Na Prvoj televiziji je nedavno počeo serijal "Srpski top model". Reč je delimično o rijaliti šou programu tokom kojeg pratimo proces izbora i pripreme devojaka za titulu "Top modela". Njihova učiteljica, uzor i model je Ivana Stanković, prava naša manekenka sa uspešnom međunarodnom karijerom. Postoji i vila u kojoj devojke žive, kao i pomoćnici učiteljice Ivane, u obliku stiliste i menadžera modne agencije, uspešnih manekenki i ostalih profesionalaca iz modnog biznisa. Pre ovog serijala gledao sam verziju "Models by Dejana Rosuljaš" na OBN televiziji, pa je očigledno reč o licenci koja se dobro primila na ovdašnjim tržištima. Iz emisije u emisiju, devojke otpadaju, krug se sužava i na kraju ostaje pobednica, savršeni domaći top model, devojka koja će dobiti ugovor na dve godine sa agencijom i koja će se pojaviti na naslovnoj strani domaćeg ženskog magazina. To bi se, dakle, u poslovnom smislu moglo smatrati odličnim početkom karijere. Za početak, svedoci smo da do naslovne strane domaćih časopisa ili novina možete stići ekspresnom brzinom. Mi smo javnost koja je patološki opsednuta aferama i skandalima, pa do te vrste popularnosti možete stići ukoliko napravite nekakvu glupost, pokažete manjak stida, izložite bilo koji oblik vlastite intime u javnosti ili da manekensku karijeru razvijate u okviru bilo koje političke stranke. No, dok sam gledao šou, shvatio sam mnogo dublje poruke koje ova emisija emituje, ili preciznije rečeno, šta su osobine i veštine devojke koja želi da postane Srpski top model.

Hodanje! Za razliku od uobičajenog verovanja da devojke moraju da hodaju uspravno, ili da vrckaju, profesionalni model mora da se iskrivi i kukovima gura telo napred. To možda nije lepo, al to je tajna zanata. Bez toga, sve je kloparanje i nikada nećete biti manekenka. Zato na ulici vidim devojke koje svakodnevno vežbaju manekenski hod.

Lepota! Fizička lepota je važna, al da citiram našeg eksperta (stilistu), postoji izreka u modnim krugovima – dobra riba, ne znači i dobra manekenka! Ovo će mnogim devojkama vratiti nadu, jer lepota nije obavezna, ona mu dođe više kao teret u poslu. Istini za volju, među devojkama je zaista bilo i lepotica koje su već investirale u lepotu putem silikona, naduvanih usta, spržene kose itd. One su ribe, al bogami nisu manekenke. Ipak, čekam kraj serijala da vidim tip lepote koji će trijumfovati.

Telo! Već na prvim eliminacijama čuo sam izraz od članova žirija koji me duboko zamislio. Kandidatkinjama su rekli kao poslednji argument – "vadi te telo!" To znači da nisu neki materijal, al telo je OK, noge su duge, pa prolaziš u drugi krug. Ono što nedostaje je obično osmeh, ili glava, ali tako je često u životu, još od antike. Zato mnogi veruju da su u ono vreme namerno pravili skulpture onih divnih tela bez glave.

Osmeh! Telo može da vas izvadi jednom, ali ne večito. Zato je potrebno savladati najveću mimikriju modelinga. Morate izgledati kao da vam je dobro u sopstvenoj koži. Ne znači to da se smejete ko luda na brašno, morate odavati utisak da ste srećna devojka. To je teško jer kao tinejdžerka imate haos u glavi, a ako ste ovdašnji supermodel, imate haos u zemlji. Ovo će svakako biti veština koja će vam najviše pomoći u budućem životu.

Kilogrami! Kada sam video devojku kojoj je žiri skrenuo pažnju na višak kilograma, zaista sam poverovao da moj TV aparat menja figuru. Probao sam 16:9, pa 4:3, pa zoom, pa autowide i nisam uspeo da vidim taj višak koji je problem. Drugoj tinejdžerki kojoj je na dupetu visio triko rekli su da je težina OK, a ja sam verovao da će je poslati na infuziju jer je građena ko Gandi.

Stid! Na časovima baleta jedna devojčica se požalila da je triko suviše providan, pa ju je sramota da se čepi. Ova drskost je izazvala takve packe, da za malo nije ispala iz takmičenja. Devojka ne sme da pokaže bilo kakav stid, a najbolje da to nauči odmah. Telesna šema i stid u pubertetu su psihološki neverovatno komplikovane teme, a ovde su jednostavno ukinute. Još jedan zakon posla koji se prihvata kao tautologija. Verovatno će i ova osobina pomoći devojkama u budućem životu ukoliko izbegnu psihopatologiju.

Ukus! Modelima je strogo zabranjeno da pokazuju ili definišu sopstveni modni stil ili ukus. One imaju biti ofingeri jednako oduševljeni svakim komadom koji nose, pa zato nema "neću" i nema "ne sviđa mi se". Model je time zaista lutka koju oblače, a koja je potpuno predana, da ne kažem zavetovana na ćutanje. One su birane, one ne biraju.

Da zaključimo, ovo je najbolja socijalno-psihološka analiza savremenih shvatanja lepote i ženstvenosti koju sam imao priliku da vidim poslednjih godina. Do krajnosti je demistifikovan proces stvaranja modela, ali modela uspešnosti i lepote u našem društvu, jer lepota je – posao, da ne kažem karijera. Sada mi je malo jasnije zašto 20.000 devojka i žena u Srbiji godišnje stavi silikone. Lepo da se smrzneš!