Svako iole normalan povremeno ima sasvim prirodnu potrebu da odgleda neki nižerazredni horor u kome meso leti, a krv pljušti, pa je posle miran jer se tako oslobodio agresivnosti. Isto je i s rokenrolom: postoje bendovi koji stružu i uvrću žice, tuku bubnjeve, dernjaju se promuklo.

Grupa Tito & The Tarantulas prošlog leta spotakla se u putešestviju pa preskočila Beograd, ali u ovom navratu uglavila nas je na spisak između gradova Hrvatske i BiH. Naraštaje kojima je takoreći svaki DJ dobar, to je zateklo između Exita i Entrancea, a među stotinama posetilaca (ulaznica po 450 d.) bilo je podosta onih koji su u mladosti doživeli brojne nastupe legendarnog hipijevskog akustik-dueta Tito & Jovanka; čak i A. Vulina, mada je Mano-majica na pranju. Svima zajedno, posle niza svetskih/etno gostovanja i demokratski primljenih fanki-tezgi, i te kako je prijalo kad je prasnuo vibrirajući elektro shuffle.

U organizaciji povratničkog (magazina?) "Ukus nestašnih", sve se to dogodilo u bašti centra "Sava", opet otvorenoj posle nekoliko zaludnih sezona, usred ovog prevrućeg leta. Ni blizu filmskom lokalu Titty Twister, ali kod nas je Od sumraka do svitanja ionako pesma Čede Čvorka. Kao veliki, dobro provetren klub između betona i tendi, bašta je podsetila na svoju prvu slavu od pre desetak godina, u okviru Summertime festivala. Pred nastup na niskoj bini gitare su stajale gotovo u soškama, a kad su se Tito i tri tarantule poduhvatili svog posla, samo par reči prijateljskog, nesvrstanog meksikanskog i prisutni su pohrlili pred "psihotične Acteke".

Tito Larriva (vokal/gitara), međutim, prešao je mnogo duži put do tog susreta pre otprilike četvrt veka počevši s pankom i grupicom Plugz (vidi i opskurni film Repo Man), da bi od sredine osamdesetih bio u Mex-novoromantičnoj grupi Cruzados. Kao "specijalista za muzičke drumske filmove" i dosledni epizodista odmetnik, uknjižio je i slikom i zvukom zavidne saradnje s D. Birnom (True Stories), O. Stonom (U–Turn), Vendersom (Million $ Hotel), da bi s Tarantulama pravi kult postao ‘95/96. kroz Rodrigezov Desperado i Tarantinov Od sumraka do svitanja Prvi od četiri dosadašnja albuma ovog benda (Tarantism, BMG) pojavio se tek ’97.

Na jakom temelju ritma i bluza, odlično mutiranog sve do "ubitačnih uspavanki" s začinom Tex-Mexa, zvuk Tarantula mesio je Baštu SC nošen šetajućom baščinom u – teško je poverovati – rukama omanje devojke. Vrsna klupska svirka, znalački zakuvana te posle sat vremena zaokružena muzičkom podlogom one već antologijske scene-sa-gmazom. Čak i bez zamamnih oblina (zmijskog tela) beše to dovoljno puteno; još triling-bis, pa ponoćni razlaz.

Izgleda je svaki Tito dobar: J.B. i Puente i Lariva.

Spokojno kućama, spremni za novitete, in, trendove.