Hajatu i popust na parking. Ako izabere pogrešnu, onda ona i njen dečko uživaju u Hajatu i parkingu. Zavođenje je na granici tvrđe erotike ili meke pornografije – tu nema foliranja. Nekada je bilo na 3K "Ko će koga", pa se upoznaju, pa otputuju negde na nedelju dana, pa se prilagođavaju, a mi posle gledamo fotografije i svedočenja. Mnogo se nekada birkalo, gubili ljudi vreme. Danas u "Lažnjaku" sve ide mnogo brže i prvo zajedničko veče – odmah noćenje i parking u Hajatu. Naknadnih svedočenja i kajanja – nema.